Teško je u dvadeset prvom veku izbeći kritike kada svako sa mikrofonom ima da kaže nešto o nečemu. U današnjem društvu, važno je napraviti razliku između pojmova “kritika” i “kritičko mišljenje”, koji se često brkaju. Dok je kritikovanje često impulsivna i emotivna reakcija, kritičko mišljenje predstavlja jedan proces dubokog analiziranja i razumevanja.
Uz naš Centar, zainteresovane studentkinje i studenti su imali priliku da pohađaju seminar „Kadar da budem kadar“ tokom kojeg su upoznali neke od ključnih veština koje igraju veliku ulogu, kako u biznisu, tako i u privatnom životu. Na ovom seminaru, govorili smo o komunikacionim i prezentacionim veštinama, rešavanju konflikata, kritičkom mišljenju i emocionalnoj inteligenciji.
Na treningu o emocionalnoj inteligenciji, Svetlana Mirković Borčić, HR konsultant, u par sati nas je sprovela kroz osnove naših emocija, kako da ih budemo svesni i kako da njima upravljamo. Svaka odluka koju donesemo propraćena je adekvatnom emocionalnom reakcijom, pa tako i kritike znaju da budu naelektrisane propratnim osećanjima koja se odražavaju na više strana.
Na treningu o kritičkom mišljenju, imali smo prilike da sa Dušanom Jovanovićem, takođe HR konsultantom, razmotrimo šta predstavljaju ova dva pojma – „kritike“ i „kritičko mišljenje“ i zašto nisu sinonimi. Pokušaću da vam to prenesem u ovom tekstu, jer smatram da je veoma značajno.
Kritikovanje često proizilazi iz subjektivnih osećanja i trenutnih emocija. To je oblik izražavanja nezadovoljstva ili neslaganja sa nečim ili nekim, ali često nedostaje dublja analiza ili argumentacija. Kritika može biti korisna u određenim situacijama, ali postaje problematična kada je isključivo usmerena na osudu bez ikakvog racionalnog osnova. Na primer, ako neko kritikuje umetničko delo rečima poput “Ovo je loše”, bez pružanja konkretnih razloga ili analize, to je više kritikovanje nego kritičko mišljenje. Kritikovanje može biti impulsivno, neosnovano i često podložno predrasudama.
Kritičko mišljenje, s druge strane, predstavlja proces aktivnog i pažljivog analiziranja informacija, situacija ili ideja. Ono podrazumeva postavljanje pitanja, traženje dokaza, razumevanje konteksta i donošenje informisanih zaključaka. Kritičko mišljenje podstiče dublje razumevanje i razmatranje svih aspekata problema pre nego što se iskaže naglas. Na primer, osoba koja koristi kritičko mišljenje proučava različite aspekte umetničkog dela, analizira tehničke elemente, istražuje umetnički kontekst i razmatra kako se delo uklapa u širi kulturni kontekst. Dakle, ono zahteva trud, istraživanje i otvorenost prema različitim perspektivama.
Po mom mišljenju, jedna od ključnih razlika između kritikovanja i kritičkog mišljenja je fokus. Kritikovanje je često usmereno na lična osećanja i površinske nedostatke, dok kritičko mišljenje teži da istraži dublje uzroke i posledice. Kritičko mišljenje podstiče analizu šireg konteksta, dok kritikovanje može biti ograničeno trenutnim impresijama.
U današnjem digitalnom dobu, gde je informacija široko dostupna, sposobnost razlikovanja između kritikovanja i kritičkog mišljenja postaje od suštinskog značaja.
Kritičko mišljenje je svakako kredibilnije jer omogućava ljudima da razviju otpornost prema dezinformacijama, prepoznaju bias u medijima i donose informisane odluke.
Osim toga, kritičko mišljenje podstiče otvoren dijalog i konstruktivnu raspravu. Umesto da se oslanjamo na impulsivne reakcije, kritičko mišljenje nam omogućava da bolje razumemo različite perspektive i doprinosi izgradnji inkluzivnijeg društva.
Takođe bih skrenula pažnju na edukaciju, koja igra ključnu ulogu u razvoju kritičkog mišljenja. Potrebno je da škole, univerziteti i organizacije stvore okruženje koje podstiče postavljanje pitanja, analizu informacija i traženje različitih perspektiva. Učenike treba podsticati da istraže, postavljaju pitanja, i razvijaju sopstvene argumente umesto da prihvataju sijaset informacija bez kritičkog razmatranja.
Još jedan važan aspekt razlikovanja između ova dva pojma jeste uticaj na pojedinca i društvo. Kritika može rezultirati sukobima, uvredama i zatvaranjem komunikacije, dok kritičko mišljenje otvara prostor za konstruktivnu raspravu. Kada ljudi praktikuju kritičko mišljenje, razvijaju sposobnost artikulacije svojih stavova na osnovu činjenica i logike, čime doprinose stvaranju zdravijeg društva.
U poslovnom svetu, kritičko mišljenje je takođe ključno. Zaposleni koji su sposobni analizirati situacije, prepoznati prilike za unapređenje i donositi informisane odluke često postižu uspeh u svojoj karijeri. Radno okruženje koje podstiče kritičko mišljenje takođe može biti inovativnije, sposobnije da se prilagodi promenama i efikasnije u rešavanju izazova.
Uz moć koje donosi kritičko mišljenje dolazi i odgovornost. Osobe koje razvijaju kritičko mišljenje treba da budu svesne svoje uloge u društvu. To uključuje sposobnost prepoznavanja vlastitog uticaja na okolinu, preuzimanje odgovornosti za svoje reči i dela te aktivno doprinosenje pozitivnim promenama.
Kritičko mišljenje nije statički entitet; to je proces koji se stalno razvija. Različite situacije zahtevaju različite pristupe, a sposobnost prilagođavanja i učenja iz iskustva ključna je za stalni rast.
Kroz kontinuirano vežbanje kritičkog mišljenja, pojedinac postaje sposoban da se suoči sa izazovima i donese informisane odluke u različitim aspektima života.
Ovaj tekst ne bih uspela da objedinim ni u mislima ni u rečima da svoje znanje nisam potkrepila iskustvom sa seminara „Kadar da budem kadar“, te završnicom pozivam sve studente da iskoriste prvu sledeću priliku da ga pohađaju i obogate se za jedno predivno iskustvo više.
