Sa psihološke tačke gledišta, samopouzdanje se zasniva na samopoštovanju, a samopoštovanje jednostavno znači da se osoba dopada sebi, da voli sebe takvu kakva jeste.
Samopoštovanje ne zavisi od uspeha kao samoprocena, niti je rezultat upoređivanja sa drugima, jer uvek će se naći neko bolji. Samopoštovanje znači da volimo sebe zbog onoga što jesmo, a ne zbog toga šta smo ili šta nismo u stanju da uradimo.
Čovek koji ima razvijeno samopoštovanje u bliskom je kontaktu sa životnom silom. On je voli i njen je prijatelj. Zato je prijatelj i sebi, i voli sebe. Prisetimo se šta radi cvet ili travka sa svojom potrebom da raste i razvija se. Šta ako padne na tlo koje nije pogodno? Iskoristiće svaku, i onu najmanju mogućnost da realizuje svoj razvojni potencijal. Možemo da je vidimo kako „niče iz betona“, kako nalazi sitne pukotine sa malo zemlje, vode… nalazi nekako put do svetlosti, i raste. Ne razmišlja o tome da je rast rizičan. Može da dođe jaka suša i vrućina koje će da je sprže. Neko može da je zgazi ili počupa… Svašta može da se desi u životu jedne biljke. Ali, to za nju nije razlog da se ne razvija dokle god može. Biljka svoj zadatak ne dovodi u pitanje. Čovek ima mnogo veću slobodu da upravlja svojim ponašanjem, da manipuliše svojim psihološkim mehanizmima, pa i slobodu da sputava sopstvenu životnu silu i razvoj svojih potencijala.
Šta je potrebno za razvoj samopoštovanja?
Da bi čovek poštovao sebe potrebno je da ispunjava svoje životne zadatke, da razvija svoje potencijale. Sredina u kojoj se razvija može da mu pomaže u tome ili da ga ometa. Ali, to što osoba možda nije imala odgovarajuće spoljašnje okolnosti koje bi joj olakšale ispunjavanje razvojnih zadataka ne oslobađa je odgovornosti pred samom sobom za razvoj vlastitih potencijala. Ako ih ne razvije, imaće nisko samopoštovanje bez obzira na sve „olakšavajuće okolnosti“ koje mogu da posluže kao „alibi“ za zastoje u razvoju.
Otežavajući faktori mogu da posluže čoveku da razume zašto je postao takav kakav jeste, da ne okrivljuje sebe za neispunjavanje razvojnih zadataka…ali, to neće da promeni činjenicu da zadaci nisu ispunjeni, i da nema samopoštovanja dok ih osoba ne ispuni kako zna i ume, makar i pod najtežim okolnostima. Odgovorni smo za sopstveni razvoj bez obzira na smetnje i prepreke koje nam život postavi. Imamo moć da damo pravi odgovor čak i pod teškim, ometajućim okolnostima. Ta moć je u nama, i protivteža je svim „objektivnim otežavajućim okolnostima“ koja nas zadese. Čovek može da bira kako će da opaža, tumači i prihvata stvarnost, i na osnovu toga gradi svoju predstavu o sebi i svetu.
Kako otključati sopstveni potencijal?
1.Prva stvar koju moramo učiniti kako bismo otključali sopstveni potencijal jeste da u potpunosti preuzmemo odgovornost za sve što u životu stvaramo i za ono što nam se dešava.
Moramo priznati sebi da smo potencijalni stvaraoci svoje realnosti i prestati nalaziti opravdanja u drugim ljudima i situacijama zbog čega nešto u našem životu ne funkcioniše. Sve dok to ne učinimo, sami sebi oduzimamo moć. Onog trenutka kada uzmemo konce u svoje ruke i preuzmemo odgovornost, vraćamo sebi moć da ono što nam se dopada oplemenimo i uvećamo, a da ono što nam se ne sviđa promenimo.
2.Drugi korak na putu ka otključavanju sopstvenog potencijala jeste da potražimo ljude koji će nam biti podrška.
Često podršku iz okoline ne dobijamo, i to samo osnažuje nesigurnost i vodi ka sve većim neuspesima. Razlozi za tako nešto su brojni, ali ovoga puta nećemo ulaziti u to. Važno je znati da kada odlučimo da nešto promenimo u svom životu, lakše ćemo to postići ako se okružimo istomišljenicima i ljudima koji OHRABRUJU naše namere. To doslovno znači da se svih onih koji nas sabotiraju i onih koji se osnažuju našim slabostima treba otarasiti što pre, bez trunke premišljanja, a ako to nije moguće, onda ih treba zaobilaziti u širokom luku.
