Da ne ponavljam naslov, odmah ću reći. Ne slažem se. Zašto? Jer ljubav nije reč, jer ljubav nije stvar, jer ljubav nije zvanje i zato što je nije lako steći. Ne možeš voleti više, ne možeš voleti manje. Ono što lako stekneš, nisi zaslužio.
Ne možeš zadržati sunce, ako je noć i već je mrak. Ne možeš nikog naterati da te voli. Jer, ljubav je tvrdoglava. Kad neće, ne ugleda zrak. Ne možeš kocku pretvoriti u krug. Ne možeš ljubav olako da shvatiš. Ne možeš, kad nemaš, da vratiš dug i ne možeš tek tako ljubav da mi blatiš. To je pod jedan.
“Lako je ljubav steći”. Čuj gluposti! Karadžiću Vuče, preko ove ne smem preći, jer čovek je od tvog vremena postao veći. Ljubav isto.
Da samo znate kako se ljudi za ljubav bore, da samo znate koliko to traje! Neki čekaju ljubu do zore, iako nijedan znak im ne daje. Jednostavno, vole. Mnogi odustanu od svojih snova i pomognu u izgradnji sreće. Sreća za njih je osmeh jedan. Osmeh, koji ih nikad izdati neće. Onaj iskren, onaj pravi. Mada, ima istine, Vuče, u tome što zboriš. Teško je ljubav zadržati nekad, koliko god da hoćeš, koliko god da voliš. Ili ljubav ode, ili ti izgoriš.
Teško je zadržati vetar, koji pirka i čini da ti bude lepo. Vidite, ljubav je vetar, a ne tamo drvo neko. Mada, i drvo, kad hoće, može da beži. Neko u vis, a neko na dno. Nije ljubav izbor, ali možeš da biraš.
Šta je ljubav, kako se stiče i šta može da da, ja ne znam. Zato, reći ću nešto u šta sam sigurna. Ljubav sam stičeš. Probaj, pa je izgubi. Ljubav je sreća, a sreća je rizik, sreća je kocka. Čuvaj se, čuvaj je.