Odabir karijere je jedna od ključnih odluka u životu svake osobe, stoga joj treba pažljivo pristupiti i uzeti u obzir mnoge parametre. Ono što su mladi ljudi najčešće označili kao važnu stavku prilikom odabira životnog poziva je, pored finansijske isplativosti, mogućnost profesionalnog napredovanja, kao i stimulativno poslovno okruženje. Pokušali smo da kroz razgovor sa Natašom Stamenković otkrijemo šta je sve potrebno za uspešnu karijeru, kao i da saznamo koliko je teško biti uspešna poslovna žena u Srbiji.
Nataša Stamenković, diplomirani psiholog, karijeru je započela kao školski psiholog u seoskoj osnovnoj školi, a trenutno je jedan od naistaknutijih stručnjaka u oblasti ljudskih resursa na našim prostorima. Poslednjih godina radi kao menadžer ljudskih resursa, a među kompanijama sa kojima je sarađivala su Actavis, Carlsberg, NIS Gazprone Neft i Roaming group.
Kao neko ko već duži niz godina uspeva da uspešno obavlja svoj posao, a uz to i učestvuje na mnogim naučnim skupovima, sasvim je jasno zašto je Nataša Stamenković prava osoba za ovaj intervju.
Više o njenim poslovnih poduhvatima, kao i razmišljanjima pročitajte u prvom intervju na našem blogu koji su pripremile članice naše redakcije Tatjana Vicelarević, studentkinja Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Marija Đorđević, student Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Da li možete ukratko da nam ispričate svoj put uspeha?
Ne znam da li bih moj karijerni put nazvala putem uspeha, ali za mene je pre svega to bio put ostvarenja mojih želja i planova. Po kriterijuma našeg okruženja, to se smatra uspehom, pa neka tako bude. Ja sam samo maštala, planirala i radila da ostvarim svoje ciljeve i želje a ispalo je da sam postigla neki uspeh..
Kako ste odlučili da od rada sa decom pređete na rad u velikim kompanijama?
To je bila prva ozbiljna promena u mojoj karijeri. Nekada vas životne okolnosti navedu na put kojim niste planirali da idete. Ja sam još tokom studija znala da želim da radim sa decom i mladima i da je posao školskog psihologa moje opredeljenje. Međutim, ’90 tih godina tek svršeni student nije mogao da živi od plate pripravnika školskog psihologa. Ne onako kako zamišljate dok ste još student, kako ćete živeti kada imate svoju platu i posao. Zato sam iskoristila priliku koja se pojavila ( a takva se javljala jednom u dvadeset godina) – fabrika lekova je tražila industrijskog psihologa. Plata nekoliko puta veća od plate školskog psihologa. Nisam volela industrijsku psihologiju jer je bila marginalna uloga u proizvodnoj kompaniji. Ipak, odlučila sam da se zaposlim tamo zbog značajno veće zarade, a sebi sam objasnila razloge: „privremeno, samo dok pokupujum sve što mi treba, malo proputujem…“…i evo još jezdim kroz kompanije iako sam sve što sam htela odavno pokupovala. Ovo je bio prvi i poslednji put da sam menjala posao zbog novca.
Možda je bolje reći da to nije bila moja odluka već nužda, ali iz te nužde se ipak rodila ljubav prema radu u industrijskom ekosistemu.
Kako ste znali da je baš ovo Vaš poziv i posao kojim želite da se bavite?
To čovek ne zna unapred ali može da prepozna da li je na pravom putu tek radeći svoj posao. Prepozna se po tome koliko ste spremni da uložite sebe, da žrtvujete i da date za taj posao. Ne po tome koliko ćete dobiti od tog posla.
Ja sam još kao srednjoškolka stalno držala neke časove deci iz komšiluka, pomagala im da uče i budu bolji đaci….uvek sam uživala u tome da podučavam i delim znanje …kasnije sam samo menjala sredinu u kojoj sam to radila, škola pa kompanije…ali radila sam uvek istu stvar – pomagala drugima da budu bolji.
Da li postoji neka osoba koja je presudno uticala na Vaš karijerni put?
