Ljubinka Kovačević je profesorka Radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rado se odazvala na poziv Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata i govorila je upravo na temu zasnivanja radnih odnosa, prvenstveno sa mladim ljudima, i podelila je sa nama važne informacije i znanje o ovom bitnom polju svake karijere.
U daljem tekstu vam prenosimo najvažnije što smo zaključili iz ovog „pravnog ćaskanja“. Najbitnije da znate za početak jeste da nepoznavanje prava škodi, na šta je ukazala profesorka. Zapamtite ovo i u narednim redovima krenite u informisanje od „životnog značaja“.
Početna tačka
Na samom početku ovog „radnog“ puta, odgovorite na vrlo jednostavno pitanje, koje će vas uputiti na zakone bitne za vašu situaciju – Ko je moj poslodavac: da li je to privatno lice ili država? Prava koja imamo u ova dva slučaja se razlikuju i na to treba obratiti pažnju, te shodno tome pogledati merodavne zakone (ako je poslodavac neka kompanija, fondacija, udruženje ili drugo privatno lice, na zaposlenog se primenjuje samo Zakon o radu, a ako je poslodavac država, onda se prvo primenjuje specijalan zakon koji uređuje organizaciju i funkicoisanje nekog državnog organa, pa Zakon o državnim službenicima, a na pitanja koja njime nisu uređena – Zakon o radu).
Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova je akt koji ima svaki poslodavac sa više od deset zaposlenih i posebno je važno biti upućen u ovo i znati da poslodavac može da zaposli samo onoga čije je radno mesto predviđeno ovim pravilnikom. Takođe je neophodo ispunjavati posebne uslove za zasnivanje radnog odnosa, koji su utvrđeni upravo ovim pravilnikom. Bitno je biti svestan da poslodavac ne može po svojoj volji da određuje uslove koje kandidat mora da ispuni, već treba da poštuje pravilnik i sledi uslove propisane pravilnikom. Postoje i zakoni koji utvrđuju uslove za zasnivanje radnog odnosa, ali oni zavise od toga gde se zapošljavamo, pa je isto važno istražiti ih u skladu sa tim ko je naš poslodavac i za koje radno mesto konkurišemo.
Nažalost, treba još da znamo, poslodavac je taj koji „kroji“ ovaj pravilnik i može ga menjati, pa predviđena radna mesta, kao i uslovi koje kandidat treba da ispuni nisu baš tako „sigurni“. On (poslodavac) to može da učini jer ovaj akt oslikava njegove potrebe i na to ne može niko da utiče.
Kako se sve traži posao?
Posao možemo tražiti samostalno, preko raznih agencija za zapošljavanje, ali i putem Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice. Studenti ne mogu imati ovaj status, ali mogu imati status tražilaca zaposlenja i tako iskoristiti pravo na traženje posla uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na oglas ili konkurs kandidati treba da odgovore blagovremeno (u predviđenom roku) i potpuno (priložiti sva potrebna dokumenta i seftifikate), ali treba imati na umu i to da poslodavac nije dužan da nakon završenog konkura ikoga (čak ni najbolje kandidate) zaposli, iako je raspisao konkurs.
Spremite se za razgovor
U fazi selekcije moguća je prethodna provera radnih sposobnosti, a način zavisi od prirode sposbnosti i veština koje se proveravaju. Ovakvi procesi nisu zakonski regulisani, te od poslodavca zavisi da li će i šta će učiniti. Tako je moguća provera tamo gde i nije predviđena, što može voditi diskriminaciji. Savet profesorke Kovačević je da se prethodno raspitamo da li je uređen postupak provere sposobnosti i koje će sposobnosti i veštine biti proveravane.
Pazite na pitanja, jer neka su zabranjena
Takođe, profesorka Kovačević nalazi da je bitno obratiti pažnju na to koja pitanja poslodavac postavlja tokom samog intervjua i akcentuje da imamo pravo da ne odgovorimo ili damo netačan odgovor na ona pitanja koja nisu od neposrednog značaja za naše obavljanje radnih zadataka i nećemo odgovarati kasnije, jer poslodavac nema pravo da se na njih pozove. Često se dešava da poslodavci postavljaju nedozvoljena pitanja (kao što su planiranje porodice, porodične dužnosti, lična opredeljenja, npr.).
Pregovaranje o uslovima rada mnogima je ispod časti i neprijatno da pokrenu, ali je to sasvim regularno i ne oklevajte da to činite.
Upoznajte se sa „papirnom zaštitom“
Zaposleni imaju zakonsku zaštitu i treba dobro proučiti sve te zakone koji ovaj segment rada regulišu. Uvek treba imati u vidu to ko je vaš poslodavac, jer od toga bitno zavisi koji se zakoni u vašem slučaju primenjuju.
- Zakon o radu – kao alfa i omega zaštite radnika. Međutim, on pokriva ono najosnovnije i manje od toga ne može. Prilikom dogovora sa poslodavcem, možemo ugovoriti i veća prava od tog zakonskog minimuma.
