Reč koja je postala svakodnevnica modernog čoveka, nekako uvek prožimana kroz razgovor, medije… Reč koja je toliko obuzela naše živote i menja ih. Ponekad na pozitivan, a nekad i na negativan način. A kako bismo mogli da definišemo stres?
Stres? Šta je zapravo stres?
Kada bismo globalizovali, rekli bismo da je to naš subjektivan doživljaj, da zahtevi i očekivanja koja dolaze od okoline ili nas samih prevazilaze naše mogućnosti. A kada bismo pitali ljude koji su zapravo izvori njihovog stresa, dobili bismo raznovrsne odgovore: od ispitnih rokova, nemogućnosti plaćanja rate kredita, niskih primanja, pandemije, preko zagađenosti Planete i Globalnog zagrevanja.. Kao što rekoh, različiti ljudi imaju različite poglede na svet, životne stilove, pa samim tim i od toga zavise njihovi izvori stresa.
U razgovoru na “Zoom kafici“ sa psihološkinjom iz Centra za razvoj karijere Milenom Rajčević, ove nedelje sam slušala o tome kako upravljati stresom i pošto smatram da se ova tema tiče svakoga i veoma je bitna, odlučila sam da napišem osvrt na najvažnije informacije i savete koje sam imala prilike da čujem.
Izvori stresa mogu biti spoljašnji i unutrašnji.
U spoljašnje izvore stresa spadaju : fizičko okruženje ( buka, svetlost, skučenost.. ), međuljudski odnosi ( agresivnost, konflikti..), obaveze, krupni životni događaji, svakodnevne neprijatnosti..
Postoje razni spoljašnji izvori koji mogu da dovedu naše telo, um u loše stanje i raspoloženje, a to su uglavnom stvari na koje mi ne možemo da utičemo, tj. objektivne. Ali ono na šta mi možemo da utičemo, jeste naše razmišljanje o datom događaju ili situaciji – subjektivni doživljaj i tu nastupaju unutrašnji izvori.
U unutrašnje izvore stresa kažemo da spadaju : životni stil i navike ( pušenje, alkohol, neredovan san, pretrpan raspored..), negativan unutrašnji govor ( koji nam govori da nećemo uspeti, preterana samokritičnost i analiziranje ), greške u zaključivanju, crte ličnosti ( perfekcionizam.. ), stavovi, vrednosti i životne odluke..
Sve ove stvari u ekstremnim slučajevima mogu dovesti i do napada panike, a verujem najviše do anksioznosti, o kojoj se u današnje vreme puno govori, daje veliki značaj i koja nas okružuje.
Strah i anksioznost čine sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, one su često korisne, kao i frustracije za neke ljude – teraju čoveka na određene stvari, možda i izlaženje iz zone komfora, omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas na brzu reakciju „ beg ili borba “.
Adrenalin, kortizol, simpatički nervni sistem i već naveden fenomen predstavljaju fiziološki odgovor na stresnu situaciju : suva usta, crvenilo, jeza, znojenje, usporeno varenje, mišići su napeti, drhtavica, ubrzan rad srca.
Verujem da su se neki od ovih simptoma skoro svakome desili u životu – zbog kojih se osećamo loše, koji nas teraju da pobegnemo iz situacije i da se ne suočimo sa frustracijom.
Kao ljudska vrsta, skloni smo da se privikavamo na stvari, kako dobre, tako i loše. Pa nekada „ pozitivan “ stres, koji nas tera da izguramo neke stvari, se pretvori u hroničan. On sve češće dovodi do bolesti, kako narašavanja fizičkog, tako i psihičkog zdravlja.
Ključni koraci u borbi sa stresom? Ne, ne možemo reći da ćemo pobediti stres, da će on zauvek nestati iz našeg života i da ćemo živeti mirno i spokojno. Postoji dosta debata koje se vode, da li stres možemo gledati kao pozitivan ili negativan? Po mom mišljenju, oba slučaja. Jer kao što postoje pozitivne, postoje i negativne strane u našem životu. Samo je pitanje kako ćemo mi gledati na datu situaciju. Srž svega je zapravo naše razmišljanje. To je ono što menja naš život. I to je promena koja kreće od nas samih. Sa druge strane, ne možemo reći da na situacije koje se dešavaju i na koje objektivno ne možemo da utičemo, kao što je smrt, bolest itd. ne izazivaju veću dozu stresa, tj negativan stres. Uglavnom ljudi gledaju na stres, kao na nešto što je negativno, što narušava naše zdravlje i efikasnost, ali ipak to bi mogla da bude stvar koja nas pokreće, tera da izađemo iz zone komfora i posle određene situacije se osećamo bolje.