Iako često pomislim „sve sam sama, svojim trudom postigla“, to nije tačno. Imala sam sreće da sam nekako sretala prave ljude koji su me učili i savetovali…više njih. Valjda sam ja bila dobar i đak i učenik pa sam im bila vredna truda. Uvek kada je trebalo na mom putu našao se neko ko mi je dao vetar u leđa, prave lekcije koje i danas pamtim. Kada pogledam unazad, ti su se ljudi pojavljivali baš kada su mi bili potrebni. Bilo je nekoliko maestralnih učitelja na mom razvojnom putu. Puno sam im zahvalna jer sama sigurno ne bih mogla da uradim sve sto sam uradila i što je još važnije, da budem ovo što jesam.To smatram srećom u poslu. Sa svima njima sam i danas u kontaktu.
Šta Vas je pokrenulo da radite na sebi i da se konstantno usavršavate?
Oduvek sam takva bila. Ja sam sa 5 godina bila član biblioteke, uvek među najboljim đacima, ali nažalost do svoje 30. godine nisam imala onoliko prilika i uslova da učim i putujem da bih učila, koliko sam želela. Dobro je da sam na vreme shvatila da je najbolja investicija koju čovek može da napravi, investicija u svoje znanje, jer je to jedina valuta koja garantuje slobodu i uspeh u budućnosti. Želela sam da ja upravljam svojim životom i da ja donosim odluke…A to možete samo ako ste slobodni. A slobodni ste samo ako znate.
Koji je najbolji, a koji najgori savet koji ste dobili na početku svoje karijere ili dok ste bili mladi?
Najbolji savet mi je dala moja baba: „žena mora da završi školu i bude svoj gazda“.
Najgorih ima više: „Moraš da se prilagodiš sredini i da ne štrčiš“ ili „ne talasaj“, „samo tebe čekaju da im kažeš“, „uvek budi zlatna sredina“…
Šta za Vas predstavlja dobro i zdravo profesionalno okruženje?
Pre svega to je dobra ekipa normalnih, zdravih i vrednih ljudi. Kada imate takav tim svaki problem predstavlja sitnicu. Jako je bitno i ko je šef. On vam boji svaki dan i zato je bitno da je ta osoba lider koji inspiriše.
Znači, dobri ljudi oko vas u čijem prisustvu se osećate odlično.
Koliko su međuljudski odnosi važni za dobro poslovanje i na koji način oni mogu da se poboljšaju?
Mislim da su presudni. Ljudi su društvena bića, navikli da samo u grupi mogu da opstaju. Korona kriza nam je bar to dokazala iako i naučna istraživanja dokazuju da duže žive i srećniji su oni koji imaju dobre odnose sa drugim ljudima (da pojednostavim) – Nema tih para i pozicije koja može da kompenzuje loše međuljudske odnose ili nedostatak međuljudskih odnosa na poslu. Koliko god da su dobri, uvek mogu da se unapređuju. Samo prenesite recepte i modele iz privatnog života i to je model unapređenja međuljudskih odnosa u radnom okruženju. Ista pravila važe. „Zlatno pravilo“ koje i organizacione nauke promovišu ali i sve religije sveta – a koje u osnovi ima empatiju (ne čini drugima što ne želis da drugi čine tebi/uđi u tuđe cipele) je formula za dobre međuljudske odnose.
Da li je nekada teško raditi sa ljudima?
Pogrešno je uverenje da HR experti više rade sa ljudima nego neke druge struke. Šta god da je vaš posao uvek ćete raditi sa ljudima. Ali posao HR-a je težak onoliko koliko ste vi OK sa sobom. Ako dobro poznajete i volite sebe, stabilni ste i znate šta hoćete, onda rad sa ljudima nije težak. Ako sami niste osnaženi biće vam teško da radite bilo koji posao, jer neizbežno ćete uvek raditi sa drugim ljudima.
Da li je zaista teže biti žena u poslovnom svetu? Da li mislite da žene u Srbiji imaju podjednake mogućnosti za napredak u karijeri kao i muškarci?
