Gost bloger ovog aprila – Milena Milićević* piše o onome što bi volela da je ranije znala, piše budućim maturantima i diplomcima u novim okolnostima, navodi 15 istina o životu, lekcijama i ličnim uvidima… U ovom tekstu bavi se zdravljem i najvažnijim odnosima; u narednom karijerom, a u trećem ličnim razvojem. Dobro nam došla Milena!
Redakcija
Umesto odlaska na proslavu mojih 15 godina mature…
Mnogo mi se avantura desilo u proteklih 15 godina: preseljenje u Beograd, završetak osnovnih i master studija, odlazak u inostranstvo zbog posla i drugog mastera, povratak u Srbiju, građenje karijere uz uspone i padove, pokretanje preduzetničkih inicijativa i sopstvene kompanije…
Naravno, sve vreme tu je rad na sebi, jačanje emotivne otpornosti, dopuštanje i otpuštanje, sastanci i rastanci, putovanja, kontakti, podrška, preispitivanja, ranjivost i hrabrost.
Trudim se da u svakoj prilici bolje razumem tržište rada i da doprinesem vrhunskim učinkom, ali i da vratim zajednici, prvenstveno kroz mentorisanje mladih ljudi i pružanje prilika novim generacijama da budu uspešne, zadovoljne i da im taj put bude jednostavniji i lakši.
U ovom i još 2 teksta govoriću o 15 istina o životu odnosno životnih lekcija koje je važno da mlada osoba usvoji pre nego kasnije.
Iza mene je na hiljade situacija, susreta i odluka tako da mi je namera da podelim svoje iskustvo: kako osećam i razmišljam.
Takođe, radim svakodnevno sa novim generacijama i razumem koliko im je ovaj period neizvesnosti izazovan.
Neka ovaj tekst doprinese boljitku svakome od vas ko bude pročitao: da vaše životne okolnosti postanu lakše, a da vam novi i korisniji načini razmišljanja postanu dostupniji.
Tekst je prilagođen novoj situaciji – životu koji je onlajn i na daljinu, kao i potrebama mladih ljudi (i onih koji se tako osećaju :D) u 2021. godini.
1. Ako ste živi i zdravi, sve će biti ok. Sve se može rešiti.
Verovatno vam zvuči neverovatno, ali jedna od najvažnijih odluka koju ćete doneti svakog dana jeste kako da se odnosite prema svom zdravlju: svom telu, umu i duši.
Živimo u svetu gde primamo mnogo informacija i kao da se prećutno očekuje da reagujemo i budemo dostupni stalno (svom krugu ljudi, ali i brendovima).
Kod mladih ljudi ovo jeste poseban izazov jer želite da pripadate vašoj vršnjačkoj grupi. Takođe, možda ćete biti pod pritiskom da zbog nekih životnih izbora rizikujete i ugrozite zdravlje.
Mogu vam samo reći: čuvajte se, čuvajte svoje zdravlje i čuvajte ljude koje volite.
U vremenu vanrednih okolnosti i pandemije, ali i kada sve prođe, zdravlje je važnije od bilo čega.
Zdravlje čuvate tako što pazite na svoje navike u ishrani, bavite se sportom i birate zdrave izbore: da budete dobro i da je život u redu.
Tražite pomoć stručnjaka kad god je potrebno, a odreknite se toksičnog (navika, ljudi i situacija) što više možete.
Ako je zdravlje u redu, bilo koji problem možete da rešite. Verujte – znam iz ličnog iskustva.
2. Odakle ste krenuli i kog ste porekla može biti važno zbog startne pozicije.
Dugoročno, računa se koliko se trudite, koliko ste disciplinovani i emotivno inteligentni, kao i kakve radne navike imate.
Na brdovitom Balkanu kontinuitet u razvoju, reformama ili ličnoj istoriji nije čest. Svaka generacija je zbog kriza i ratova morala iznova da počinje: setite se života vaših roditelja, baka i deka ili srodnika pre njih…
Preseljenje u našim krajevima se češće vezuje za bežanje od muke i stradanja; nego za grljenje nekog novog horizonta uz ljude koje volite gde prilike postoje i gde ćete skockati život kako vam odgovara.
Zašto vam ovo govorim?
Zato što je dosta toga na vašem samom početku određeno time u kakvom ste miljeu i porodici rođeni. Neko možda ne mora da počne sa radom na letnjem raspustu jer mu je porodica dobrostojeća; neko možda ne želi nikada da odraste i bira bekstvo od realnosti; a neko možda uprkos neverovatno teškim uslovima na početku, kasnije postigne blagostanje i finansijsku slobodu za sebe i najmilije.
Budite ponosni na svoje poreklo i izvucite maksimum iz svog početka.
Takođe, odluka istinski uspešnih ljudi je da ne gledaju sa visine na ljude koji su imali manje dobre okolnosti od njih.
Ponoviću još jednom: dugoročno, računa se koliko se trudite, koliko ste disciplinovani i emotivno inteligentni, kao i kakve radne navike imate.
Dobra vest je: ulazimo u drugu petinu 21. veka i svet je postao globalno selo za zaposlenje, pandemija polako uspostavlja ovo kao standard. Prilike za socijalnu mobilnost se otvaraju ljudima koji veruju da ih zaslužuju.
3. U nekom trenutku vi postajete potrebniji vašim roditeljima i starima, nego oni vama.
Na ovo sam prvi put obratila pažnju slušajući Maršala Goldsmita pre više godina.
Maršal je jedan od najznačajnijih edukatora u oblasti razvoja i promene ponašanja organizacija i pojedinaca. U pravu je kada kaže: Ono što vas je dovelo ovde, neće vas odvesti tamo.
Iz ličnog iskustva mogu reći da je i Balašević bio u pravu ,,mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare.‘‘ Dobro je i da vašu mladost odlikuje mnogo energije, hrabrost, radoznalost i odsustvo straha od novog početka
Sa druge strane, potrošačkom društvu odgovara da budemo u iluziji gde se stalno podmlađujemo i popravljamo; kao i da nije baš za pohvalu ostariti. Šta bismo kupovali kad se ne bismo bojali starosti?
Iz iskustva svoje porodice mogu vam reći: ne postoji ništa važnije nego dostojanstveno ostariti (što nas vraća na ranije pomenutu tačku 2: okolnosti na početku i kasnije).
Čovek stari dostojanstveno tako što sačuva mladalački duh i energiju; više se šali nego što kuka; u miru je sa svojim odlukama i zadovoljan je onim što ima umesto da se bavi onim što nema.
I naravno, mnogo pomaže ako naše stare ne zaboravimo, ako smo redovno u kontaktu sa njima, srećemo ih, čujemo i razumemo. Oni su povezani sa nama u ovom fizičkom prostoru, a nakon odlaska i duhovno kroz zajedničke gene, uvide i sećanja.
Maršal je zaista u pravu, ne budimo lenji i dajmo sve od sebe dnevno da imamo dobar odnos sa ljudima koji su nam važni, a stare. Jedan poziv, šala, dobra vest, ali i deljenje muke i pitanje za savet, isceljuje svakog.
4. Ljubav sve učini boljim.
Pravo partnerstvo (i roditeljstvo) vrede čekanja, truda i stremljenja.
Ne dajte se zavarati, prava ljubav zahteva priličnu posvećenost tako da samo na instagramu može izgledati savršeno i biti stalno dokumentovana.
Muškarci i žene su donekle različiti, a dok dođemo do zajedničke komunikacije oko potreba, očekivanja, ciljeva, razumevanja emocija, stvari mogu postati prilično zamršene pa i da odustanemo od bavljenja time.
Kao i u drugim oblastima u životu, ja verujem da se ljubav i partnerstvo mogu učiniti boljim. Samo što je u pitanju timski sport gde ljudi treba da učestvuju ravnopravno i ne odustaju jedni od drugih tek tako.
Čuvajte se iluzija sopstvenih uverenja, ali i začaranog krugaindustrije zabave i društvenih mreža. Primamljivo deluju: stalna validacija sa nekim novim, ljubav iz bajke, individualizam i narcisoidnost umesto: otvaranja, zajedništva, ranjivosti i strasti koja se neguje.
Imam lošu vest, Milenijalcima i Generaciji Z jeste u nekoj meri teže nego našim roditeljima. Dobra vest je da možemo razumeti razloge zašto je to tako i promeniti šta se da promeniti.
Preporučujem da više o tome saznate od žena koje su posvetile život i naučno-istraživački rad razumevanju ljudskih emocija, a posebno partnerske ljubavi: Dr. Esther Perel i Dr. Ruth Westheimer. Meni i danas mnogo znače kao mentorke i srećne žene.
5. Negujte dugogodišnja prijateljstva.
Pored zdravih navika o kojima smo razgovarali pri početku ovog teksta, još jedna stvar itekako doprinosi našem zdravlju i smislu u životu. U pitanju je kvalitet naših odnosa sa drugim ljudima. Zbog čega se toliko trudimo i ,,cimamo se,‘‘ ako nemamo sa kim da podelimo?
Kada vam se budu dešavale teške situacije u životu (a one su neminovne jer život je cikličan), biće važno da osetite podršku ljudi kojima verujete. Pravih prijatelja.
Za takva scenarija se pripremamo tako što jačamo naše kapacitete da budemo dobar prijatelj.
Evo nekih mojih uvida šta znači biti dobar prijatelj? Princip je sličan kao u gorepomenutoj partnerskoj ljubavi: ne odustajemo jedni od drugih tek tako; pamtimo dobre stvari, stvaramo nove zajedničke uspomene; poznajemo svoje granice i komuniciramo ih; pitamo za tuđe granice i poštujemo ih.
U vremenu otuđenosti zbog pandemije bliskost možete graditi kroz zajedničke aktivnosti u onlajn prostoru ili ako boravite u fizičkom prostoru na bezbednoj razdaljini.
Nekad je dovoljan i audio poziv uz podršku i smeh, ne moramo se uvek gledati na ekranu ako smo premoreni od istog. Možemo odigrati onlajn društvene igre ili video igre u multiplayer modu; možemo kuvati zajedno ili pohađati čas plesa sa različitih lokacija.
Prijateljstva se ne grade samo u opuštenim okolnostima. Ona se itekako grade i kad prolazimo kroz zajednička iskustva koja nas menjaju iz korena (kao što je pandemija sada).
U narednom tekstu razgovaramo o razvoju karijere.
* Milena Milićević je završila master studije menadžmenta na Poslovnoj školi Džadž, na Univerzitetu u Kembridžu 2012. godine. Takođe, završila je master i osnovne studije na Katedri za anglistiku na Filološkom fakultetu i Univerzitetu u Beogradu (2011. i 2010. godine).
Sa ponosom ističe da je njena prva studentska praksa bila u Centru za razvoj karijere 2008. godine. Tada je uvidela važnost usklađivanja sektora obrazovanja i tržišta rada, kao i važnost stvaranja kulture u organizacijama koje daju prostor mladim ljudima da razviju svoj potencijal i doprinesu uspehu tih kompanija.
Milena pomaže kompanijama da ostvare poslovni rast i izađu na međunarodna tržišta uz tehnologije budućnosti i posvećene timove.
Radi kao konsultantkinja za digitalnu transformaciju i osnovala je neprofitnu organizaciju INAT centar (Innovation Attitude Centre).