Jesenji semestar 2023/24. je na izmaku, Nova godina je pred vratima, tako da je pravi trenutak izvršiti rekapitulaciju. Podsetićemo se Zum kafica održanih u toku ovog semestra, sjajnih gostiju i koristih saveta koje su nam dali. U kratkim crtama predstavićemo obrađene teme i pokušati da izvučemo koncizan zaključak.
U ovom semestru imali smo goste sa kojima smo razgovarali o pregovaranju u kriznim situacijama, karijeri u oblasti inovacija, karijeri naučnog istraživača, korporativnoj kulturi, postavljanju prioriteta i zdravoj ambiciji.
O razvoju start up karijere i radu na inovacijama
Put inovatora nije lak, ali naš sagovornik Ranko Stojanović (koosnivač start up-a Inloodis) ukazao je na brojne smernice koje taj put mogu olakšati mladim inovatorima.
U središtu razgovora našle su se dve reči: tim i samopouzdanje. Timski duh i zajedništvo ključni su sastojak za uspešan start up. Poverenje, tolerancija, razborito rešavanje međusobnih konflikata i svest o zajedničkom, višem cilju neophodan su alat za razvoj timskog duha. Razvoj po pravilu neće biti pravolinijski, zato je važno biti otvorenog uma, prikupljati informacije, isprobati različite pravce dok se u našim umovima ne iskristališe konačna ideja. Takođe, važno je odbaciti zabludu o ,,savršenoj ideji i savršenom trenutku”.
,,Svaki početak je izazovan, biće stvari koje nećemo znati, koje će nam biti nepoznate, pa samim tim i ulivati nelagodu. Ništa od toga ne treba da nas sprečiti da pokušamo i okušamo se na uzbudljivom putu inovatora.”
O pregovaranju u kriznim situacijama
Na temu pregovora i postupanja u kriznim situacijama razgovarali smo sa Miroslavom Ilićem koji je kroz svoj višegodišnji rad u međunarodnoj humanitarnoj organizaciji ,,Lekari bez granica” stekao zadivljujuće iskustvo u ovoj oblasti.
Kada govorimo o pregovorima, a posebno o pregovorima u kriznim, napetim i stresnim situacijama od najvećeg značaja jeste jasno određen cilj. Moramo znati šta je to što želimo da postignemo, u kojoj je meri to suprotstavljeno sa interesima suprotne strane i odrediti granice izvesnog manevarskog prostora u okviru koga smo spremni da vodimo svoje pregovore. Ono što nam može biti korisno oruđe u postizanju našeg cilja jeste dobra obaveštenost i poznavanje okolnosti, kao i ljudi sa suprotne strane pregovaračkog stola.
,,Pažljivo slušanje druge strane, kao i dobro uređena priprema i spremnost na različite tokove kojima pregovori mogu krenuti su od nemerljivog značaja.”
O korporativnoj kulturi
Šta je to korporativna kultura? Zašto je ona toliko značajna? Koji su njeni oblici i koji od njih je najbolji? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja na temu korporativne kulture dala nam je Jasmina Stefanović, viši konsultant Stanton chase.
Koji su sve kriterijumi koje potencijalni zaposleni treba da uzmu u obzir pri donošenju odluke o zasnivanju radnog odnosa? Da li je korporativna kultura poslodavca upravo jedan od ključnih kriterijuma?
Svakako da je korporativna kultura poslodavca nešto na šta kandidat za zaposlenje treba da obrati pažnju. Cilj je pronaći okruženje u kome se osećamo što prijatnije i koje najviše odgovara našim afinitetima kako bismo mogli postići najbolji mogući rezultat.
Za mlade koji tek započinju svoj karijerni put od velikog značaja je postojanje mentorske podrške i potpore.
Razlike između korporativnih kultura različitih poslodavaca mogu biti raznovrsne – od strogosti hijerarhije, kompetitivnosti, načina na koji se uspesi slave i nagrađuju, ali ono što je ključno jeste da polazimo od sebe i tražimo okruženje u koje ćemo se najbolje uklopiti.
O postavljanju prioriteta
Ako imate mnoštvo obaveza, a ne znate odakle da počnete, ova Zum kafica je prava prilika da saznate o tome. Snežana Radosavljević, HR direktorka kompanije ,,Eurocons Group”, podelila je sa nama načine za postavljanje ciljeva i prioriteta.
Prilikom postavljanja ciljeva važno je osvrnuti se na nekoliko parametara:
- jasno definisan cilj,
- realan – u skladu sa našim mogućnostima,
- vremenski određen – u smislu određenja roka za ispunjenje,
- definisanje mogućih prepreka i ograničenja – kako bismo osvestili da put do cilja neće biti lak, ali da je moguće ostvariti ga uprkos preprekama,
- akcija – kao najvažniji korak na putu ispunjenja ciljeva. Bez delanja nema rezultata!
