Verovatno se većina studenata bar jednom susrela sa nekim od psiholoških testova, možda iz radoznalosti, možda tokom traženja odgovora na pitanje „šta bih voleo/la da radim“, a možda i u trenutku kada su se našli pred važnom odlukom.
Dok sam istraživala različite psihološke testove za potrebe ovog teksta, iznenadilo me je koliko ih postoji i koliko različitih stvari pokušavaju da objasne. Kao studentkinji psihologije, testovi i psihološka procena nisu mi nepoznata tema, ali mi je bilo posebno zanimljivo da ih posmatram iz ugla karijernog razvoja i pitanja koja muče mnoge studente: Kako da prepoznam šta me zanima? U čemu sam dobar/dobra? Kakvo radno okruženje bi mi odgovaralo?
Zašto sam istraživala baš ove psihološke testove?
Različiti testovi ličnosti mogu se posmatrati ne samo kao vrsta alata koji pomaže u samoproceni, već i kao korisna osnova za bilo kakav vid karijernog savetovanja i profesionalnog usmeravanja. Njihova korist se ogleda u tome što se razgovor na savetovanju može započeti uz određene uvide koji olakšavaju razgovor i usmeravaju ga ka određenom cilju. Testovi ličnosti mogu pomoći studentima da prepoznaju svoja interesovanja, na koji način su crte ličnosti povezane sa njihovim preferencijama i karijernim usmerenjima, ali i šta je ono što ih motiviše. Kombinacija informacija o interesovanjima, osobinama ličnosti, ali i njenim sposobnostima se smatra jako korisnim u sferi profesionalnog usmeravanja, jer može pružiti širu sliku o tome kakva radna atmosfera bi osobu najviše ispunjavala.
I da ne bude zabune, izraz
„psihološki testovi” koristim kao zajednički naziv za različite psihološke
instrumente, upitnike i skale koje mogu pomoći u samoproceni i karijernom
razvoju.
Šta te zaista zanima?
U karijernom savetovanju često se koriste različiti psihološki testovi koji imaju za cilj da pomognu studentima da bolje razumeju svoja interesovanja, veštine i preferencije u radu.
Ako ste se nekada zapitali zašto nekoga privlači rad sa ljudima, nekoga istraživanje i rešavanje problema, a nekoga kreativno izražavanje ili organizovanje podataka, upravo na ta pitanja pokušava da odgovori RIASEC model profesionalnih interesovanja, koji obuhvata šest tipova: realistični, istraživački, umetnički, socijalni, preduzetnički i konvencionalni. Ideja nije da vas „smesti u jednu kutiju“, već da pokaže koje aktivnosti i radna okruženja vam prirodno više odgovaraju.
Jedan od najdostupnijih alata zasnovanih na ovom modelu je O*NET Interest Profiler. Test je besplatan, sadrži oko 30 stavki i obično se popunjava za 10 minuta. Umesto klasičnih pitanja o ličnosti, od vas se traži da procenite koliko biste uživali u različitim aktivnostima kao na primer: „Pisati priče ili članke“, „Pomagati ljudima sa ličnim ili emocionalnim problemima“ ili „Započeti svoj lični biznis“. Nije slučajno što su pitanja formulisana na ovaj način, jer se interesovanja često bolje vide kroz aktivnosti koje nas privlače nego kroz direktna pitanja o tome kakvi smo.
Nakon popunjavanja dobijate profil interesovanja sa najizraženijim RIASEC tipovima i predlozima zanimanja koja su povezana sa tim kombinacijama. Pored samih rezultata, zanimljivo je obratiti pažnju i na njihov raspored, jer se nekada jasno izdvoje dva ili tri dominantna interesovanja, dok kod nekih osoba rezultati mogu biti prilično ujednačeni, a upravo takvi profili predstavljaju dobar povod za dalje istraživanje i razgovor o mogućim karijernim pravcima.
Rezultat ovog testa ne treba posmatrati kao konačan odgovor na pitanje „čime treba da se bavim“, već kao priliku da bolje upoznate sebe i otkrijete oblasti koje možda do sada niste razmatrali.
