Nevena Raičević jedna je od studentkinja sa našeg univerziteta koja je uzela učešće na sedmodnevnom skupu o mentalnom zdravlju mladih koji je realizovan u februaru 2024. u Sloveniji. Razgovarali smo o njenom iskustvu i utiscima.
Gde ste putovali, Nevena, i šta su tvoji najači utisci? – Na samo par sati od Beograda, nadomak hrvatske granice nalazi se gradić u kome se reka Krka uliva u Savu kod “malog” brega, po čemu je mesto i dobilo ime Brežice. On nam je ovom prilikom bio domaćin u jednonedeljnom treningu o mentalnom zdravlju u sklopu Erasmus+ programa o edukaciji mladih, a u saradnji sa udruženjem “Daj mi ruku”. Hostel u kome smo odsedali raspolagao je i učionicama u kojima smo pohađali interaktivne radionice, sa predavačima iz Italije, Makedonije i Slovenije. Ono što je bilo zanimljivije od predavača iz različitih kulturnih okruženja, bilo je kulturno spajanje samih polaznika treninga. Nezaboravna figura ovog putovanja bila je Milica Rajević, diplomirani pedagog, koja je svojom predanošću i voljom bila inspiracija za sve prisutne.
Iako ne barata engleskim jezikom, Milica je uz pomoć telefona simultano snimala govor i prevodila rečenice, aktivno učestvujući na predavanjima. Njena snaga volje želim da bude moja prva poruka za vas. Kada govorimo o omladinskim radnicima, za mene se to odnosi pre svega na mlad i nesalomiv duh koji možemo posedovati bez obzira na biološki određene godine. To su pored Milice, dokazali i naši predavači, koji se trude da razumeju mlade kako bi ih podučavali, ulažu u sitnice, jer kako kažu “ne možemo da vas pozovemo na večeru i da vam serviramo jelo koje ne volite”. Da ulažu u sitnice, dokazali su i psihološkim odabirom mesta u kome će se samo predavanje odigrati. Slikoviti pejzaži slovenačke varoši odišu mirom, okruženi rekama i šumom, sa vodenim tornjem kao glavnom atrakcijom u samom srcu varoši, što naglašava poentu da je cilj da se opustimo, odvojimo od većine, ali i da uživamo u slobodnom vremenu.
Kako je izgledao program, da li ste pohađali predavanja ili ste učestvovali u nekim radionicama? – Predavanja nisu nalik formalnim, već nose slobodu i kreativnost ulažući pre svega u empijski deo učenja. Tokom nedelje smo formirali manje ili veće grupe sa kojima smo obavljali određene zadatke. Ne samo što smo efikasnije prolazili kroz kurs, već smo se stalno mešali i tako imali priliku da upoznamo svakog učesnika. Posebno dragu uspomenu nosi večera koju je priredila koordinatorka treninga Karmen Murn, kao i odlazak u popularne Čatež Terme. Nakon kvalitetnog vremena, posvetili smo se jednoj od glavnih tema treninga, skromna ideja omladinskih radnika koja je izrodila pilot verziju aplikacije kojoj može da pristupi svako ko se bori sa anksioznošću, stresom ili prolazi kroz težak period. Od nas su zatražili da im pružimo povratnu informaciju, gde smo najiskrenije objasnili šta aplikaciji nedostaje i šta joj treba kako bi se izdvojila u moru drugih. Još jedna pozitivna strana neformalnog obrazovanja je i transparentnost kojom ono raspolaže, pa se ne morate brinuti oko tačnih i netačnih, primerenih ili neprimernih odgovora, iz prostog razloga što ih nema.
Da li si došla do nekih novih uvida po pitanju mentalnog zdravlja mladih? – Važno je dati sebi vreme da se odmorite od digitalnog i povezati se sa stvarnim iskustvima. U vreme kada nam digitalni svet čini veći deo života, najvažnije je razdvojiti online i offline život. Dok je na ekranu sve upakovano sa mašnom, u stvarnom životu to baš i ne funkcioniše tako, zato je važno da razvijamo kolektivnu svest o mentalnom zdravlju i u digitalnom svetu.
Da li bi preporučila kolegama i koleginicama da učestvuju u programima mobilnosti i zašto? – Posebne reči hvale imam za organizatore puta iz udruženja “Daj mi ruku” koji su se pobrinuli da brzo i bezbedno stignemo do Slovenije i nazad.
Ovakvo iskustvo je vredno imati radi razumevanja kulturno kodiranih ponašanja i mentaliteta različitih društava, ali gde uvek ima mesta za lični razvoj.