- Kolektivni ugovori – obuhvataju veći obim prava. Ove ugovore zaključuju sindikati, kao profesionalne organizacije.
Postoje i zakoni koji uređuju neka, posebna prava iz radnog odnosa, a sledeći su neki od onih koje treba da znate:
- Zakon o bezbednosti zdravlja na radu – uređuje mere koje doprinose stvaranju zdrave radne sredine.
- Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (mobing) – zaštita u slučaju da smatramo da smo žrtva zlostavljanja na radu.
- Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova
- Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom
- Zakon o zaštiti uzbunjivača
Razumite ugovor uz pomoć ovih saveta
Za mnoge od nas, potpisivanje ugovora je čista formalnost i nemamo naviku da ga zaista pažljivo pročitamo. Razlog za to može biti nedovoljna upućenost u ono što u ugovorima piše, nedovoljno znanja, koje nas navodi da preskočimo ono što ne razumemo. Kako to više ne bi bio slučaj, poslušajte savet prof. Kovačević i obratite pažnju na to da u ugovoru mora biti naznačeno sledeće:
- Ugovorne strane
- Posao
- Zarada
- Radni zadaci koji će nam biti povereni po stupanju u radni odnos (ovo će se verovatno menjati tokom godina, ali onda će se menjati i naš dogovor sa poslodavcem)
- Radno vreme (ako ove naznake nema, onda je reč o punom radnom vremenu – 40h nedeljno)
- Kakva je vrsta ugovora koji zaključujemo (ako nije predviđen period, onda je reč o radnom odnosu na neodređeno vreme, što je najpovoljnije za zaposlene)
- Godišnji odmor, situacije vezane za otkaz, na primer, i slično.
“Rupe” u zakonu?
Pravne praznine, tzv. “rupe” u zakonima vezanim za rad postoje, a ono što mi kao zaposleni ili budući zaposleni treba da znamo jeste to da se u tom slučaju zakoni tumače u korist slabijeg, a to je u ovom slučaju zaposleni (u odnosu na poslodavca). Najviše pravnih praznina postoji u postupku zapošljavanja.
Kuda – kada smo ugroženi na poslu?
U zavisnosti od toga koje pravo smatramo da nam je ugroženo, kao zaposleni se možemo odlučiti na različite mehanizme odbrane. Kao jedna od varijanti je svakako sudski spor, ali treba da znamo da to nije i naša jedina mogućnost. Posredstvom metoda mirnog rešavanja radnih sporova možemo takođe rešiti ovakve situacije. Ovde je reč o neformalnim metodama koje načelno ne pretpostavljaju troškove, kao što je to slučaj sa sudskim sporovima. Međutim, za ovakav vid rešavanja problema potrebne su saglasnosti obe strane (i poslodavca i zaposlenog). Ovde je bitno da se upoznamo sa postojanjem jedne agencije za koju mnogi ne znaju, a to je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, pred koju možemo izneti svoj spor, a onda će se dalje doći do rešenja uz pomoć trećeg lica (arbitra) koje odredi ova agencija. Možemo i nezavisno od ove agencije posredovanjem rešiti spor, a isto tako i mirenjem, gde se nalazi kompromis, kojeg u sudskom postupku, na primer, nema.
Imate prava, ali i obaveze
Govorili smo dosta o pravima i divna je činjenica, što smo barem formalno, zakonski zaštićeni u velikoj meri. Nadamo se da su vam ovi podaci i saveti prof. Kovačević bili od koristi, ali poslušajte profesorku u još jednom i zapamtite jos jednu bitnu stvar – nemojte zaboraviti na svoje obaveze i dužnosti, jer ukoliko ovaj savet ispoštujete, imate velike šanse da mehanizmi zaštite prava odozgo ne zatrebaju u praksi, a to je sjajno, jer to onda znači da ste srećna, zaposlena osoba, koja još može da se pohvali da je upućena u baš svaki segment rada.
Budite zdravi i budite informisani. Dve želje za dobar početak radnog dana!
Profesorka Kovačević bila je gost na panel diskusiji koju je organizovao Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu (CzRK), a tema diskusije bila je upravo o pravnim aspektima prakse i prvog posla. Na ovom #proaktivnom susretu ostalo je još puno pitanja koja su interesovala zainteresovane pristutne studente, a za koje nije ostalo vremena, pa je tim CzRK stupio u kontakt sa profesorkom Kovačević ponovo i ona je dala odgovore svim zapitanim mladim ljudima. Ovom prilikom se zahvaljujemo profesorki Ljubinki Kovačević na divnoj saradnji i korisnim savetima. Nadamo se ponovnom susretu.
Dragi inspirisani mladi ljudi, koju nam temu sledeću predlažete?
Autor: Jelena Luković
Izvor fotografija: unsplash.com