Link: https://onetinterestprofiler.org/
Testovi ličnosti
U okviru karijernog savetovanja, pored testova profesionalnih interesovanja, često se koriste i testovi ličnosti, jer osobine ličnosti mogu imati značajan uticaj na način rada, komunikacije, donošenja odluka i uklapanja u različita radna okruženja. Jedan od najpoznatijih i naučno najprihvaćenijih modela u ovoj oblasti jeste Big Five model ličnost koji procenjuje pet osnovnih dimenzija: otvorenost za iskustva, savesnost, ekstravertnost, saradljivost i neuroticizam.
Test se sastoji od 67 tvrdnji, a zadatak je da procenite koliko se slažete sa različitim tvrdnjama o sebi na skali od 1 do 5. Neke tvrdnje se odnose na organizovanost, odgovornost i planiranje, dok druge ispituju koliko uživate u novim iskustvima, kako funkcionišete u društvu ili kako reagujete u stresnim situacijama. Na primer, pitanja poput „Volim da isprobavam nove stvari“ ili „Često obraćam pažnju na detalje“ nisu tu slučajno, već vam ona mogu pomoći da sagledate način na koji pristupate učenju, radu i svakodnevnim izazovima.
Nakon popunjavanja testa dobijate profil svojih rezultata na svih pet dimenzija. Možda ćete otkriti da ste veoma savesni i organizovani, da uživate u radu sa ljudima ili da vam više odgovaraju strukturisani zadaci nego neizvesne situacije. Upravo takve informacije mogu biti korisne kada razmišljate o radnom okruženju koje vam odgovara, načinu na koji učite ili veštinama koje biste želeli dodatno da razvijate.
Link: https://www.outofservice.com/bigfive/
Sigurno smo svi nekada u toku druženja čuli: ,,Ja sam INTJ, a šta si ti?”. Jedan od najpopularnijih online testova ličnosti među studentima jeste 16Personalities test, koji za razliku od testova koji mere pojedinačne osobine, svrstava korisnike u jedan od 16 tipova ličnosti na osnovu kombinacije različitih preferencija u načinu razmišljanja, donošenja odluka i interakcije sa okruženjem.
Potrebno je svega desetak minuta da se popuni, rezultati su vizuelno privlačni, a opisi tipova napisani su tako da ih je lako povezati sa sopstvenim iskustvom. Mnogi nakon dobijanja rezultata imaju osećaj da su „prepoznati“ kroz opis svog tipa ličnosti, što često predstavlja zanimljiv početak razmišljanja o sebi.
Pitanja u testu uglavnom se odnose na svakodnevne situacije i preferencije: ,,Da li više uživate u druženju sa većim ili manjim brojem ljudi?”, ,,Da li vam više odgovara planiranje unapred nego spontano delovanje?” Takva pitanja ne služe da procene koliko ste dobri u nečemu, već da pokažu obrasce koje češće koristite.
Ipak, važno je imati u vidu da se ovaj test kritikuje zbog empirijske validnosti i pojednostavljenog prikaza ličnosti kroz tipove, i zbog toga ga preporučujem kao alat za samoproučavanje i podsticanje refleksije, ali ne kao osnov za donošenje karijernih odluka.
Link: https://www.16personalities.com/
Vrednosti i motivacija u poslu
Kada razmišljamo o izboru karijere, najčešće razmišljamo o tome šta nas zanima i u čemu smo dobri, međutim, bitno je zapitati se i šta nam je zaista važno. Upravo zato se u karijernom savetovanju, pored testova interesovanja i ličnosti, koriste i instrumenti koji pomažu u istraživanju ličnih i radnih vrednosti. Testovi u koje sam zavirila i delovali su mi najzanimljivije su Portrait Values Questionnaire (PVQ) i Work Values Test.
Portrait Values Questionnaire je upitnik koji procenjuje lične vrednosti, odnosno principe koji nas vode kroz život i utiču na naše odluke. Za razliku od mnogih testova koji direktno pitaju šta vam je važno, PVQ koristi kratke opise različitih ljudi i njihovih prioriteta (21 ajtem), a zadatak je da procenite koliko ste slični opisanoj osobi. Na taj način vrednosti se ispituju indirektno, što često omogućava realističniji uvid u ono što nam je zaista važno.