Ajzenhauerova matrica produktivnosti je izuzetno korisna alatka kod određivanja priroriteta, tako što svoje obaveze treba da rasporedimo u 4 kvadranta i da sagledamo koje obaveze treba završiti odmah, koje treba delegirati drugom, a koje treba odbaciti, jer nam ne služe i na taj način ćemo kvalitetnije organizovati svoje vreme i energiju, eliminisaćemo obaveze koje ne doprinose našem ličnom rastu i razvoju i koje nas koče da završavamo obaveze koje nam jesu istinski važne.
O zdravoj ambiciji
Ako se pitate šta je zdrava ambicija, kako da znate da li radite prave stvari, kako da postignete balans između efikasnosti i odmora i šta je zdrava konkurencija, odgovore vam daje Bojana Todorović, psihološkinja i psihoterapeutkinja.
Zdrav odnos prema ambicijama znači da mi nismo robovi našim ambicijama, već da treba da ih prepoznamo kao težnje našeg bića i da primetimo kako sam proces dostizanja ambicija utiče na nas. Ukoliko sam proces u nama budi osećaj sreće, ličnog zadovoljstva i želje da postižemo još više, znamo da je u pitanju zdrava ambicija. Sve ono što nas umara i čini da se osećamo loše, znači da nije zdrava ambicija.
Važno je naglasiti da je u današnjem vremenu, kada nam je mnoštvo prilika i mogućnosti dostupno, neophodno napraviti dobru selekciju i shvatiti da je u redu da propustimo neke prilike, jer svi imamo neke prioritete koji (nekada) zahtevaju odricanje od nekih stvari zarad ostvarenja viših ciljeva. Npr. sasvim je u redu da ne odemo na žurku sa društvom, ako sutra imamo važan kolokvijum ili ispit, jer nam je prioritet da završimo fakultet u roku, a žurki i prilika za to će uvek biti. Ako ovako postavimo stvari, onda nam neće teško padati odricanje od nečega.
Svesni smo činjenice da nam okolina i društvo postavljaju neke okvire unutar kojih bi bilo poželjno da se krećemo, da biramo svoje zanimanje i sl., ali to ne treba da nam bude kamen spoticanja i ograničenje, već prilika da oslušnemo sebe, svoje potrebe, interesovanja i želje i da nakon toga donesemo razumne odluke u svom životu. Uvek je bitnije i zdravije takmičiti se sa sobom od juče kako bismo uvideli da li smo se pomerili sa početne tačke i ostvarili neku promenu nabolje, nego se porediti sa drugima, što ne treba da nam bude merilo uspeha, budući da smo svi različiti, da imamo različite veštine, talente i afinitete.
Za kraj, Bojana nam poručuje da:
Ne mora sve sad i odmah, već da je važno dati sebi vremena i za odmor i dokolicu!
O karijeri istraživača
Odgovore na pitanja koje preduslove mladi treba da ispune da bi se bavili naukom, kako izgleda rad u nauci, kako izgleda jedan radni dan istraživača, dala nam je Marija Antonijević, istraživačica saradnica na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.
Radoznala, osoba koja povezuje stvari, ima želju da u naučnom smislu doprinese rešavanju određenih problema od značaja za društvenu zajednicu i poseduje veštinu pisanja naučnih radova – osobine su mlade osobe koja želi da se bavi naučno-istraživačkim radom.
Rad u naučnoj instituciji podrazumeva stalno usavršavanje, svakodnevno iščitavanje brojnih radova, pisanje sopstvenih radova, učestvovanje na konferencijama, seminarima, studijskim posetama.
Doktorske studije su neizostavni deo CV-a mlade osobe koja svoju karijeru planira da provede u ovim ,,naučnim vodama”. Prilikom upisa na doktorske studije važno je kontaktirati profesora kojeg biste želeli za mentora, posedovanje početne ideje, teme iz koje ćete vršiti istraživanje i prikupiti potrebnu dokumentaciju. Pisanje doktorske disertacije iziskuje dosta truda, vremena, čitanja radova, kritičkog promišljanja i ideja, pa u proseku studije traju oko 5, 6 godina. Iz tog razloga je važno još na osnovnim studijama pronaći posao za vas i u skladu sa tim usmeriti svoj dalji karijerni razvoj.
Za kraj, Marija nam poručuje:
,,Birajte posao koji vama prija!”
Sve realizovane Zum kafice možete u celini poslušati, a poneku i pogledati, na YT kanalu Centra za razvoj karijere, postoji posebna plejlista.
Nadamo se da će vas inspirisati ovaj tekst da poslušate neke od saveta i da će vam oni pomoći. Pozivamo vas da nam se pridružite i na nekoj od narednih Zum kafica, da pratite najave Centra i pošaljete nam kroz komentare i svoje predloge o čemu bi želeli da govorimo sa gostima tokom narednog perioda.
Autorke teksta:
Maša Krišanović i Anastasija Spasić, studentkinje četvrte godine OAS na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu