Uvek kada započinjemo neki novi projekat vezan za lični razvoj, prvih nekoliko dana ne znamo odakle bismo krenuli, a još teže je nastaviti započeto. Manjak motivacije je uvek veoma prisutan, pogotovo kod studenata koji, pored svojih obaveza na fakultetu, moraju da rade na sebi tokom studiranja radi lakšeg pronalaska posla. Pronaći posao danas nije jednostavno. Nije dovoljno imati samo završen fakultet i diplomu, već je potrebno više od toga. Pored vannastavnih aktivnosti, koje je jednostavno nepohodno imati u CV-ju, od voloniranja do praksi u organizacijama i ostalim projektima koji zaista oduzimaju slobodno vremene, poželjno je (da ne kažem obavezno) poznavati neki strani jezik, po mogućstvu engleski i/ili još neki jezik. U današnje vreme je za gotovo bilo koju profesiju potrebno znanje stranog jezika. Samo je problem kako i gde ga učiti, da li samostalno početi ili jednostavno odustati od te ideje, zato što nam možda neće biti potreban.
Kako učiti strani jezik? Da li se upisati u školu jezika ili početi samostalno? Koliko je vremena potrebno da se nauči strani jezik? Ovo su neka od pitanja koja uvek sebi postavimo pre nego što se odlučimo na taj korak. Kao student stranog jezika, želim da dam nekoliko saveta ljudima koji žele da se upuste u predivnu avanturu učenja druge kulture, istorije i jezika i da pripomognem pri prvim koracima.
Za početak treba postaviti ciljeve. Da li želimo da učimo jezik iz ličnog zadovoljstva, posla ili nekog drugog razloga. U zavisnosti od toga, možemo se opredeliti za način učenja jezika, to podrazumeva da uvidimo da li nam je lakše da imamo predavača, koji će na svakom času da nas usmerava šta treba da učimo i da nam zadaje domaće zadatke ili nam je lakše da samostalno učimo iz knjige i pomoću interneta. Nijedna opcija nije pogrešna, sve je do ličnih afiniteta. Jedno je sigurno, učimo strani jezik sa ciljem da ga progovorimo. Veoma je bitno da od samog početka, ako težimo ka višem nivou poznavanja jezika, radimo istovremeno na vokabularu, gramatici i govoru. Ako se skoncentrišemo samo na gramatiku, neće nam toliko značiti ako ne umemo da je upotrebimo u govoru. Isto tako nećemo moći da progovorimo na stranom jeziku, ako nemamo određeni vokabular i ne znamo osnove gramatike. Metoda koja zaista pomaže u pamćenju reči jesu propratne slike. Kada učimo nove reči, ujedno potražimo sliku i time ćemo mnogo lakše upamtiti reč.
Nije dovoljno odvojiti nekoliko sati nedeljno na učenje jezika, veoma je bitno da se posvetimo učenju, jer koliko god da smo uspešni u tome, uvek će se pronaći nešto što ne znamo. Nijedan jezik se ne može u potpunosti naučiti. Koliko puta samo čujemo neku reč na našem maternjem jeziku i ne znamo šta znači? Iz tog razloga veoma je bitno biti u stalnom kontaktu sa ciljanim jezikom i razmišljati kako bismo ga upotrebili u svakodnevnim situacijama. Praveći paralelu između našeg i stranog jezika, upoređujemo ih i time ih lakše učimo. Pored toga, koliko nas je samo naučilo engleski, španski ili turski jezik gledajući serije? Fascinantno je da su čak i starije osobe koje su ranijih godina pratile telenovele uspele da nauče strani jezik samo gledajući ih. Što govori da je i to odličan metod za učenje jezika; gledanje filmova, serija, vlogova ili televizije na stranom jeziku. Takođe, ako budete imali prilike da odete u državu u kojoj se govori jezik koji učite, to će vam definitivno najviše pomoći da ga usvojite u potpunosti. Bićete primorani da govorite na tom jeziku, jer ljudi oko vas verovatno neće razumeti neki drugi. Pored toga, naučićete njihove običaje, uvideti kakva im je svakodnevnica, kakav je njihov međusobni odnos i kakav je mentalitet naroda. Time ćete upoznati njihovu kulturu i istoriju, što će umnogome pomoći da još bolje razumete jezik.
Jedno je sigurno, jezik ćete progovoriti onog trenutka kada shvatite da nije bitno koliko grešaka napravite, već da umete da prenesete misao svom govorniku. Cilj je vaša poruka koju želite da izgovorite. Vremenom i vežbom ćete doći do višeg nivoa jezika, što donosi fluidnost i manje pravljenje grešaka – a do tada bez straha i učite na istim. Znanje nije srazmerno greškama koje pravimo, već stavu koji zauzimamo.