Njegov značaj u karijernom savetovanju ogleda se u tome da istakne ne samo šta nas zanima ili u čemu smo dobri, već i šta nam je zaista važno u radu: sigurnost, autonomija, postignuće, lični razvoj…Često se dešava da studenti biraju karijerne pravce koji „izgledaju dobro“ spolja, ali nisu usklađeni sa njihovim ličnim vrednostima, što dugoročno može dovesti do nezadovoljstva.
PVQ ne daje odgovor na pitanje „Koji posao treba da izaberem?“, ali može pomoći da bolje razumete šta vam je potrebno da biste se u budućem radu osećali ispunjeno i zadovoljno.
Izvor: Schwartz, S.H., Melech, G., Lehmann, A., Burgess, S., Harris, M., & Owens, V. (2001). Portrait Values Questionnaire. Dostupno putem REPOPSI/OSF repozitorijuma: https://osf.io/5ajp3/
Dok PVQ istražuje šire životne vrednosti, Work Values Test fokusira se konkretnije na ono šta očekujemo od posla i radnog okruženja. Ovaj test pomaže da prepoznamo šta nas motiviše u profesionalnom životu i kakvi uslovi rada nam najviše odgovaraju.
Test se sastoji od 140 stavki koje procenjujete na osnovu vrednosti u nekom poslu. Ovaj test daje odgovore na pitanja kao što su Zašto ste doneli određene karijerne odluke ili Šta bi za vas bio dobar karijerni potez?
Nakon popunjavanja, dobijate pregled radnih vrednosti poređanih prema njihovoj važnosti za vas. Takvi rezultati često predstavljaju odličan povod za razmišljanje o tome da li vas određena profesija privlači zbog samog posla ili zbog načina života koji očekujete da će vam omogućiti?
Zanimljivo je da ljudi često napuštaju posao ne zato što im se ne dopada ono što rade, već zato što radno okruženje nije u skladu sa njihovim vrednostima. Zbog toga testovi poput Work Values Test-a mogu biti veoma korisni u procesu karijernog planiranja.
Link: https://www.123test.com/work-values-test/
Samopouzdanje i osećaj kompetentnosti
Koliko veruješ da možeš da se snađeš u izazovima?
General Self-Efficacy Scale (GSE) predstavlja jedan od najpoznatijih instrumenata za procenu opšte samoefikasnosti, odnosno osećaja lične kompetentnosti i vere u sopstvenu sposobnost suočavanja sa izazovima i problemima. Za razliku od testova profesionalnih interesovanja ili ličnosti, ovaj instrument ne procenjuje koje oblasti rada osobu privlače, već koliko veruje da može uspešno da se nosi sa zahtevima, neizvesnošću i novim situacijama.
U kontekstu karijernog savetovanja, GSE može biti posebno koristan za studente koji imaju dileme u vezi sa donošenjem odluka, izraženu nesigurnost ili strah od neuspeha. Test omogućava uvid u to koliko osoba generalno veruje u svoje sposobnosti da prevaziđe prepreke, nauči nove stvari i prilagodi se izazovima, što može imati značajnu ulogu u procesu profesionalnog razvoja i planiranja karijere.
Ovaj upitnik je kratak (obično oko 10 tvrdnji) i vrlo jednostavan za popunjavanje koje podrazumeva slaganje sa izjavama koje se odnose na svakodnevno funkcionisanje, poput uverenja da možeš da rešiš problem ako se potrudiš ili da se snađeš u novim situacijama. Rezultati mogu pomoći studentima da prepoznaju obrasce nesigurnosti, manjak samopouzdanja ili izbegavanje donošenja odluka, ali i da osvestе oblasti u kojima imaju osećaj kompetentnosti i otpornosti.
U praksi, mnogo je važnije kako student tumači svoje odgovore nego sam broj ostvaren na skali. Posebnu pažnju treba usmeriti na pitanja poput toga u kojim situacijama osoba oseća nesigurnost, šta doživljava kao prepreku i koliko veruje da može razviti nove veštine i kompetencije.
Izvor: Schwarzer, R. & Jerusalem, M. (1995). General Self-Efficacy Scale. Dostupno putem REPOPSI/OSF repozitorijuma: https://osf.io/k6jy4/
Karakterne snage i komunikacija
Sve veću popularnost imaju i alati koji se fokusiraju na pozitivne osobine i stilove funkcionisanja.
Šta već imaš u sebi, a često ne primećuješ?
VIA Character Strengths test ispituje karakterne osobine poput radoznalosti, istrajnosti, zahvalnosti, empatije ili samokontrole. Na osnovu odgovora, korisnik dobija listu svojih izraženih snaga, osobine koje se najviše ističu u svakodnevnom funkcionisanju.
Test je nešto duži i zahteva više vremena, ali upravo zbog toga daje širu i dublju sliku o osobi. Ono što ga čini posebno korisnim u karijernom kontekstu jeste to što pomaže studentima da prepoznaju resurse koje već imaju, ali ih ne doživljavaju nužno kao „prednosti“. Na primer, istrajnost ili empatija često se podrazumevaju, iako u praksi mogu biti ključne u timskom radu, učenju ili profesionalnom razvoju.
Jedna od najvećih prednosti ovog instrumenta jeste njegov osnažujući pristup. Rezultati često pomažu studentima da lakše prepoznaju sopstvene kvalitete i resurse, što može doprineti jačanju samopouzdanja i pozitivnije slike o sebi. Takođe, identifikovane snage mogu biti korisne i u praktičnom kontekstu: prilikom pisanja CV-ja, motivacionih pisama ili pripreme za razgovor za posao, jer studentima olakšavaju da jasnije opišu svoje kvalitete i načine funkcionisanja.
Zbog toga VIA često pomera fokus sa pitanja „Šta mi nedostaje?“ na pitanje „Šta već imam i kako to mogu da koristim?“.
Link: https://www.authentichappiness.sas.upenn.edu/
Kako funkcionišem u odnosima sa drugima?
Sa druge strane, IMA Strategies Questionnaire usmeren je na stilove komunikacije, saradnje i funkcionisanja u timu, što može pomoći studentima da bolje razumeju svoje ponašanje u grupnom radu i profesionalnom okruženju.
Rezultati ne služe da „etiketiraju“ osobu, već da pomognu da se prepozna sopstveni obrazac ponašanja u profesionalnim i timskim situacijama.
To može biti korisno ne samo za buduću karijeru, već i za studentske projekte, grupni rad i svakodnevnu saradnju. Ponekad tek kroz ovakve upitnike postane jasnije zašto se u nekim timovima osećamo prirodno, a u drugima iscrpljeno ili nesigurno.
Link: https://mysoundwise.com/soundcasts/1605621282827s
Nešto za kraj?
Savremeni pristupi karijernom savetovanju zasnivaju se na integraciji različitih psiholoških instrumenata, pri čemu nijedan pojedinačni test ne može pružiti potpunu sliku o osobi. Tek kombinovanjem podataka o interesovanjima, ličnosti, vrednostima, percepciji sopstvene kompetentnosti i stilovima interpersonalnog funkcionisanja moguće je dobiti sveobuhvatnije razumevanje pojedinca i njegovih karijernih potencijala. U tom smislu, testovi predstavljaju sredstvo za refleksiju i dijalog.
Ovaj tekst nije pokušaj da pronađemo „test koji će rešiti sve dileme“, jer on ne postoji. Umesto toga, cilj je da predstavim nekoliko instrumenata koji mogu biti korisni studentima u procesu samoistraživanja, profesionalnog usmeravanja i karijernog planiranja. Neki od njih pomažu da bolje razumemo svoja interesovanja, neki ukazuju na lične snage, a neki otvaraju pitanja o tome kako donosimo odluke, koliko verujemo u svoje sposobnosti ili kakvo radno okruženje nam najviše odgovara.
Možda ti rezultati neće dati konačan odgovor na pitanje čime bi trebalo da se baviš, ali bi mogli da ti pomognu da postaviš neka dobra pitanja o sebi, a ponekad je upravo to najbolji početak.
autor: Jelica Đalović, studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu