Prilog pripremila: Ivana Stankov, CzRK ambasador, studentkinja Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Sve više mladih ljudi razmišlja o pokretanju biznisa i to uopšte nije slučajno. Razvoj tehnologije i pristupačnost informacijama daje nam uvid u mogućnosti i potrebe na tržištu. Profit je jedan od najčešćih razloga za pokretanje biznisa, medjutim šta bi se desilo kada bismo spojili profit i društveni uticaj?
Dobili bismo socijalno preduzetništvo. Kroz ovaj tekst objasniću koji programi podržavaju mlade preduzetnike i daću vam primere uspešnih socijalnih preduzeća kod nas.
Hajde da krenemo od toga koji je cilj socijalnog preduzetništva i u kojim sve oblastima možete da inovirate u okviru njega.
Šta je socijalno preduzetništvo?
Socijalno preduzetništvo jeste biznis koji rešava određeni društveni problem poput zagađenja vazduha, smanjena otpada, unapređenja položaja određene ciljne grupe (ljudi sa invaliditetom) i slično tome. Misija ovakvog biznisa jeste da pored profita ima veliki uticaj na svoje okruženje.
Danas smo svedoci toga da iz materijalnih razloga imamo sve veći problem sa životnom sredinom i upravo ovaj koncept nam pomaže da spojimo lepo i korisno.
Tako sam i ja sa svojim kolegama na drugoj godini studija došla do ideje za unapredjenje životne okoline i osnovala startup.
Moj startup je rešavao problem zagađenja vazduha uz pomoć specijalne tehnologije koristili smo mikroalge. Mikroalge imaju sposobnost da apsorbuju ugljen-dioksid a proizvode ono što nam je najpotrebnije – kiseonik!
Dolazak do ideje
Ideja se rodila tako što smo prvo prepoznali problem u našem okruženju – zagađenost vazduha. To je uglavnom prvi korak u nastanku ideje i apsolutno svako od vas može se osvrne oko sebe i razmisli šta je to što vas nervira u svakodnevnom životu.
Drugi korak je validacija tržišta. Da li su ljudi zaista spremni da vam plate za rešenje tog problema? U našem slučaju većina ljudi je bila svesna zagadjenja, ali oni nisu činili mnogo po tom pitanju.
Treći korak jeste pravljenje prototipa i dokazivanje tehnologije. Tu smo takodje naišli na prepreku jer naš prečišćivač vazduha nije zadovoljio potrebe u pogledu proizvodnje kiseonika.
Pogledajte detaljnije o našem startup-u.
Nakon dve godine rada na ovoj ideji prošli smo mnoge programe, iako je startup propao za mene je to bilo neverovatno iskustvo.
Naučila sam kako se vodi tim i koliko je razumevanje potreba naših korisnika važno jer se sve dešava od toga. Unapredila sam komunikacione i strateške veštine i kao moje prvo iskustvo u preduzetništvu shvatila da sam da je to ono čime želim da se bavim. Upravo zbog svih uvida na tom putu, godinu dana kasnije pokrenula sam svoje radionice za srednjoškolce a sada radim kao digitalni marketing asistent i pomažem preduzetnicima da unaprede svoj nastup na društvenim mrežama.
Zbog ovog preduzetničkog poduhvata moja karijera je dobila potpuno drugačiji pravac u odnosu na moje formalno obrazovanja (Tehnološko-metalurški fakultet), zato preporučujem svim mladima da se oprobaju i vide da li je to za njih.
Programi podrške za mlade
Jedan od programa koji smo prošli tokom 2019. godine jeste Social Impact Award.
Ovaj program osim što je namenjen za mlade izmedju 15 i 30 godina fokusiran je na socijalno preduzetništvo.
Program ima nekoliko faza:
Prijava na konkurs
Ova faza traje obično od marta do maja, gde imaš priliku da okupiš svoj tim i apliciraš sa svojom idejom. Ekipa Razlivališta koja sprovodi ovaj program ti u tome pomaže kroz seriju besplatnih vebinara i uvek možeš da im se obratiš ako negde zapneš.
Inkubacija
Nakon pregleda aplikacija, 10 finalista ulazi u proces inkubacije. Dobijaš svog mentora i tokom tri meseca prolaziš razne radionice i treninge koje će ti pomoći da razviješ svoju ideju, istražiš tržište i napraviš MVP.
*MVP – minimal viable product odnosno najmanje funkcionalan prototip koji može da se testira na tržištu.
Dodele nagrada pobedničkim timovima
Četiri pobednička tima dobijaju nagradu, tri tima izabrana od strane žirija dobija finansijsku podršku od 1500€, a jedan tim od strane publike dobija put na međunarodnu konferenciju i mentorsku podršku za dalji razvoj.
Sigurno te sada zanima, koji su to primeri uspešnih socijalnih preduzeća kod nas?
Primeri socijalnog preduzetništva
Bagel Bejgl na prvi utisak obična pekara, ali nije.
Kupovinom njihovih peciva pomažete žrtvama trgovine ljudima. Oni su nastali kao podrška u negovanju različitosti. Osim što svoj profit usmeravaju žrtvama trgovine ljudima, pružaju im posao i radno iskustvo.
Jednostavno pekara sa dušom!
Ovaj startup donosi zelenilo u naše domove kroz jednstveni koncept pametne bašte. Vrlo često u urbanim sredinama nemamo priliku da uzgajamo začinsko bilje i povrće tako da je ovo dobro rešenje za ljude koji žele da znaju šta jedu i odakle dolazi njihova hrana.
Problem slepih osoba prepoznao je tim Anora na čelu sa mladim osnivačem Nikolom Krstićem. Oni su napravili pametnu rukavicu za slepe koja ima mnogo funkcija i koja značajno pomaže slepim osobama u svakodnevnom životu.
Ovo su samo neki od sjajnih startup-a koji unapređuju naše društvo, da li je tvoj startup sledeći na ovoj listi?