Pošto smo zaključili na Zoom kafici sa Milenom da ne možemo pobediti stres, već da ga moramo prihvatiti kao deo našeg života, a možda gledati na njega kao na nešto što može izazvati i dobre stvari, usledila je priča o ključnim koracima o upravljanju stresom.
- Prepoznati kada smo pod stresom
- Redukovati izvore stresa
- Ojačati sistem podrške
- Posvetiti pažnju prevenciji stresa
Na koji način možemo ojačati izvore podrške?
Sve one stvari koje se nalaze “unutar” nas i na koje možemo da utičemo: kondicija, disanje, stav tela, realistična uverenja o sebi i drugima, odnos sa prirodom..
Spoljašnji izvori : zdravo fizičko okruženje, zdrava hrana, rekreacija, šira socijalna mreža, neutralna osoba od poverenja..
Svako ima različite stvari zbog kojih se oseća bolje. A to je jedino i bitno. Osećati se dobro sam sa sobom!
Prokrastinacija?
U jednom delu razgovora o ovoj interesantnoj temi, čuli smo za reč prokrastinacija i njenoj povezanosti sa stresom.
Prokrastinacija u vokabularu većine ljudi nepoznata, a u ponašanju svakodnevna.
Svi se suočavamo sa teškim periodima, gubitkom volje i energije za završavanje nekih zadataka. Bitno je da izguramo taj period i vratimo se na start.
Prokrastinacija predstavlja oblik ljudskog ponašaja koji najbolje možemo opisati rečenicom “ šta može danas, ostavi za sutra ”. Ona podrazumeva odlaganje i odugovlačenje obaveza, bez opravdanog razloga. U psihologiji se često spominje kao mehanizam pomoću kojeg se ljudi nose sa anksioznošču, ali se zapravo stvara kontra efekat, stvaranje anksioznosti, stresa, krivice. Dok je u određenoj meri savim uobičajna, ona postaje problem ako ugrožava normalno funkcionisanje individue.
Milena nam je objasnila da je stres sveprožimujuć i da utiče na skoro sve segmente našeg života : TELO (glavobolje, umor, problemi sa disanjem ), UM ( ubrzanost/ usporenost, haotičnost/ praznina.. ), EMOCIJE (strah, bes, tug, depresija ), PONAŠANJE (problemi sa snom, prejedanje / gladovanje, sklonost nezgodama.. )
Potrebno je da prihvatimo stres kao posledicu svakodnevnice, da krenemo da vodimo računa o svom zdravlju i pokušamo da ga preveniramo.
!!! Prevencija stresa !!!
Pošto se ovaj inspirativni razgovor polako privodio kraju, psihološkinja nam je dala do znanja kolika je bitna prevencija stresa.
Bitno je da naučimo da planiramo i organizujemo svoje vreme, kako ne bismo doveli sebe do prokrastinacije i svih posledica koje ona vuče. Da redovno spavamo, imamo sve obroke, neku vrstu rekracije i na taj način izbacimo negativnu energiju, naoružamo se humorom i pozitivnim razmišljanjem, okružimo se ljudima koji nam prijaju i sa kojima se osećamo dobro. Iako teško, da prihvatimo neizvesnost “ sutra ”, onoga što može biti, a i ne mora, neizvesnost života. Nekada se uhvatimo kako previše razmišljamo i na taj način stvorimo anksioznost. Vežbe koje mogu pomoći usled “ overthinking – a ” su: progresivna mišićna relaksacija, meditacija, vizualizacija…
I dve najbitnije stavke za mene, koje sam čula na ovoj Zoom kafici i koje vuku jedna drugu – prihvatanje sebe i drugih. Bez obzira što zvuči teško, uz konstantan rad na sebi, dolazimo do rezultata i asertivna komunikacija, za koju mislim da je moguća kada prihvatimo sebe, svoje vrline i mane, kao i vrline i mane drugih ljudi.
Asertivnost je ponašanje kojim se zauzimamo za sebe, iskazujemo svoje potrebe i stavove na direktan i nedvosmislen način, a pritom ne ugrožavamo druge. To bi značilo da asertivna komunikacija podrazumeva da možemo da kažemo šta mislimo i kako se osećamo, a da to ne podrazumeva da ponizimo ili uvredimo osobu sa kojom komuniciramo. Kroz ovaj vid komunikacije poštujemo i uvažavamo stavove drugih, ali takođe ne znači da se moramo složiti sa njima.
O ovoj i o još važnih tema, koje se tiču naše svakodnevnice, mentalnog zdravlja, organizovanja vremena itd, možete i sami da se informišete i prisustvujete svake nedelje na “ Zoom kafici “, na sajtu Centra za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu.
