Zamislimo sledeće: kolena nesigurno podrhtavaju, srce kuca u grlu, znoj izbija iz nas kao da smo obrnuli krug oko sveta, u stomaku osećamo golicanje, a u glavi misli vode bitke. Ne, nismo zaljubljeni; kamo sreće. Ne, ne juri nas čopor lavova; još je gore od toga. Napala nas je trema.
Svi su čuli za tu nesnosnu napast. Psiholozi je definišu kao neprijatno emocionalno stanje straha, praćeno fizičkim manifestacijama simpatičkog sistema koje se podmuklo javlja kada treba da uradimo ili kažemo nešto za nas važno ili u prisustvu drugih. Povod može biti svakojak. Na primer: izlazimo na ispit ili treba da održimo govor pred čitavim amfiteatrom ili pak, imamo razgovor za posao. Naravno, i druge situacije van konteksta studentskog života, na poslu, u prijateljskim i romantičnim odnosima takođe, mogu biti propraćene tremom.
Stoga je važno da znamo kako da se izborimo sa ovakvim nepogodnostima, kako bismo postigli svoj maksimum. Namesto da se uštinemo, nadajući se da samo loše sanjamo, evo nekoliko stvari koje možemo učiniti da umanjimo mrsku nam tremu.
Razumej svog neprijatelja
Naravno, saveti koji nam kazuju da se treba dobro pripremiti i uvežbati ono što treba reći ili uraditi, duboko disati, pronaći neku distrakciju, cupkati kako bismo izbacili lošu energiju, zauzeti samopouzdanu pozu supermena/superžene, nose istinitost i korist za suočavanje sa tremom. No, isto tako, jedan od dobrih pristupa ovom problemu jeste da razumemo njegov uzrok. Psiholozi su ovde veoma složni – jedan od najefektnijih rešenja problema je doći do njegove srži, kao ustalom i u formalnim situacijama rešavanja problema, na primer, na poslu, u odnosima itd. I u tim i u ovom kontekstu, pronalaženje i razumevanje uzroka podrazumeva izvesnu dozu samorefleksije, postavljanja pravih pitanja i analize odgovora. Tako, u ovom slučaju možemo se upitati: „Zašto se sada osećam ovako?, Čega se bojim?, Da li je u pitanju moguća samoosuda ili osuda drugih, odnosno, uverenje da ćemo u slučaju da ne zadovoljimo svoje ili tuđe standarde uspešnog, biti (samo)okarakterisani kao nedovoljno pametni ili sposobni?
Kako smo kao ljudska bića veoma upućeni na društvenu zajednicu i socijalne kontakte, isto tako smo podložni oceni drugih koja utiče na naš status u društvu. Ne želimo da budemo odbačeni, izolovani zbog toga što smo dobili „lošu ocenu“ od društva. Ili ne želimo sebe da vidimo kao neuspešne, ne toliko pametne i nesavršene. Strah od ovoga izaziva brojne fizičke nepogodnosti poput znojenja, slabosti i drhtanja u rukama i nogama, naleta toplote i nedokučive uznemirenosti u predelu grudi i stomaka. Ovo se dešava, zato što naš organizam reaguje izraženijom aktivacijom i pripremom za borbu ili beg u situacijama koje percipiramo kao preteće. Znajući šta je u osnovi treme, možemo se bolje sa njom obračunati. Hajde da vidimo kako.
Sparinguj sa tremom
Zamislimo da se Trema i mi nalazimo u ringu, ali da je reč o dobronamernom, verbalnom „sparingu“ sa našom povremenom mučiteljkom. Kako bi taj razgovor izgledao?
Mi: Šta je sad ovo!?
Trema: Bojim se, jer nisam sigurna kako će ovo da ispadne.
Mi: Šta te tačno plaši?
T: Pa, šta ako pogrešiš? Šta ako zamucaš ili ti glas zadrhti, ili izgubiš vazduh? Šta ako se neko od sagovornika nasmeje, a mi ništa smešno nismo rekli? Šta ako se namršte ili im bude dosadno? Šta ako to znači da im se ti ili ono što govoriš ne sviđa?
Mi: Šta će biti tada? Kako će se te stvari odraziti na mene?
T: Pa to bi bilo strašno, jer onda to znači da smo loši i neuspešni i ništa nije kako treba.
M: Hmm, razumem. Možda možemo tu situaciju da gledamo i iz drugačije perspektive. Zašto to što smo pogrešili znači da smo loši i neuspešni? Samo smo nešto neuspešno uradili, to nas ne oslikava kao celu osobu. Zašto nam je važno da budemo savršeni, kada znamo da savršenstvo ne postoji? Zašto nam je bitno da nas vole svi i da baš nikome ne budemo dosadni ili smešni, kad se ne možemo svima svideti? Kada bismo mogli svima da se svidimo, to bi tek bilo dosadno. Da li bismo mogli možda da spustimo svoja očekivanja i standarde i da pohvalimo sebe što činimo nešto izazovno i istražujemo i prevazilazimo svoje mogućnosti? Hajde malo da razmislimo o svemu ovome. A u međuvremenu…
Normalizuj tremu
Trema je sasvim uobičajeno, sveprisutno stanje, sasvim ljudsko. Namesto samoprekorevanja i predviđanja neželjenih posledica, možemo da kažemo sebi: „U redu, izgleda da imam tremu, to znači da mi je nešto jako važno i da se pribojavam toga kako će se sve na kraju odigrati. Da li samo ja na ovom svetu osećam tremu u ovakvim situacijama? Verovatniji odgovor je NE. Znam da sam čuo/la svoje prijatelje kako govore da i njih ponekad uhvati trema, a pročitao/la sam da i neke poznate i uspešne ličnosti isto s vremena na vreme imaju tremu. Može se desiti svakome. U redu je, normalno je. Ako je svako može doživeti, onda me možda mogu i razumeti ako sam nervozan/na u ovakvim situacijma, jer su imali slična iskustva.
Podeli sa drugima svoju nevolju
Da se nadovežemo na prethodno: svako od sagovornika ili ljudi u publici je barem jednom doživeo tremu, biće im verovatno i razumljivo da se osećate nelagodno u toj situaciji. A, ako i nije, mi možemo verovati u to. Osetićemo veliko olakšanje, ako samo kažemo: „Izvinite, malo sam nervozan/na“. Ne samo što pričanjem o svojoj nevolji možemo jasnije sagledati situaciju i osećati se bolje, već možemo osetiti i izvesnu povezanost sa svojim sagovornicima ili publikom i njima se predstaviti kao ljudsko biće.
Prihvati tremu kao svog saborca
Sećate se kako smo malo gore vodili lep razgovor sa Tremom? Jedan značajan korak ka njenom prevazilaženju, kao i kada je reč o drugim nepoželjnim osobinama i stanjima, jeste posmatranje pozitivnih strana negativne situacije. Tremu možemo iskoristiti kao dodatan podstrek da se potrudimo što više i damo sve što možemo u toj situaciji. Na kraju krajeva, sve je lakše udvoje i uz saradnju.
