Uz obostrano zadovoljstvo, studenti završne godine sa Univerziteta u Beogradu, a uz to i moje kolege sa Fakulteta političkih nauka, Dimitrije Krstajić i Anđela Savić su rado prihvatili da nam približe Erazmus plus projekat i podele njihovo iskustvo. Kroz neka pitanja sam se potrudila da obuhvatim sve ono što bi naše studente zainterovalo kada je reč o ovakvim projektima i vanstudijskim aktivnostima.
Prvenstveno želim da se zahvalim ispred Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu što ste prihvatili ovaj intervju da približite zanimljivo iskustvo na ovom projektu, a moje prvo pitanje za vas jeste šta je to Erazmus plus projekat?
Dimitrije i Anđela: Erazmus+ je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata mobilnosti i saradnje u oblastima visokog, opšteg, stručnog i obrazovanja odraslih, kao i u oblastima mladih i sporta. Naziva se Erazmus plus jer pored punopravnih institucija i organizacija koje su iz država članica Evropske unije, programu su pridružene i Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Turska, Island. U februaru 2019. godine Republika Srbija je postala punopravna članica Erazmus+ programa, a Fondacija Tempus je Nacionalna Erazmus+ agencija. Projekti se sastoje od tri ključne aktivnosti u kojima mogu pored učenika i studenata učestvovati i nastavnici, profesori, nastavno osoblje u visoko školskom obrazovanju, edukatori u oblastima obrazovanja kao i institucije u oblasti obrazovanja, obuka, mladih i sporta. Ključne aktivnosti projekata su mobilnost zarad učenja i sticanja novih veština, projekti institucionalne saradnje za inovativnost i razmenu dobre prakse kao i za podršku reformi obrazovnih politika i namenjeni su institucijama koje kreiraju i sprovode javne politike u oblasti obrazovanja i mladih.
Kako ste saznali za projekat?
Dimitrije: Za projekat sam saznao preko društvenih mreža, odnosno preko udruženja “Daj mi ruku” kojima sam poslao prijavu.
Anđela: O ovom projektu sam slučajno saznala kada je izašao na facebook grupi konkurs za prijavu. Postojao je određen proces selekcije, o našoj motivaciji i kompetencijama. Učinilo mi se kao odlična prilika za razvitak i izlazak iz zone komfora, jer traje 7 dana, i lako se uklapa sa mojim obavezama.
Opišite vaše aktivnosti na projektu?
Anđela: Aktivnosti na projektu su bile raznovrsne i tačno uklopljene sa pauzama između, da smo za svaku imali energiju. Metode rada su neformalne i radi se kroz radionice, grupni rad i kreativno razmišljanje. Akcenat je bio na timskoj uključenosti i razmeni ideja i demokratiji, pošto je to bila tema projekta – uključenje mladih u donošenje odluka. Ja sam bila prošle godine u oktobru u Poljskoj i ove godine u oktobru u Oldenburgu gde smo se bavili temom mentalnog zdravlja.
Dimitrije: Ja sam dva puta bio na Erazmus projektu tokom 2022. godine. U julu mesecu, a u oktobru zajedno sa Anđelom. Oba puta u Oldenburg, na severu Nemačke. Prvi projekat se zvao “Internal Wellbeing” odnosno unutrašnja stanja čoveka, zona komfora, sreća, radost, a u oktobru je bio “Exterbal Wellbeing” projekat odnosno izlaženje iz zone komfora i slično. Projekat je koncipiran da svakodnevno postoji više radionica. Na prvom projektu su prezentovali tim lideri tih zemalja, a u oktobru smo predstavljali mi, sami učesnici. Najčešće se radi u parovima. U prvom projektu smo se bavili introspekcijom, imali smo dosta da pišemo o sebi i kako se osećamo, naravno moglo je da ostane anonimno, a ko je želeo da iskaže svoje mišljenje imao je svu slobodu. Oba projekta su trajala oko 9 dana sem što smo mi kao delegacija iz Srbije otišli o našem trošku u Berlin. Sam Erazmusov projekat su plaćeni od strane organizacije.
Šta vam se najviše dopalo, a šta manje?
Dimitrije: Ono što se meni najviše dopalo jeste što sam upoznao ljude iz različitih delova Evrope, što sam čuo njihov jezik, kulturu i običaje. I dan danas sam u kontaktu sa tim ljudima. Takođe, meni je dosta interesantno upoznavanje same zemlje u koju se ide osim glavnog cilja, a to je tema projekta. Pošto smo bili u Oldenburgu, a Severno more je blizu otišli smo da ga obidjemo. Videli smo neke gradove oko mora, uopšte kako funkcioniše nemački sistem, uporedjivali smo cene, ljude, mentalitet i slično. Jedina mana je što traje samo 10 dana 😄
Anđela: Na projektu mi se doslovno sve svidele, od metoda rada, teme, ažurnosti, i posvećenosti lidera projekta. Naučila sam mnogo o drugačijem načinu rada i upoznala čak 4 različite kulture i nasla zajednicki jezik sa vrsnjacima. Mana je što ne traje duže, ali je sa druge strane bolje ovako, jer svi imaju drugačije obaveze.
Šta mislite, da li će vam ovo značiti u budućoj karijeri?
Anđela: Smatram da će mi ovo značiti itekako, prvo zbog YouthPass sertifikata koji cu priložiti u CV-ju, a zatim i zbog poboljsanih vestina komunikacije, javnog nastupa i rada u timu. Takođe je i moje znanje engleskog poboljšano i male nelagodnosti koje sam imala u pričanju su nestale, jer si morao da ga koristis po ceo dan u radu i u priči.
Dimitrije: Izuzetno će mi značiti za moju buduću karijeru jer želim da se bavim evropskim integracijama i bavljenjem javnim politikama i pisanjem projekata za EU. I smatram da u sklopu ovih radionica itekako vežbamo kako da našu radionicu pretočimo i predstavimo ljudima i to sve na engleskom što je takodje bio jedan od izazova.
Šta je bio cilj projekta?
Dimitrije: Šta je za mene najznačajnije odnosno cilj jesu kontakti između ljudi pored samih tematskih radionica jer sam projekat postaje još zanimljiviji kad svoja razmišljanja i emocije delite sa ljudima koji nemaju isti mentalitet kao mi. Na primer osoba iz Litvanije i ja iz Srbije ne možemo nikako da imamo iste običaje, razmišljanja, verovanja i slično i baš zbog toga same radionice postaju još interesantnije.
Anđela: Cilj projekta je bio da se timovi mladih ojačaju i nauče neke metode kojima možemo da poboljšano participaciju u našim zemljama, da se mladi iz različitih kultura upoznaju i razmene mnogo informacija, a samim tim i naš lični razvoj. Cilj je bio i sticanje socijalnih veština koje se ne uče u redovnom školovanju.
Da li planirate da ponovite iskustvo?
Anđela: Svakom bih preporučila da proba ovako nešto i naravno da bih ponovila.
Dimitrije: Naravno da bih ponovio ovo iskustvo i plan mi je svakako još jedan do kraja osnovnih studija, odnosno do kraja naredne godine.
Intervju vodila: Aleksandra Todić