Impostor sindrom – nije klinički sindrom ali jeste izazov koji valja prevazići
Sigurno ste mnogo puta naišli na objave na društvenim mrežama, ali i različite vrste knjige čiji autori tvrde da Vam mogu predstaviti tajne uspeha na različitim poljima. One nekada mogu biti vrlo korisne, ali šta onda kada nam čak i postizanje određenih uspeha ne izaziva zadovoljstvo; kada osećamo da zapravo nismo zaslužili te uspehe, da smo „prevaranti“ i da će uskoro svi to otkriti. Jedan od glavnih razloga za to često je tzv. Impostor sindrom, odnosno sindrom prevaranta, kako se često prevodi na naš jezik. Iako u svom nazivu ima reč sindrom, važno je istaći da on ne predstavlja pravi psihološki sindrom u kliničkom smislu.
Prvi put se javlja u naučnom radu iz 1978. koji se fokusira isključivo na javljanje ovog fenomena kod žena, iako je kasnije utvrđeno da se on javlja kod svih rodova. Tada je i dato prvo određenje Impostor sindroma kao psihološkog iskustva osobe koja veruje u to da svoja postignuća nije ostvarila zbog istinskih sposobnosti koje poseduje, već je njen uspeh rezultat sreće, uloženog rada ili manipulacije tuđim utiscima. (Clance i Imes, 1978).
Kako ga prepoznati i zašto se javlja?
Imposter sindrom nekada se „krije“ i iza ovih negativnih tvrdnji o sebi:
- Imam tendenciju da umanjujem sopstvenu kompetentnost u oblasti u kojoj sam ustvari stručan/stručna
- Povremeno imam strah da će neko otkriti da sam ustvari prevarant
- Teško prihvatam kritiku čak i kada je ona konstruktivna
- Moj uspeh je u većini slučajeva rezultat srećnih okolnosti?
- Uznemirim se i teško prihvatam kada ne uradim nešto kako treba (Very well mind, 2022)
Neki od čestih primera manifestovanja Impostor sindroma kod studenata, sa kojima ste se možda susreli, jeste da veruju da su položili prijemni zato što su imali sreće, ili su položili ispit samo zato što su izvukli lakša pitanja (i pored toga što su zapravo naučili sva). (Beleške, 2018) Postoje mnogi faktori koji utiči na javljanje Impostor sindroma, a istraživanja su pokazala postojanje značajnije korelacije sa sledećim faktorima:
1. Introvertnost
2. Anksioznost
3. Želja da drugim ljudima delujemo pametno
4. Povećana sklonost ka osećanju sramote
5. Porodično poreklo koje karkterišu učestali konflikti i odsustvo podrške (Langford & Clance 1993: 495)
Iako nam ovi podaci pružaju određeni uvid u to koji faktori su značajni za ovaj slučaj, naravno, i rezultate ovog istraživanja svakako treba uzeti sa određenom dozom rezerve.
Značajno je naglasiti da je važno potražiti stručnu pomoć za ozbiljniji rad na ovom problem, ovde ću samo navesti neke savete koji mogu pozitivno da utiču na ljude koji se susreću sa ovim problemima, a i generalno mogu doprineti samorefleksiji i stvaranju pozitivnije slike o sebi.
Kako ga prevazići?
Na samom početku važno je identifikovati ključna verovanja o sebi i tome da li smatramo da smo dovoljno dobri da bi nas drugi prihvatili i voleli. Potom se može koristiti nekim od sledećih tehnika koje mogu pomoći pri prevazilaženju negativnih uverenja o sebi.
1. Podelite svoja osećanja sa drugim ljudima.
2. Fokusirajte se na druge ljude i to kako biste Vi njima mogli da pomognete, jer će to isto tako biti od pomoći i za Vas.
3. Uradite realniju procenu svojih sposobnosti. Napravite listu svih svojih dosadašnjih postignuća i stvari u kojima ste dobri pa je potom uporedite sa svojim negativnim verovanjima o sebi.
4. Fokusirajte se na preduzimanje malih koraka i budite nežni prema sebi.
5. Preispitujte svoje misli vezane za osećaj da ste „prevarant“, i to da li su one zapravo racionalne.
6. Potrudite se da prestanete da se upoređujete sa drugima.
7. Kontrolišite vreme koje provodite na društvenim mrežama, kao i sadržaj koji pratite.
8. Potrudite se da ne bežite od svojih osećanja nekompetentnosti, već da ih prihvatite dok radite na sebi.
9. I krajnji savet bio bi da ne dopustite da Vas sve ovo sputa, kolikogod da Vam deluje da ne zaslužujete svoje uspehe i da ste „prevarant“, nastavite da se trudite i ne posustajte u radu na svojim ciljevima! (Very well mind, 2022)
Naravno, ponekad je potrebno potražiti i stručnu pomoć i u sadejstvu sa iskusnim psihoterapeutom temeljnije se pozabaviti pozadinom, razvojem i načinima pravzilaženja ovih negativnih polaznih stajališta koja mogu obojiti profesionalni put.
Pored praktičnih saveta, od pomoći nam uvek može biti i to da znamo da se još neko nosi sa sličnim problemima kao i mi. Čak i ukoliko ne pokazujemo tendenciju ka nekim od aspekata Impostor sindroma, važno je da se više edukujemo njemu, jer na taj način možemo bolje da razumemo jedni druge, i da shvatimo neke od izazova sa kojima se suočavaju ljudi koji su postigli određeni uspeh.
I za kraj…
Naročito je lepo kada znamo da su to ljudi koji su vrlo uspešni i koji nam mogu poslužiti kao dobri uzori. Ovde ću nabrojati samo nekoliko izjava poznatih i uspešnih ljudi koji se vrlo dobro nose sa Impostor sindromom, umesto da upadnemo u začarani krug zavisti i ljubomore.
Zato za kraj
…prepoznajte u citatima poznatih ličnosti upravo da uspeh može doneti sa sobom i strahove, da ima onih koji su sasvim slučajno postali zvezde i koji su imali duboke sumnje da su se nezasluženo našli među slavnima. I probajte da u životu izbegnete rečenicu – Lako je njima
Ema Votson (E!News, 2015)
„Sada kada dobijem priznanje za svoju glumu, osećam se neverovatno neprijatno“ “Osećam se kao prevarant.”
Maja Anđelou (The New York Times, 2016)
„Napisala sam 11 knjiga, ali svaki put pomislim: ‘Oh, oni će sada saznati. Sve sam ih izigrala, i oni će me razotkriti’“
Denzel Vašington (News.com.au, 2013)
„Tih poslednjih pet minuta pre nego što krenete na prvu [Brodvej] predpremijeru, ako nemate onaj ‘šta dođavola radim ovde [osećaj]’, ako to nemate, onda kažu da je vreme da odustanete.
Tom Henks (National Public Radio, 2016)
„Bez obzira šta smo uradili, dođe trenutak kada pomislite: ‘Kako sam dospeo ovde? Kada će otkriti da sam, u stvari, prevarant i oduzeti mi sve?’ “
Meril Strip (News.com.au, 2013)
“Mislite: ‘Zašto bi neko želeo da me ponovo vidi u filmu? A ja ionako ne znam kako da glumim, pa zašto to radim?’”
Ako vas je ovaj članak zaintrigirao, možete se „baciti“ i na dodatnu literaturu
Clance, P. R. & Imes, S. A. (1978). The impostor phenomenon in high achieving women: Dynamics and therapeuticintervention. Psychotherapy: Theory, Research, and Practice, 15, 241-247.
Langford, J., & Clance, P. R. (1993). The imposter phenomenon: Recent research findings regarding dynamics, personality and family patterns and their implications for treatment. Psychotherapy: theory, research, practice, training, 30(3), 495.
Verywellmind, 2022: “What is imposter syndrome” https://www.verywellmind.com/imposter-syndrome-and-social-anxiety-disorder-4156469#citation-3 (poslednji put pristupljeno 14.10.2022)
Beleške, 2018: “Impostor sindrom-šta je, kako nastaje i kako ga pobediti?” https://beleske.com/impostor-sindrom-sta-je-kako-nastaje-i-kako-ga-pobediti/ (poslednji put pristupljeno 14.10.2022)
National Public Radio, 2016: “ Tom Hanks Says Self-Doubt Is ‘A High-Wire Act That We All Walk’ ” https://www.npr.org/2016/04/26/475573489/tom-hanks-says-self-doubt-is-a-high-wire-act-that-we-all-walk (poslednji put prstupljeno 13.10.2022)
The New York Times, 2016: ““Learning to Deal With the Impostor Syndrome” https://www.nytimes.com/2015/10/26/your-money/learning-to-deal-with-the-impostor-syndrome.html (poslednji put pristupljeno 12.10.2022)
E!News, 2015: “Emma Watson Feels Like an Imposter, Not an Actress” https://www.eonline.com/news/682613/emma-watson-feels-like-an-imposter-not-an-actress (poslednji put pristupljeno 12.10.2022)
News.com.au, 2013: “High-achievers suffering from ‘Imposter Syndrome’” https://www.news.com.au/finance/highachievers-suffering-from-imposter-syndrome/news-story/9e2708a0d0b7590994be28bb6f47b9bc (poslednji put pristupljeno 14.10. 2022)
Bojana Milošević, studentkinja sociologije, ambasadorka CzRK 2022.