3. Treća važna stvar jeste prepoznavanje naših realnih znanja, sposobnosti i trenutnih mogućnosti.
U to ime valja preispitati sopstvenu predstavu, odnosnu sliku koji imamo o samima sebi. Ukoliko mislimo da vredimo više nego što je to činjenica, nikada nećemo biti u stanju da svoje nedostatke ispravimo. Živećemo ušuškani u iluziji, a to nikada ne vodi ka napretku. Ako sa druge strane mislimo da vredimo manje nego što je to tačno, onda nikada nećemo biti u mogućnosti da svoje darove sa svetom podelimo i da ih umnožimo ili uvećamo onako kako bismo to stvarno mogli. U oba slučaja smo blokirani i sprečeni da se kao ljudska jedinka razvijamo.
Aktivnosti putem kojih možete poboljšati sopstveni potencijal
1.Čitanje kvalitetnih knjiga
Prednosti čitanja su iste bez
obzira je li reč o dobroj knjizi ili kvalitetnom medijskom sadržaju. Čitanje
smanjuje stres, zbog čega se osećate bolje, i povećava tri vrste inteligencije
– kristalizovanu, fluidnu i emocionalnu.
To pomaže u rešavanju problema, spajanju različitih delova znanja radi boljeg snalaženja u svakodnevnom životu, otkrivanju novih obrazaca, razumevanju procesa i preciznoj interpretaciji i reagovanju na osećaje drugih ljudi.
2.Redovno vežbanje
Povremeno vežbanja nije dovoljno. Redovna vežba je mnogo delotvornija, čak i ako nije previše naporna. Kada redovno vežbate, ćelije su preplavljene belančevinama koje pomažu u pamćenju, učenju, koncentraciji i razumevanju. To se često naziva i mentalnom oštrinom.
Neki naučnici smatraju da duže vreme sedenja može imati suprotan uticaj na mozak.
3.Učenje novog jezika
Uspešno učenje novih jezika omogućuje vašem mozgu da bolje obavlja bilo kakve mentalno zahtevne zadatke. To uključuje veštine kao što su planiranje i rešavanje problema.
Uz to, korišćenje barem dva jezika pozitivno utiče na vašu sposobnost praćenja dešavanja oko vas i bolje usmeravanje pažnje.
4.Testiranje kumulativnog učenja
Mnogi
od nas su kroz obrazovni sistem navikli da uče “kampanjski”, odnosno
da se spremaju pred sam ispit, a kasnije to znanje zaborave.
Umesto
toga, mnogo je bolje kumulativno učenje, odnosno znanje koje ćemo povremeno
usvajati, često ponavljati i redovno koristiti.
Upotrebite ovaj koncept na svom poslu. Pravite beleške sa svojih stanaka ili zapisujte svoje ideje, pravite mali dnevnik svog rada, misli, ponašanja…
Koristite ove beleške za kumulativno učenje i program vlastitog razvoja.
5.Vežbanje mozga
Zagonetke,
društvene igre, video igre, kartaške igre i slične aktivnosti povećavaju
neuroplastičnost. To obuhvata širok izbor različitih promena u neuronskim
koridorima i sinapsama (spojevima moždanih ćelija), što je u osnovi sposobnosti
mozga da se reorganizuje.
Kada
moždane ćelije reaguju na nove načine, to povećava neuroplastičnost (mogućnost
mozga da se preoblikuje), što nam omogućava sposobnost gledanja na stvari s
različitih gledišta i razumevanje uzroka i posledica, ponašanja i emocija.
Postajemo svesni novih obrazaca i poboljšavamo svoje kognitivne sposobnosti.
Ljudi visoke neuroplastičnosti manje su skloni anksioznosti i depresiji, brže uče i pamte više.
6.Meditacija
Meditacija
je postala zanimljiva ambicioznim ljudima jer je studija pokazala da možemo
kontrolisati moždane talase i osetiti sve što želimo osetiti kad god to želimo.
To, naprimer, znači da se možemo osećati snažnijim uoči važnih pregovora,
samopouzdaniji kada tražimo nešto za sebe i uvjerljiviji tokom neugodnih poziva.
Generalna
je ideja da se mozak može dalje razvijati, a mi to možemo podstaći svojim
mislima i aktivnostima. Različite aktivnosti stimulišu različita područja vašeg
mozga, tako da možete raditi na tome da postanete psihološki snažniji, kao i da
poboljšate one osobine gde ste slabi.
Fokusiranje na poboljšanje mozga dobra je ideja za sve koji osećaju da su na svom profesionalnom vrhuncu (ili su možda jednostavno prestali da se poboljšavaju), ali i za one koji žele povećati svoj potencijal.
Na kraju savet u slici sledi:
