Danas nastavljamo razgovor o 15 istina o životu odnosno životnih lekcija koje je važno da mlada osoba usvoji pre nego kasnije.
Kao što smo pomenuli u prvom i drugom
tekstu, povod za ovaj format je
15 godina od moje mature u srednjoj školi i upisa na studije.
Smatram da su godišnjice izuzetno značajne jer postaju mesta susreta gde možemo biti otvoreni: prema sebi i prema drugima. Takođe, kada imamo u vidu jubileje možemo proceniti dokle smo stigli u ciljevima koji su nam važni, a takođe i podeliti svoja iskustva i nedoumice.
Ovim tekstovima želim da doprinesem svetu u kome će biti manje buke, a više istine tako što delim lična iskustva, ali i ideje stvaralaca i naučnika koji se bave izvrsnošću pojedinaca i timova.
Podsetiću vas: sva tri teksta su prilagođena novoj situaciji – životu koji je onlajn i na daljinu, kao i potrebama mladih ljudi u 2021. godini i nakon toga.
Pročitajte prvi tekst koji se bavi zdravljem i najvažnijim odnosima, kao i tekst o 5 istina vezano za posao i karijeru.
Nemojte pokušavati da rešite emotivni problem racionalno.
Zamislite vaše tipično jutro. Od trenutka kad se probudite, ako niste pažljivi krenuće da vam pristižu inputi: razmišljate o obavezama koje vas očekuju; a ako uključite nešto od medija ili društvenih mreža preplaviće vas beskonačna obaveštenja.
Čovek i žena današnjice pokušavaju da budu mašine: poverovali su da treba da rade još vrednije, da uvek budu zauzeti, da im nikad ne bude dosadno, da ih stalno vreba neka oposanost iza ćoška. Jednostavno, nešto ili neko im stvara osećaj neadekvatnosti, nedovršenosti i nesavršenosti.
Zapravo, velike stvari se postižu u tišini. I odvajanjem prostora i vremena za prioritete. Tako što ćete promišljati i osećati. Ne nasedajte na trikove sistema kojem odgovara da budete nervozni, rastrzani i u žurbi. I da tako živite svakog dana.
Takođe, jedan od vaših glavnih zadataka u slobodno vreme bi trebalo da bude razumevanje emocija: kako sopstvenih tako i tuđih. Odvojte nekoliko sati nedeljno da učite o emocijama. Mnogo toga može pomoći – knjige, video snimci ozbiljnih autora, lični rad sa psihologom i terapeutom.
Ovakav rad vam može doneti obilje samospoznaja i osećaja koje niste znali da imate. Takođe, spasiće vas loših odnosa, neprikladnih poslova, velikih razočarenja.
Ljudi rade to što rade i gotovo je nemoguće uveriti nekog racionalno da promeni mišljenje. Ono što vi možete da uradite je da bolje razumete: najpre sopstvene potrebe, pa zatim tuđu motivaciju i da pojasnite jedni drugima svoja očekivanja.
Za svakih 60 sekundi što ste ljuti, propuštate 60 sekundi mira. Naravno, u redu je i neophodno da osećate negativne emocije. Ono što jeste presudno je da ne ostajete previše u spirali tih osećanja, kao i da vaši dani i energija ne budu protraćeni jer ste podlegli negativnom.
Setite se izreke Marka Miljanova: ,,Junaštvo je kada sebe branim od drugoga, čojstvo je kada drugoga branim od sebe.‘‘
Prepustite se, verujte, oprostite i volite.
Druga životna lekcija se nadovezuje na prethodnu stavku ,,hajde da ne rešavamo emocionalne probleme racionalno.’’
U svetu koji glorifikuje postignuća i život bez predaha, delovaće vam nemoguće da ključ koji otvara vrata duhovnog mira i blagostanja jeste: Prepustite se, verujte, oprostite i volite.
Ipak, ova istina nije jednostavna za ljudski ego. Priroda ega je da bi stalno radio nešto drugo umesto ono što je najbolje za čoveka.
Ukoliko umete da se oduprete impulsima i ometanjima; kao i ukoliko uspete da obuzdate svoju narav, biće vam mnogo lakše u životu.
