Kako do uspešne komunikacije?

Kako do uspešne komunikacije? – pitanje koje nas neretko muči u pojedinim odnosima.

Sasvim sam sigurna da se svakome od nas dogodilo bar jednom, ako ne i mnogo puta u životu da se komunikacija omakne kontroli i ode u potpuno neplaniranom smeru zato što nismo najbolje razumeli sagovornikove potrebe, nevezano za to da li je razgovor u porodici, na fakultetu, na poslu.

Pre par nedelja bila sam na radionici, na kojoj je govornik bila psihijatar i psihoterapeut i kada nam je otkrila ovo stanovište, nadahnula me je da istražim transakcionu analizu, pronađem štivo njenog osnivača i započnem istraživanje. Sada sa potpuno drugačijeg aspekta pristupam komunikaciji, razumevanju sagovornika i volela bih da sa što više ljudi podelim ovo, za mene značajno otkriće. Sadržaj koji ću ovde podeliti sa vama inspirisan je knjigama Erika Berna – ,,Koju igru igraš’’ i ,,Transakciona analiza u psihoterapiji’’.

,,Ljudi s vremena na vreme ispoljavaju primetne promene u držanju tela, stanovištu, glasu, rečniku i drugim stranama ponašanja. Te promene u ponašanju često su praćene promenama osećanja. Ako izdvojeno gledamo jedinku, onda kod nje određeni skup oblika ponašanja odgovara jednom stanju uma, a drugi skup povezan je sa drukčijim psihičkim stavom, često u neskladu sa prvim. Ove promene i ideje stvorile su ideju o ego stanjima’’ – objašnjava Erik Bern.

Ego stanje je prvi i jedan od najvažnijih pojmova sa kojim se susretnete kada krenete u istraživanje transakcione analize. Ego stanje je sistem osećanja praćen odgovarajućim skupom oblika ponašanja. Svakome od nas dostupan je izvestan, ograničen repertoar takvih ego stanja, koji je moguće svrstati u sledeće kategorije:

1. ego stanje RODITELJ / ego stanja koja podsećaju na stanja roditeljskih likova – obuhvata ponašanja, misli i osećanja koja su introjektovana od roditeljskih figura

2. ego stanje ODRASLI / ego stanja koja su autonomno usmerena na objektivnu procenu realnosti – obuhvata ponašanja, misli i osećanja koja su direktna reakcija na sada i ovde

3. ego stanje DETE / ego stanja koja predstavljaju arhaične ostatke, tj. još uvek aktivna ego stanja učvršćena već u ranom detinjstvu – obuhvata ponašanja, misli i osećanja koja su prizvana iz detinjstva

Erik Bern, američki psihijatar i psihoanalitičar koji je utemeljio transakcionu analizu kao novi psihoterapeutski pravac, polazi od stanovišta da će u svakom datom momentu, svaka jedinka u jednoj društvenoj skupini pokazivati neko od ovih ego stanja i da razne jedinke sa različitim stepenom spremnosti mogu da preskaču iz jednog ego stanja u drugo. Jednostavnom transakcionom analizom određujemo koje ego stanje je izbacilo transakcionu stimulaciju, a koje je uzvratilo transakcionim odgovorom. U nastavku vam ostavljam kako izgleda primer komplementarnih transakcija:

Transakciona analiza zastupa stanovište da većina problema u komunikaciji nastupa zato što ne reagujemo na ono što se dešava ovde i sada. Verovatnije je da će ljudi odreagovati na psihološku poruku, a ne na socijalnu. To ste verovatno iskusili bezbroj puta kada je neko vaše najobičnije pitanje/konstataciju shvatio kao napad/provokaciju, a ne na način kako je izgovoreno – kao najobičnije pitanje/konstatacija. Jedan od razloga može biti upravo to što je osoba na primer izgovoreno povezala sa svojim kritikujućim roditeljem i samim tim odgovorila iz ego stanja deteta. Primer:

Dobra vest je da ukoliko promenimo ego stanje iz kog komuniciramo, menjamo i dalji tok komunikacije. Sve i da nam se neko obrati iz pozicije kritikujućeg roditelja (recimo partner/prijatelj/profesor/šef), a da nama to ne prija, ukoliko odgovorimo iz ego stanja odraslog, iz ovde i sada, ta transakcija neće biti komplementarna i obustaviće se.

Naravno, ova podela nas ne treba zavarati, ona je tu da razumemo pozadinu transakcija. Međutim, svako ego stanje ima svoju vrednost za ljudski organizam.

Roditelj ima dve glavne funkcije, omogućava nam da budemo uspešni kao stvarni roditelji svojoj deci sutra, ali i mnoge reakcije automatizuje i time štedi odraslom vreme i energiju, te mnoge stvari radimo ,,zato što se to tako radi’’, čime je odrasli oslobođen obaveze da donosi mnoge trivijalne odluke na dnevnom nivou.

Odrasli je neophodan za preživljavanje, obrađuje podatke, proračunava verovatnoće i mogućnosti raznih kombinacija, donosi odluke, što je bitno za izlaženje na kraj sa spoljašnjim svetom.

Dok su u detetu sadržani intuicija, kreativnost, spontanost, nagon, uživanje.

Stoga, sve tri strane ličnosti imaju visoku vrednost za opstanak i življenje i tek kada neka od njih poremeti zdravu ravnotežu nastaju problemi u komunikaciji, što zahteva dodatnu analizu i rad. Zato je važno da pre nego što dozvolimo da se komunikacija otme kontroli, osvestimo iz kog ego stanja govorimo mi, iz kog naši sagovornici i osvestimo to da imamo moć da preusmeravamo tok komunikacije promenom sopstvenog ego stanja.

Meni je ovo bilo od velike vrednosti za razumevanje sebe i sveta oko sebe. Važno je znati da nije strašno ne odreagovati uvek ispravno ukoliko znaš odakle ti to ide, koji su koreni takve reakcije, šta te je to “trigerovalo”. Isto važi i za sagovornika. Samo poimanje reakcija na ovakav način znatno olakšava odnose. Te bi odgovor na pitanje s početka: ,,Kako do uspešne komunikacije?’’ bio svakako distanciranjem, samokontrolom, promišljanjem i razumevanjem – razumevanjem sebe, svojih programa i reakcija, ali i osobe sa druge strane.

S obzirom na to da je ovo veoma opširna tema,  te sam je se samo dotakla, ukoliko vam se ovo dopalo, širu sliku možete dobiti kroz literaturu Erika Berna ,,Koju igru igraš?’’ i ,,Transakciona analiza u psihoterapiji’’.

Nadam se da će vam ovaj tekst biti od koristi da vodite konstruktivnije razgovore sa svojom okolinom, sa mnogo više razumevanja.

Do narednog čitanja 🙂

Milica Mijušković, studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Koliko te je post inspirisao