„Држи свој ум у аду и не очајавај“ или пет сусрета православне теологије и психологије

Инспирисан текстом колегинице Софије Милосављевић, студенткиње психологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду, под називом: „Otpornost probudi, rezilijentan/na budi“, ево још једног, надам се такође инспиративног и пажње вредног, текста, само са теолошке стране.

Да бисмо разумели след овог текста, прво прочитајте поменут Софијин: http://inspiracija.razvojkarijere.bg.ac.rs/otpornost-probudi-rezilijentan-na-budi/ .

Ситуација бр 1: Језиком и логиком Цркве и православне теологије, сваки изазов, (не)савладиву препреку или стресну ситуацију можемо назвати „искушењем“.

Сусрет бр. 1: Колегиница Софија нам је навела мисао Конфучија да: „naša najveća slava nije u tome da nikada ne posrnemo, već u tome da se uzdignemo svaki put kada se to desi“. Овакву логику прихвата и целокупна Источна црквена традиција, па нам тако ава Сисоје, подвижник из V века, казује: „Када паднеш, ти поново устани“. На то следи људско питање: „Колико пута?“ Одговор аве је: „Док те смрт не затекне да стојиш” (прав пред Богом).

Сусрет бр. 2: „No, kako to možemo da izvedemo i šta možemo da uradimo da bismo povećali otpornost i funkcionalnost u stresnim prilikama? … brige o svom fizičkom i mentalnom zdravlju i dobrog kruga socijalne podrške..“ Чини нам се да се данас више него икад говори о здрављу, физичком и менталном и то понекад на парадоксалном „нездрав“, исувише индивидуалистички па чак и мантирчни, начин (здрава исхрана, лепа музика, јога и медитација, читање мисли Луизе Л. Хеј, разговор). Црква зна и за духовно здравље, које подразумева и физичко и ментално али их превазилази. Оно се првенствено постиже нашим растом у врлинама (или језиком Цркве подвигом; на пример: пост, слушање духовне музике, милосрђе, лична и заједнича молитва, жртвена- себедатна љубав, исповест) и избегавањем греха и страсти, јер: „Страст је за себе цела индивидуа“ (владика Николај) а сваки грех води у болест и смрт.

Сусрет бр. 3: Студентима православне теологије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду из предмета блиских психологији као додатна, тзв. секундарна, литература препоручује се за читање и спремање испита на пример чувена књига аустријског психијатра Виктора Франкла „Зашто се нисте убили“, „Психоанализа и религија“ немачког психоаналитичара Ериха Фрома или настају чак и мастер радови инспирисани књигама Џордана Питерсона, попут „12 правила за живот“. Сагледавање утицаја проистеклих их Светог Писма, „књиге Цркве“, и целокупне црквене традиције на психологе, мотивационе говорнике (на пример Ник Вујичић), науку, филм (на пример „Господар прстенова“), музику и архитектуру захтева засебан текст, али ето конкретног/их сусрета.

Ситуација бр 2: „Pronađi smisao“

„Da bismo imali dovoljno snage da se izborimo sa situacijom, potrebno je da imamo zvezdu vodilju ili smisao koji možemo povezati sa svojom trenutnom situacijom.“

Сусрет бр. 4: Црква верује да је свет створен Смислом (грч. Логос), те да историја, сваки појединац (језиком психологије пре индивидуа, а језиком Цркве и православне теологије пре личност), догађај, ситуација или искуство имају такође смисао. Некада је он буквалкан а некада симболичан, дубљи, духован, што је заједнички приступ („читање) и психологије и православне теологије. Открити увек смисао знамо да није лако. „Природо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја? Једини искрен интервју историка са историјом јесте: – Историјо, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја? Једини искрен интервју светитеља с Богом јесте: – Боже, кажи ми ко си ти, да бих знао ко сам ја? Непогрешан одговор у сва три случаја јесте: – Човече, нађи мене у себи!“ (владика Николај) Тако, Смисао увек зависи од Другог и у односу (са Другим), пошто Мене нема без Тебе.

Ситуација бр. 3: „Za kraj ostavljamo vas sa ohrabrujućim rečima Maje Anđelo koja kaže: „Ono što mi se dešava može me promeniti, ali odbijam da me umanji“.

Сусрет бр. 5: Језиком Цркве а искуством и мишљу светогорског монаха светог старца Силуана (1866—1938): „Држи свој ум у аду и не очајавај“, што значи прво се смири, препознај своју немоћ и слабост, али притом никад не заборави на Божију свемоћ и Његову помоћ.

Koliko te je post inspirisao

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *