Da li smo se nekad zapitali zašto nam ne ide u životu kako smo planirali? Zašto neko (po našem mišljenju) lošiji od nas prolazi u životu bolje od nas samih i ostala česta pitanja koja nas dovode do dilema i pitanja gde mi to grešimo. Nakon toga često se dolazi do zaključka da je država kriva, da smo mi takav narod, gde najgori najbolje prolaze i obratno.
Ako upadnemo u takav tok misli, sigurno da na kraju gubimo poverenje u sebe, svoje sposobnosti, bez volje i želje za sopstenim ličnim razvojem i radom na sebi. Verovatno je svako bio u ovakvoj situaciji, ali srećom u našoj istoriji možemo naći mnoge inspirativne osobe, možemo ih nazvati i heroje, koji nam mogu dati elana za dalji napredak, i da se izbavimo od navedenog negativnog toka razmišljanja koja su često posledica naše neistrajnosti i preteranog upoređivanja sa drugima, umesto da sebe poredimo samo sa samim sobom, odnosno da procenjujemo naš lični napredak u odnosu na godinu pre toga.
Ako samo malo provirimo u relativno blisku istoriju našeg naroda, možemo videti da smo mi zapravo potomci heroja, koji se mogu uporediti sa poznatim superherojima iz raznih Holivudskih filmova. Kako to? Ako bi pogledali najočigledniju sličnost između naših pravih heroja i navedenih fiktivnih superheroja, videćemo da su i jedni i drugi ,,izbavljali” svet od zla i da ih je ceo svet upoznao i dalje dobro zna. Sa tom razlikom što su prvi ,,izbavljali” svet silom uma, dok druga grupa je izbavljalja uz pomoć sile snage.
Ako bi krenuli da nabrajamo neke od tih heroja to bi mogli bili: Nikola Tesla, Sv. Nikolaj Velimirović, Mihajlo Pupin.
Iako su internet i bežični telefoni stvar svakodnevnog života, Nikola Tesla je takve pronalaske otkrio pre više od 100 godina. Tesla je osmislio sistem za prikupljanje podataka, njihovo kodiranje i prenos na razne uređaje, a bez njegovih otkrića internet i telefon nikada ne bi bili ostvareni. Tesla je takođe bio taj koji je izumeo daljinski upravljač. Stvorio je čamac na daljinsko upravljanje koji se vozio rekom. Ljudi su prvo mislili da je to trik, ali kasnije su se uverili da je to pravi izum. Tesla je imao za cilj izgradnju bespilotnih brodova koji će smanjiti ratne žrtve. Kada su ga pitali što pored svih tih izuma živi u siromaštvu, on je odgovorio da bogatctvo ometa u njegovom stvaralaštvu. Kao pokazatelj njegove velike ličnosti govori podatak da je umro u krajnjoj bedi, što nam govori da je svoj život zapravo žrtvovao zarad dobrobiti čovečanstva.
Sv. Vladika Nikolaj Velimirović bio je episkop ohridski i žički, istaknuti teolog i besednik, otuda je nazivan ,,Srpski Zlatousti”. Kao izuzetno obrazovan, do svoje 24. godine već je bio pročitao dela Njegoša, Šekspira, Getea, Voltera, Viktora Igoa, Ničea, Marksa, Puškina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih. Njegove duhovne besede stigle su i do Amerike i Engleske, gde je svojim izuzetnim duhovnim zapažanjem umeo da dopre do svakog izvora problema kod ljudi, a samim tim do samih srca ljudi gde je kao hirurg uspevao svojim rečima da seče ali time i da leči i budi ljude na duhovno sagledavanje, a samim tim i dublje sagledavanje sopstvene ličnosti. Neke od njegovih misli su:
- Da li neko zavidi gubavcu? Ne zavidi. Zašto onda neki ljudi zavide na zlu, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela, a zlo bolest duše.
- Niko od ljudi ne može da mi naudi ako u meni nema ranjivog mesta.
- Koje su dve zle stvari o kojima ljudi vole da razgovaraju? Tuđi greh i sopstvena pobeda.
- Treba nam vera da bismo se mogli nadati, nadati se da bismo mogli živeti i voljeti da bismo mogli živeti kao kulturan narod.
Kada su Sjedinjene Države ušle u Prvi svetski rat 1917. godine, Mihajlo Pupin je na Univerzitetu Kolumbija organizovao grupu koja je istraživala tehniku otkrivanja podmornica. Zajedno sa svojim kolegama, sproveo je brojne testove za otkrivanje podmornica. Tako da je sama činjenica da je Mihajlo Pupin izumeo radar koji je skrenuo tok Prvog svetskog rata i to u odlučujućem periodu svetskog rata zaista vredna svake časti i ponosa što je takva ličnost potekla iz države u kojoj mi živimo.
Iz navedenih primera možemo zaključiti da se istinski i puni lični razvoj ne može postići bez rada ali još važnije i žrtve za druge. Kroz davanje sebe za druge mi ne vidimo zapravo koliko mi dobijamo. Ove velike ličnosti su svojim primerom razvili, ono što bi mi rekli, svoj vrhunac karijernog razvoja, koji je bio samo nastavak onog najbitnijeg, a to je potpuno oplemenjvanje i razvoj svoje ličnosti i karaktera. Naravno iz ovakvih ličnosti se može još dosta toga zaključiti, a autor ovog članka bi zaključio sa rečenicom: kakvi su nam uzori takav nam je život.