Ja sam veliki promoter rodne ravnopravnosti (valjda zbog one lekcije koju mi je baba dala još dok sam bila dete), ali nikada nisam imala eksplicitno negativno iskustvo zato što sam žena. Moj je imidž uvek bio da sam jaka žena. Teže može biti to ako kao žena ne organizujete dobro ostale segmente svog života da biste mogli da se bavite svojim poslom na isti način kao i muškarci kojima su ti segmetni već uređeni ulogom koju imaju od rođenja. Jedina loša strana koja može da vam se desi u Srbiji, je da zaborave na vas, pa vas ne uzmu u obzir za neke više i kompleksnije pozicije i poslove zato što ste žena…mada moje iskustvo i tu nije tipično. Nisam ja nikada osetila teret pola u svojoj karijeri. Menjaju se vremena, danas se drugačije dele uloge između muškaraca i žena i u kući i na poslu. Ali ovo je problem sa kojim se bore sve zemlje u svetu i nema baš velikih pomaka napred…
Šta je za Vas definicija uspešne, ostvarene žene?
Za mene je to žena koja ostvaruje svoje želje i planove. Ne nužno u biznisu već uopšte u životu. Žena koja upravlja svojim životom ka svom vrhunskom cilju.
Da li mislite da uspeh u karijeri nužno isključuje uspeh na privatnom planu (porodica, društveni život)?
To nije tačno. Kada je osoba uspešna u poslu ne može biti neuspešna u privatnom životu, jer je uspeh njen izbor. Kaže se „kako radiš nešto, tako radiš sve“. Tu je pitanje da li uspevate pravilno da rasporedite vreme, jer svi imamo 24h dnevno na raspolaganju. Takođe, ono sto je za vas uspeh ne mora biti i za druge. Ne moramo svi da uradimo iste stvari u životu da bismo bili uspešni i srećni. Dobrom organizacijom u životu postignete sve i ni jedan segment ne mora da trpi. Ne poznajem žene koje su odlične u poslu a loše u ostalim segmentima života. To kako se uspešne žene ostvaruju u drugim segmentima života njihov je izbor ali sigurno nije neuspeh ako se ne poklapa sa tradicionalnim ulogama žene (supruga, majka, prijateljica…)
Da li su žene u Srbiji i dalje u podređenom položaju?
Ja ne mislim da su žene u podređenom položaju. Pre bih rekla da je to pitanje ličnih ambicija i očekivanja. Ako pažljivo pogledate videćete da se dešava čudna paradigma u odnosu polova i da je sve više žena koje su poslovno uspešnije od svojih partnera, hranioci porodica… to je ranije bilo nezamislivo a danas devojke nekako grabe stepenicama uspeha sve brže i bolje…
Da li ste se nekada u svojoj karijeri susreli sa time da mislite kako niste dovoljno kvalifikovani za neku poziciju samo zbog toga što ste žena?
Dešavalo mi se mnogo puta da imam krizu samopouzdanja i da se pitam „da li ću ja ovo moći“… ustvari svaki put kada uđete u neku novu fazu… ali nikada se nisam pitala da li ću nešto moći zato što sam žena. Naprotiv.
Obzirom da je jedan od poslova HR menadžera selekcija i zapošljavanje novih zaposlenih, šta je to što izdvaja neke ljude od ostalih? Da li postoji taj X faktor koji je presudan?
Trudim se (ne znam koliko uspevam) da biram svoje saradnike po principu „što drugačiji od mene“. Nije tu jedan faktor u pitanju već sklop više stvari koje naprave opšti utisak o nekoj osobi. Ako je čovek pametan, dobronameran i vredan, može da postigne šta želi. To bi bila moja definicija X faktora. Mislim da je zabluda da govorimo o talentima jer je uticaj talenata na uspeh minimalan. Sve je cilj, rad, posvecenost i sposobnosti.
Pošto nas prate uglavnom studenti, a neke od njih uskoro čeka i prvi razgovor za posao, pa i prvi posao, šta biste poručili njima? Šta biste poručili mladim ljudima koji su na početku svoje karijere?
Da ne glume neke druge „idealne ljude sa X faktorom“ već da budu ono što jesu. Sa svim svojim manama i vrlinama. Nema boljeg recepta za uspeh i sreću od toga da smo autentični.
Kada već dobiju posao, da vredno rade i da se porede sa sobom a ne sa drugima. Da imaju svoj cilj i planove za ostvarenje.
Na, kraju, Nataša, šta je Vaše zašto?
Da pomažem drugima na putu njihove izvrsnosti kako bismo zajedno stvarali bolji svet, bolji život, bolji dan.