Ostvarićete svoj sudbinski (karmički) potencijal jer ćete verovati da postoji nešto veće od vas samih; da vam je život naklonjen čak i u neizbežnim trenucima tuge, iskušenja i gubitaka.
Da biste bolje razumeli o čemu govorim, preporučujem knjige dva znamenita autora: dr Dejvid Hokins piše o životu sa integritetom i kako da težite polju moći umesto polju sile.
Viktor Frankl je potragu za smislom stavio u fokus svog istraživanja i životne priče.
Zapamtite, živimo u ekonomiji znanja i pažnje. Savršeni životi drugih ljudi u javnosti i na mrežama možda nisu istina.
Umesto da težite tome da ostavite utisak, trudite se da se povežete sa drugima.
Umesto da jadikujete nad stvarima koje ne možete da promenite, pronađite smisao i da se stvari dešavaju za veće dobro.
Kada se prepustite, umesto da poričete, postepeno počinjete da prihvatate život kakav jeste. Zatim, otvarate se za prvi korak u promeni i ne morate da uveravate druge da ste ovakvi ili onakvi. Vaša energija i vaše sposobnosti obasjavaju druge i donose radost.
Gde živite nije najbitnije pitanje. Već kako se osećate tu gde boravite?
Kada sam se vratila u Srbiju nakon studija u inostranstvu, jedno od najčešćih pitanja je bilo: ,,Gde si bila i zašto si se, pobogu, vratila?‘‘
U ovom pitanju ima dosta pretpostavki odnosno projekcija onog ko pita: ,,Baš je čudno vratiti se jer znamo da na Balkanu mnogo toga ne funkcioniše.‘‘ Ili ,,Ko se vrati ima lud entuzijazam, ili nije uspeo napolju.‘‘ ,,Poslovni uspeh u inostranstvu je jedina metrika koja određuje tvoj kvalitet života. Zašto se vraćati u maticu zbog ličnih razloga, porodice, ljubavi, itd?‘‘
Meni je oduvek bilo važno da odlazim u svet jer tamo pripadam, a ne zato što bežim od nečeg u domovini. Život me je onda izlagao takvim iskustvima: dobijala sam izvanredne poslovne ili akademske prilike za usavršavanje napolju; sporazumevam se na četiri strana jezika i našem jeziku kao petom. I verujem da ako imamo tražene veštine možemo otići bilo kada, ukoliko je potrebno. Kao što rekoh, idem u susret dobrim stvarima, a ne bežim od nečeg u Srbiji ili regionu.
Verujem da je jedna od najčešćih zabluda mladih ljudi na Balkanu da će im negde drugde biti bolje samo zato što su promenili poštanski broj.
Ako u inostranstvo ponesete stare navike sa kojima ste se provlačili u Srbiji, neće vam biti bolje. Poenta je kakve vrline i karakter nosite uz svoj pasoš i kofere. Crveni tepih postoji samo na društvenim mrežama; u belom svetu će se od vas itekako očekivati da doprinesete.
Možda je vaš karijerni put specifičan pa je neophodno da usavršavanje i karijeru nastavite u inostranstvu i da tamo ostanete na neodređeno. Možda ćete nakon 5-10 godina rada u jednoj oblasti napraviti zaokret i otići u drugu profesionalnu oblast, ali i preseliti se u drugi grad i državu. A možda zapravo možete raditi sa inostranstvom i/ili Srbijom na daljinu.
Jedno je sigurno: preporučujem vam da spoznate različita mesta, države i tržišta. Posebno u vašim (ranim) dvadesetim godinama kada je manje verovatno da imate decu ili druge članove porodice koji zavise od vas.
Ako budete imali sreće, provešćete neko vreme u različitim ekosistemima. Recimo, u mom slučaju to su bili: megalopolisi (kao London ili Berlin), metropola (kao Beograd), varošica ili grad (Vrbas), selo (recimo u Zapadnoj Srbiji).
I shvatićete da je u životnoj fazi u kojoj ste važnije kako se osećate, a ne gde ste zapravo. Zato što sebe i svoj karakter uvek nosite sa sobom.
Humor i harizma obasjavaju.
Da li ste ikada upoznali osobu koja vam je rekla: ,,Moj život je previše zabavan. Kada bih samo imao / imala više ozbiljnih situacija, više izazova, ma makar i više mejlova?‘‘
U čovekovoj prirodi jeste da teži skladu, ali treba da se seti toga svakog dana. Baš kao što nas podseća Dušan Radović u knjizi aforizama ,,Beograde, dobro jutro.’’
,,Budite lepi i vedri kao ovo jutro. Izdržite tako koliko možete.
Smračite se, ako morate, tek kad se dan smrači.
Budite logični: bolje je da vam bude lepo nego ružno.’’
Jedno od pitanja kojim se bavim ovih dana je kako uneti više vedrine u svakodnevnicu.
Gde god se okrenemo, niču prilike za nadmudrivanje: poslovni sastanci, okupljanja, društvene mreže… Šta bi se desilo ako bismo uneli više humora?
Pitanje koje vas isto može razmrdati je šta ste krenuli da radite prvi put ovih dana? Već neko vreme redovno (uveče i/ili ujutro) odvojim pet- deset minuta da zapišem na čemu sam zahvalna.
Važna je to vežba: kada smo zahvalni, ne možemo biti tužni ili besni. Zahvalnost nas uzemljuje i raduje.
Takođe, na početku svakog meseca sam krenula da pišem 10-15 stvari koje ću uraditi u narednom periodu, a koje su mi potpuno nove do tada. Time se odupirem dosadi i autopilotu. Tako unosim više vedrine i radosti.
Male stvari mogu biti u pitanju: da se sretnem / čujem sa prijateljem ili prijateljicom koje nisam davno videla; da probam neki novi hobi; da pročitam knjigu iz meni do tada nepoznate oblasti; da čujem muziku iz zemlje u koju mi se putuje, a putovanje trenutno nije moguće…
Naposletku, kakav god test da život stavi ispred mene, biram da budem optimista umesto gunđala. Biram da se radujem i nosim vedre boje čak i po kišnoj sedmici.
Budite radoznali i setite se da se smejete.
Poštujte svačiji put i razumite različite perspektive
Kao što sam pomenula, ovaj završni, treći tekst pišem u jesen, tačno 15 godina od svog dolaska na studije u Beograd i tačno 13 godina od prakse u Centru za razvoj karijere.
Poslednja tačka koju želim da istaknem je: ko želi da uvek bude u pravu, moraće da potroši dosta energije ili će biti u prilici da menja često mišljenje.
Ko želi da istinski spozna život, shvatiće da postoji perspektiva koliko i pojedinaca na zemlji. Svačiji put je vredan i iz svačijeg puta možemo naučiti nešto.
Takođe, ako vas okružuju ljudi sa različitim perspektivama, bićete bogatiji.
Manje je verovatno da ćete podlegnuti predrasudama ako se recimo družite sa ljudima iz različitih zemalja ili iz raznolikih profesija.
Svet je mnogo širi nego što nas sopstveno iskustvo ograničava. Kada smo blagonakloni i otvoreni jedni za druge, postajemo neizmerno bogati.
Niko ne može da uspe sam i sada više nego ikad ljudi jesu povezani. Jačajte poverenje tako što ćete postavljati pitanja umesto da postavljate pretpostavke i predrasude.
Zahvaljujući širokoj mreži ljudi u vašem okruženju možete saznati od drugih kako je živeti na određeni način pre nego što dobijete takvo iskustvo.
Recimo: Kako izgleda pokrenuti sopstvenu kompaniju? Po čemu je specifičan posao programera? Šta je super ako živite u Holandiji, Srbiji ili Poljskoj? Kada je trenutak da postanete roditelj? Kako možete da investirate i planirate finansijsku slobodu? Šta ako je potrebno da promenite oblast u karijeri? Na koji način da pronađete podršku za projekat u zajednici koji vam mnogo znači? I milion drugih pitanja.
Neka vas obogati tuđe iskustvo. A vi unutar svakog odnosa poklonite nešto svoje i od srca.
Želim vam svako dobro i puno sreće u daljim poduhvatima.
Vaša,
Milena
* Milena Milićević je završila master studije menadžmenta na Poslovnoj školi Džadž, na Univerzitetu u Kembridžu 2012. godine. Takođe, završila je master i osnovne studije na Katedri za anglistiku na Filološkom fakultetu i Univerzitetu u Beogradu (2011. i 2010. godine).