Startujte pametno – izazovi na početku studiranja

Zašto je svaki početak težak?

Prisetite se nekih svojih početaka. Kako je izgledao prvi odlazak u vrtić i razdvajanje od roditelja? Sećate li se prvog dana u školi, smeštanja u klupu i rasporeda časova; mahanja kroz prozor autobusa roditeljima pri odlasku na prvu ekskurziju; prvog dana u petom razredu kada više nije postojala jedna učiteljica već gomila različitih nastavnika…? Pamtite li polaganje prijemnog ispita za srednju školu, nestrpljivo iščekivanje rezultata i traženje svog imena na listi primljenih učenika? Da li vas je razlika između srednje i osnovne škole iznenadila? Na koji način? Iza vas je i velika matura, odlučivanje o izboru fakulteta i prijemni ispit za fakultet… Koliko je proživljenog stresa u ovih nekoliko redaka, nekoliko slika i sećanja iz vaše prošlosti? Neki će reći veoma mnogo, neki nešto manje, neki će se svega setiti sa radošću… ali jedno je sigurno: svaki početak nosi sa sobom izazove. Za svaki početak ste se borili i iz njega učili, rasli… Svaki je donosio promene na koje je bilo potrebno adaptirati se. Ove promene mogu izgledati kao jedan veliki haos, ali nakon malo strpljenja i truda, počinjete da se orijentišete u tom haosu i, delić po delić, sklapate ga u smislenu celinu, ovladavajući njime.

Ako vas ovaj haos na neki način „poljulja“, može se reći da ste u krizi. Ovo vam može zvučati negativno ili čak zastrašujuće. Međutim, krizu treba shvatiti kao šansu, kao priliku za razvoj. Ona je naporna, ali stimuliše potencijale vaše ličnosti.

Razvojne krize su prekretnice na životnom putu i neizbežne su. Neki ljudi ih prolaze tako što ni ne primete da su naišli na krizu, uz osmeh, pozitivno razmišljanje, malo pojačanih napora i podrške. Drugi pak doživljavaju različite emocije poput straha, tuge, besa, bespomoćnosti, pada samopouzdanja, okupira ih negativno razmišljanje, a mogu se javiti i simptomi poput glavobolje, nesanice, smetnji disajnih puteva, čira na želudcu i mnogi drugi. Ukoliko spadate u drugu grupu, tim pre je potrebno da potražite pomoć i podršku. Ne čekajte da se osećate loše! Kao brucoši/kinje, imate pravo na zbunjenost, greške i mnogo pitanja. Nijedno pitanje nije glupo i nemojte oklevati da potražite odgovore.

Ova razvojna kriza, ili bolje reći, prekretnica – polazak na fakultet, došla je za vas u pravo vreme. Potrebno je da verujete da ste za nju zreli, da ćete se uspešno nositi sa izazovima koje donosi i da ćete uz pomoć nje postati snalažljiviji, iskusniji, pametniji, i na kraju krajeva, srećniji.

Problemi deteta koje polazi u školu sada deluju banalno, čak simpatično, ali u njegovim godinama donose ozbiljne izazove: novo okruženje, nove uloge, poznanstva i zadatke… Tek nakon nekog vremena, stvaranja novih navika, upoznavanja novog okruženja, truda, adaptacije i učenja, stres se smanjuje i život počinje mirnije da teče. I problemi koje sada imate jednoga dana će izmamiti osmeh na lice. Ipak, to ne znači da ih sada ne treba ozbiljno shvatati. Pre svega, potrebno je informisanje, rad na sebi i snabdevanje resursima za podršku. Zbog toga, Univerzitetski Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata je tu za vas. Savetnici Centra pomoći će vam da pribavite potrebne informacije, dobijete korisne savete, usavršavate se kroz različite edukativne programe i prevaziđete probleme tokom studiranja, a i kasnije, prilikom potrage za prvim radnim iskustvom.

Obratite se Centru u čijem je centru student! Zakažite sastanak sa savetnikom putem telefona 011/ 32 07 415 radnim danom u periodu od 10 do 16 časova ili putem formulara na stranici https://inspiracija.razvojkarijere.bg.ac.rs/savetovanje-studenata/

A u daljem tekstu pročitajte sa kojim problemima se najčešće susreću vaši vršnjaci, kao i neke od saveta za rešavanje tih problema.

Koji problemi muče brucoše?

1. Učenje!

Naravno da će vam svaki student odgovoriti da je učenje glavna studentska muka. Iako je većina brucoša svesna da je studiranje drugačije od srednje škole, mnogi ne razumeju šta to zapravo znači i šta im je činiti u svemu tome.

Razlike između učenja u srednjoj školi i učenja na fakultetu

Jedna od lepših razlika jeste to što nema više toliko predmeta iz različitih oblasti, već studiranje podrazumeva određeno usmerenje ka onoj za koju ste zaista zainteresovani i motivisani (ukoliko ste se time vodili kada ste donosili odluku o izboru fakulteta). Ipak, ovo može voditi nerealnim očekivanjima, a kasnije razočaranju. Vrlo često, a naročito u prvoj godini, možete se iznenaditi gradivom. Možda vas neće odmah sačekati ono što ste najviše želeli da saznate, možda ćete se sa tim susresti tek na višim godinama ili pak tek u praksi nakon studiranja. Prva godina obično sadrži predmete koji predstavljaju osnovna teorijska znanja – temelj na kojem ćete dalje nadograđivati svoju stručnost i može delovati dosadnije i napornije nego što ste očekivali. Ne dajte da vas to obeshrabri. Uz pomoć discipline, redovnog pohađanja predavanja i vežbi, konsultacija sa profesorima i asistentima, zanimljivih tehnika učenja, volje i ambicije savladaćete i manje zanimljivo gradivo.
Obim gradiva koji budete pripremali za kolokvijum ili ispit biće znatno veći od obima gradiva koje se priprema za kontrolni zadatak. To će zahtevati od vas primenu odgovarajućih metoda i tehnika učenja i dobro upravljanje vremenom. Ukoliko ste bili kampanjac, na fakultetu ćete morati bolje da se organizujete, jer će biti neizvodljivo savladati veliku količinu gradiva u kratkom vremenskom roku.
Još jedna novina – pored ocena dobijate i espb poene. ESPB je skraćenica od Evropskog Sistema Prenosa Bodova ili na engleskom ECTS European Credit Transfer System. Ovakav sistem omogućava kvantitativno vrednovanje uloženog rada studenata u sticanje znanja, sposobnosti i veština predviđenih svakim predmetom u okviru različitih studijskih programa. Na ovaj način diplome postaju uporedive u Evropskom sistemu visokog obrazovanja, što pospešuje mobilost studenata i pruža mogućnost prenosa i akumulacije bodova stečenih u različitim institucijama i olakšava priznavanje diploma u različitim zemljama Evrope. ESPB poeni predstavljaju ukupno opterećenje studenta na određenom predmetu, u smislu pohađanja predavanja i vežbi, pripreme za nastavu, pisanja seminarskih radova, projekata itd. Jedan bod odgovara 25-30 sati rada studenta. Dakle, predmeti nose različit broj bodova u zavisnosti od opterećenja studenta izraženog u vremenskim jedinicama koje utroši da bi ispunio sve ispitne obaveze. Manji broj bodova ne znači da je neki predmet manje važan, nego samo da iziskuje manje vremena za potpuno sticanje ishoda učenja. Bodovi se dodeljuju predmetu nakon detaljne analize ukupnog vremena potrebnog za uspešno savladavanje gradiva i polaganje ispita. Uvedena je konvencija da 60 bodova predstavlja kvantitativnu meru opterećenja prosečnog studenta u jednoj akademskoj godini, odnosno 30 bodova u jednom semestru. Svaka nastavna komponenta studijskog programa nosi određen broj bodova (predmet, modul, studijski program, diplomski rad, disertacija…). Bodovi se sakupljaju sve dok se ne stekne dovoljan broj za određeno zvanje. Broj predmeta koji se sluša u jednom semestru i tokom celih studija zavisi od studijskih programa i fakulteta. Bitno je zapamtiti da ESPB bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju!
Ono što u prvi mah zvuči kao dobra vest je da vas na fakultetu profesori neće prozivati! Međutim, to nekim studentima može predstavljati problem jer nisu navikli na samostalno planiranje vremena. Dakle, potrebno je da razvijate ovu veštinu i da budete svesni sopstvene odgovornosti. Na vama samima je da se spremite i izađete na ispit. Isplanirajte polaganje kolokvijuma i ispita u narednom vremenskom periodu onako kako vam najviše odgovara. Nemojte odlagati obaveze! Prokrastinacija je najveći neprijatelj studenata! Ne navikavajte se na nju već razvijajte odgovornost i disciplinu od prvog dana studiranja. Dobar početak doneće nove uspehe, a motivacija će srazmerno sa tim rasti. U suprotnom, ukoliko zakažete na početku, biće vam teže da se kasnije „podignete“ kada vaši vršnjaci već budu odmakli ka cilju. Ali ako vam se to ipak dogodi, posetite CzRK i popričajte sa savetnikom.
Korisna opcija na fakultetu svakako jesu konsultacije. Posećujte redovno profesore i asistente u terminima konsultacija. Time ćete ispoljiti svoju motivaciju za učenje, zainteresovanost za predmet, omogućićete profesorima da vas bolje upoznaju i razjasniti nedoumice koje imate u vezi sa gradivom. Naposletku, tako ćete predstaviti sebe kao osobu od inicijative, koja razrešava dileme čim na njih naiđe.

Postavlja se pitanje – kako da organizujete svoje učenje sada kada ono predstavlja veći izazov nego ranije? Kada učite, vi stvarate nove veze između onoga što već znate i novog gradiva. Što bolje povežete informacije, one će se duže i bolje zadržati u pamćenju. Zbog toga je važno da učite na pravi način. A koji način je za vas pravi?

Stilovi učenja

Potrebno je da otkrijete stil učenja koji vam najviše odgovara. Pročitajte u nastavku:

…o vizuelnom stilu učenja: Neki ljudi najlakše pamte u slikama. Sigurno ste čuli za izraz da neko ima „fotografsko pamćenje“. Takvi ljudi vole doterane beleške u boji, uočavaju detalje, vole da crtaju, prave skice i strukturu gradiva, lako pamte informacije prikazane u obliku šema, mapa, grafikona… Zahvaljujući modernim tehnologijama, oni mogu lako obogatiti svoje učenje ako odgledaju video snimke ili pronađu ilustracije na određenu temu. Na predavanjima lakše pamte ako posmatraju profesora dok priča. Jedna od efikasnih tehnika za ovaj stil učenja su Buzanove mape uma. Potrebno je malo strpljenja za ovladavanje ovom tehnikom, te se može učiniti da usporava učenje u početku, ali nakon nekog vremena ona čini učenje zanimljivijim i efikasnijim.

…o auditivnom stilu učenja: Neki ljudi pak najbolje pamte dok slušaju. Za njih su predavanja jako korisna, a i kada uče u sobi, obično vole da „pričaju“ sami sa sobom, čitaju ili se preslišavaju naglas, šapućući ili bar pomičući usne. Za njih je korisno i učenje u paru ili grupi, kroz diskusiju i međusobno preslišavanje. Ukoliko postave pitanje na predavanju, skoro sigurno će zapamtiti odgovor koji dobiju. Zbog toga se preporučuje da budu što aktivniji na predavanjima i vežbama. Ponekad im pomogne u pamćenju i neobična intonacija ili naglašavanje određenih reči, pa čak i melodija, ukoliko otpevaju određene delove gradiva tokom preslišavanja, što može biti zabavno. Ukoliko predavač dozvoljava, za njih je korisno da snimaju predavanja na diktafonu i potom ih preslušavaju u gradskom prevozu, pred spavanje i sl.

…o kinestetičkom stilu učenja: Sigurno poznajete ljude (ili ste i sami takvi) koji jako teško miruju, „ne drži ih mesto“. Oni najbolje pamte u pokretu. Vole isprobavati nove aktivnosti i najbolje uče kroz praksu. Kako bi održali fokus tokom čitanja, pomaže im da prate prstom to što čitaju, a tokom promišljanja i preslišavanja se često šetaju po sobi, lupaju lopticom o zid (dr Haus u istoimenoj seriji) i slično. I njima se preporučuje da budu aktivni tokom predavanja, naročito ako profesor zamoli za volontera koji bi nešto pisao po tabli ili demonstrirao. Praktične vežbe omiljenije su im od predavanja. Vole da koriste računar tokom učenja. Potrebno je da se ove osobe potrude da animiraju same sebe tokom procesa učenja. Kutak za učenje bi trebalo da izgleda zanimljivo, šareno, dinamično, sa slikama, samolepljivim blokčićima na kojima se mogu pisati beleške koje se lepe po zidovima, flomasterima i hemijskama u boji, muzikom i rekvizitima poput stres-loptice. Mogu biti korisne pauze, česte ali kratke, kada osoba može da izrazi sebe kroz ples, fizičke vežbe, razmrda se i nagradi sebe omiljenom aktivnošću kako bi se uspešno vratila učenju.

Naravno, vrlo je verovatno da ste skloni mešavini više različitih stilova. Zato uzmite od svakog ono što vam se dopada i čini vaše učenje efikasnijim. Za više informacija i saveta, posetite CzRK radionicu „Uči lako – saznaj kako“ ili se konsultujte sa CzRK savetnikom.

Neke od tehnika učenja

Postoje različite tehnike učenja koje možete kombinovati u skladu sa stilom koji vam leži. Neke od njih su:

Crtanje grafika, šema, grafičko predstavljanje podela za one kojima je lakše da tako pamte gradivo, umesto da čitaju pasuse dok se preslišavaju.
Crtanje mapa uma služi boljem povezivanju naučenog, funkcioniše tako što se na sredini papira napiše centralni pojam i onda se dalje granaju ostali pojmovi vezani za taj.
Kategorisanje pojmova prema sličnostima i razlikama čini učenje lakšim, jer na jednom mestu imate sve pojmove i njihov međusobni odnos.
Akronomi – izmišljena kombinacija slova ili neka reč, pri čemu svako od slova treba da podseti na činjenicu koju treba zapamtiti. Npr. CZRK – Centar za razvoj karijere.
Pretvaranje listi koje treba da zapamtimo u rečenice. Svi se sećamo pamćenja sonanta: Vetar Njiše Nežne Meke Ljupke Latice Japanske Ruže (v, nj, n, m, lj, l, j, r).
Pretvaranje brojeva u rečenice npr. Kad (3) i (1) kako (4) i (1) zašto (5) zapamtiti (9) PI (2) brojeve (7)? 31415927
Ispisivanje kartica sa najvažnijim delovima gradiva uz pomoć kojih ćete se kasnije preslišavati.
Lista pojmova koji će se sigurno naći na ispitu, a kojoj ćete posvetiti najviše pažnje.
Samolepljivi papirići sa formulama/definicijama/nepoznatim pojmovima koje će vas stalno podsećati na njih. Možete lepiti po knjigama, radnom stolu, zidu…

Učenje je složen i dinamičan proces. Zbog toga možemo govoriti o nekoliko ključnih faza učenja. Svaka faza ima svoju svrhu i podjednako je važna za kvalitetan produkt učenja. Zbog toga se dobro upoznajte sa njima i imajte ih na umu kada organizujete svoje učenje.

1) Upoznavanje sa gradivom i planiranje

Pregled literature i sadržaja, uvid u obim gradiva i oblasti kojima se bavi, prelistavanje beležaka sa predavanja, konsultacije sa kolegama koje su već polagale ispit, aktivnosti su koje će vam pomoći u planiranju procesa učenja. Tek kada steknete uvid u gradivo, možete realno isplanirati vreme.

Koristite rokovnik. Imajte na umu da je za učenje potrebna mentalna kondicija baš kao što je za trčanje maratona potrebna fizička. Zbog toga krenite lagano, sa manjim brojem strana na dan, da biste ih postepeno povećavali. Vodite računa da dnevni cilj bude dostižan. Ukoliko budete preambiciozni i zacrtate veliki broj strana, a zatim ih ne naučite, to će negativno uticati na vašu motivaciju, jer cilj nije ispunjen. Ako pak na kraju dana u svom rokovniku štiklirate svoje obaveze, to će vam omogućiti osećaj efikasnosti, miran san i porast motivacije za naredni dan.

Potrudite se da učenje u toku dana organizujete u blokove, sa kraćim pauzama između. Neka pauze budu dovoljno duge da vam pruže „reset“ i mentalni odmor, ali ne preduge kako vas ne bi odaljile od učenja i navele da „bezbrižno“ zaboravite na cilj (društvene mreže, kompjuterske igrice, forumi, telefoniranje i dopisivanje „u nedogled“…).

Kako biste obezbedili samodisciplinu, možete koristiti tajmer i meriti vreme blokova. Dok ne čujete zvono na tajmeru kada istekne vreme jednog bloka, ne dozvoljavajte sebi da obavljate druge aktivnosti. Međutim, obavezno merite i vreme pauza, kako ih ne biste „nehotice“ produžili. Možete primeniti „pomodoro“ tehniku, sa tačno određenim vremenom blokova i pauza (25 min. učenje, 5 min. pauza, i tako četiri puta, sa tim da je poslednja pauza produžena i traje 30 minuta), a možete osmisliti i minutažu koja je za vas najefikasnija i pridržavati je se.

Na kraju uspešnog učenja ne zaboravite da nagradite sebe omiljenom aktivnošću (odlazak u grad, epizoda omiljene serije, poslastica, dug razgovor za prijateljem…). Imajte na umu da ako omiljene aktivnosti obavljate pre postignutog cilja, da biste skrenuli misli sa učenja, one obično bivaju praćene osećajem krivice koja onemogućava potpuno zadovoljstvo i uživanje u njima. To je dobar razlog da razvijete samodisciplinu, poštujete svoje planove i vodite kvalitetan život, podjednako ispunjen obavezama i zadovoljstvima.

2) Iščitavanje i osmišljavanje

Kada ste se upoznali sa gradivom i isplanirali dnevne obaveze, možete početi sa iščitavanjem. U ovoj fazi važno je da obezbedite dobru koncentraciju. To znači da obezbedite sebi uslove za učenje: da vas niko ne prekida, da nema buke i ometanja, dopisivanja na telefonu ili fejsbuku, da ne budete gladni ali ni previše siti, da imate dobro osvetljenje, prijatan ambijent, udobnu stolicu ali ne i fotelju u kojoj ćete se uspavati dok čitate… Uspravnim telesnim stavom i širom otvorenih očiju održavajte svoju budnost. Pokuštajte da povezujete novo gradivo sa onim što već znate. Koristite različite tehnike koje vam odgovaraju – podvlačenje u boji, beleške na marginama, crtanje grafikona itd. Neka vaše učenje bude dinamično. Tragajte za značenjem nepoznatih pojmova, dodatnom literaturom upotpunite razumevanje osnovnog gradiva. Napravite spisak pitanja koja ćete postaviti na konsultacijama, predavanjima ili vežbama. Koje god tehnike izabrali, imajte na umu da je važno sledeće: da razumete glavne ideje, da lepo osmislite detalje oko tih glavnih ideja kako biste ih što bolje zapamtili i da napravite uvid u celinu – strukturu gradiva. Od dubine veza između pojmova gradiva i osmišljavanja njegove strukture zavisiće trajanje i kvalitet pamćenja. Zato je važno da izaberete tehnike koje su u skladu sa vašim preferencijama (koje su se vama lično pokazale kao najdelotvornije). Ako niste sigurni koje su to tehnike, važno je da eksperimentišete dok ih ne pronađete i ovladate njima.

3) Sumiranje glavnih teza i završni pregled

Da biste utvrdili strukturu gradiva, potrebno je da sumirate glavne teze obavljajući završni pregled. Ako zamislite da je pamćenje poput graviranja, prethodnu fazu možete uporediti sa iscrtavanjem skice onoga što želite da izgravirate, a ovu fazu kao utiskivanje gravure. Ukoliko ovu fazu preskočite (što mnogi studenti rade u nedostatku vremena), vaše znanje će biti krhko, lako izbrisivo, a kada pokušavate da se prisetite detalja, imaćete doživljaj haotičnosti, zbunjenosti, treme. Ako obavite završni pregled, bićete sigurniji u svoje znanje, imaćete više samopouzdanja na ispitu i sa lakoćom ćete izvlačiti informacije iz pamćenja.

4) Ponavljanje i preslišavanje

Ukoliko, dok iščitavate gradivo drugi put, uveravate sebe rečenicom „Ovo znam, ovo znam…”, potrebno je da obratite pažnju na zamku prepoznavanja gradiva. Prepoznavanje može da vas zavara da ste gradivo naučili i da ćete uspeti da ga reprodukujete na ispitu. Međutim, ukoliko se ne preslišate, ne možete imati uvid u to koliko zapravo znate. Možete se preslišavati sami ili u paru, glasno ili u sebi, usmeno ili pismeno (skraćenim ispisivanjem glavnih teza), posle svake celine ili na kraju celog gradiva. Od velike važnosti mogu biti zastoji u preslišavanju, jer ta mesta gde ste „najtanji” možete podvući crvenom olovkom, ispisati velikim slovima na papiru koji ćete okačiti iznad radnog stola ili na drugi način naglasiti sebi kako biste poboljšali pamćenje tog dela gradiva. Na ovaj način, vrlo često ti delovi gradiva postanu oni koje najbolje zapamtimo.

5) Evaluacija rezultata učenja

Imajte na umu da „se čovek uči dok je živ”. To pravilo važi i za učenje učenja. Zato je važno da se nakon polaganja ispita osvrnete na svoj proces učenja i odgovorite sebi na pitanja: Da li sam ovladao/la planiranjem procesa učenja? Da li tehnike koje sam primenjivao/la čine moje učenje dovoljno efikasnim? Da li je moje učenje dovoljno dinamično ili je potrebno da ga obogatim? Da li sam imao/la dovoljno strpljenja za svaku fazu učenja? Ako ne, da li me je to koštalo? Na koji način? Da li je moja taktika učenja bila odgovarajuća u odnosu na formu ispita (usmeni, pismeni, esejski, na zaokruživanje, sa negativnim poenima…) ? Šta bih drugačije uradio/la da mogu da vratim vreme? Ovakva i slična pitanja vam omogućuju da evaluirate svoje veštine učenja i unapredite ih ukoliko je potrebno u narednim ispitnim rokovima.

Najčešći problemi u učenju – šta stoji iza njih i kako ih rešiti?

Počinjem da učim od sutra. – Čuvena prokrastinacija, odlaganje obaveza i zapravo, laganje sebe. Zašto je ljudi praktikuju? Da bi ukrali momente opuštanja i uživanja bez griže savesti. Ako vam se to desi ponekad, retko, to je za ljude. Ali ako je to praktično postala navika, vreme je da rešavate ovaj problem. Dobro bi bilo doneti čvrstu odluku o jačanju volje, postaviti jasne ciljeve u učenju i stalno pratiti napredak kako biste znali dokle ste stigli, koliko vam još treba do vašeg cilja i na taj način podstakli sebe.
Učio bih, ali mi pažnja „luta“. – Problemi sa koncentracijom sa kojima se svi povremeno susrećemo. Imajte na umu da je pažnja pod vašom kontrolom, a ne izvan vaše moći. Ona ne može mnogo „lutati“ ako joj vi to ne dozvolite. Unesite više napora i neke novine u učenju. Jedno od rešenja može biti korišćenje „pomodoro” tehnike učenja.
Ne mogu da odvojim bitno od nebitnog. – Često kada se susretnemo sa obimnim gradivom, imamo poteškoća da odvojimo bitne informacije od nebitnih. U tome nam mogu pomoći predavanja – prezentacije koje koriste profesori, gradivo koje oni naglašavaju, teme koje se pominju u ispitnim pitanjima i naravno, konsutacije sa profesorima i asistentima, kao i starijim kolegama.
Ovo mi neće trebati u životu. – Možda vam ne treba sada ili uopšte, ali vam nečemu sigurno služi: od toga da vas uvede u gradivo koje će vam biti korisnije do veoma praktične stvari: da vam omogući prelazak u drugu godinu studija. Ne gubite vreme na izgovore nego prionite na posao.
Mislim da me profesor ne voli.– Još jedan od čestih izgovora pojedinih studenata. Čak iako zaista mislite da vas je profesor pogrešno procenio, nemojte prkositi i pružati otpor, jer ćete time dodatno sebi zakomplikovati polaganje ispita. Pokažite zainteresovanost za predmet i upućenost u gradivo postavljanjem pravih pitanja i redovnim ispunjavanjem obaveza na predavanjima, vežbama, konsultacijama… Potrebno je da imate samo jedno na umu: kako najefikasnije pronaći put do položenog ispita?
Ne mogu da stignem da pređem sve do sutra, tako da neću ni da se trudim.– Ovo je uglavnom rečenica perfekcionista. Perfekcionizam je ponekad dobar, jer uz pomoć njega odlično savladamo stvari, ali je loš ako funkcionišemo po principu „sve ili ništa“. Kada nemate vremena, dozvolite sebi da bude dovoljno dobro, a ne savršeno. Ništa ne gubite ako pokušate.
Ja ovo nikad neću naučiti, drugi mnogo bolje kapiraju nego ja. – Ovo nam može prolaziti kroz glavu kada iskusimo pad samopouzdanja. Bitno je znati da samopouzdanje varira i da na njemu možemo raditi. Uz adekvatan stil učenja sve se može usvojiti – zato isprobavajte i vežbajte i otkrićete onaj koji vam odgovara. Takođe, nikad se ne poredite sa drugima, svi imamo svoj ritam i način učenja, bitno je da nas on dovede do cilja, a ne koliko nam je trebalo ili koliko smo truda uložili.

Priprema za usmeni i/ili pismeni ispit

Mnogi brucoši se uspaniče pri pomisli na ispit. Iako ovakav vid ispitivanja ima razne novine u odnosu na usmeno odgovaranje u srednjoj školi (veliki broj strana koji se mora preći odjednom, odgovaranje ili testiranje u amfiteataru, broj i kombinacije pitanja koji nisu uvek poznati, pitanja koja nose negativne poene, efikasno pisanje koncepta) priprema se ne razlikuje mnogo: najbitnije je redovno učenje i dobra organizacija!

Treba da procenite vreme za koje možete preći svo gradivo i odredite sebi rok do kada bi bilo najbolje završiti sa učenjem. Odlično bi bilo taj cilj podeliti na više manjih. Odredite koje poglavlje ćete naučiti do kog datuma, koliko vremena vam ostaje za preslišavanje – napravite precizan plan učenja koga ćete se pridržavati.

Primer jasnog cilja: Preći ću prvo poglavlje iz dodatne literature (50str.) do nedelje 15.12.2017.

Ukoliko ne ispunite neki od ciljeva, reorganizujte plan učenja kako biste sve stigli do konačnog roka koji ste sebi postavili.

Nemojte se oslanjati samo na učenje kod kuće ili u čitaonici. Predavanja su jako važna! Na predavanjima treba obratiti pažnju na uputstva i savete koje daje profesor, kao i na delove gradiva koje naglašava. I naravno, ukoliko imate nedoumice uvek možete otići na konsultacije ili poslati mejl profesoru.

Treba imati u vidu da je usmeni ispit jedan vid javnog nastupa i u redu je imati tremu, jer kako Mark Tven kaže „Postoje dve vrste govornika – oni koji su nervozni i oni koji lažu da nisu”. Iskoristite tremu kao saveznika! Više o tremi i izlaženju na kraj sa njom pročitajte u posebnom poglavlju ovog teksta.

Ne zaboravite koliko su važne i verbalna i neverbalna komunikacija. Bitno je da pričate jasno i tečno, da koristite pune rečenice i odgovarajuću dikciju, a pored toga poželjno je i gledati profesora u oči i korisiti umerenu gestikulaciju. Kako biste bili svesni svog ponašanja pri odgovaranju i kako biste mogli da ga korigujete, probajte da se preslišavate pred ogledalom ili sa kolegama kako biste mogli jedni drugima da pružite povratnu informaciju. Kada je usmeni ispit u pitanju, trudite se da se preslišavate naglas – to će doprineti vašem tečnom i jasnom pričanju.

Još jedna stvar – pisanje koncepta. Koncept treba da služi kao podsetnik dok odgovarate na pitanja, da vam pomogne da organizujete vaše izlaganje. Dakle, ne treba pisati ceo odgovor na pitanje, već ključne informacije, definicije, formule, podele, praktičan primer i slično. Ukoliko imate vremena i tačan spisak pitanja, možete ispisati koncepte za svako od njih dok učite – biće vam lakše da se tako preslišavate.I što je najbitnije – Sve je stvar vežbe! Na svakom ispitu, svakom usmenom izlaganju, bićete sve uspešniji.

Isto važi i za pismeni ispit – vežba, vežba i samo vežba. Obratite pažnju na formu pitanja, na primer: da li je esejsko, pa bi trebalo više da elaborirate gradivo i povezujete ga sa različitim temama ili je kratko otvoreno pitanje u kome treba u par rečenica reći suštinu naučenog. Dalje, pitanja mogu biti zatvorenog tipa kada se traži da zaoktužite tačan odgovor, izbacite uljeza među ponuđenim odgovorima i slično. Ovaj tip pitanja može delovati lakše, ali nemojte upasti u zamku i brzopleto zaokruživati, jer su često ponuđeni odgovori vrlo slični. Uvek se raspitajte da li postoje negativni poeni. I na kraju: obavezno pročitajte još jednom svoj rad, ukoliko je za to ostalo vremena, da ne biste zbog slučajne greške dobili manju ocenu.

Seminarski radovi

Zašto pisati seminarski rad? Da biste dobili dodatne poene, da biste se oslobodili jednog ispitnog pitanja, zato što je uslov za polaganje ispita? Da, možda su ovo stvari koje vam prve padnu na pamet, ali situacija je malo drugačija. Pisanjem seminarskih radova se upoznajete sa određenom oblašću naučne discipline kroz detaljnu razradu jedne teme iz date oblasti, pripremate se za pisanje drugih samostalnih radova – esej, diplomski, master rad, i vežbate pisanje samostalnih naučnih radova, formu i stil pisanja koji će vam kasnije značiti.

Dobra priprema je ključ uspeha, a nakon pripreme sledi akcija i evaluacija rada, a sam proces se dalje može razložiti na 10 koraka.

1. Odaberite temu koja vas zanima i suzite je dovoljno tako da može da se napiše jedan seminarski rad, dakle da se ne rasplinete previše i napravite sebi veliki posao bez potrebe. Npr. nemojte pisati na temu Izazovi kod studiranja, već nešto uže, recimo Problemi pri držanju prezentacija.

2. Razmislite o ciljevima zbog kojih pišete. Verovatno vam pada na pamet…„da bih skupio poene“, ali razmislite šta tačno želite da postignete – da napišete prikaz literature, da istražite praktičan ili teorijski problem, da to predstavite profesoru, da prezentujete pred kolegama ili da na osnovu toga radite na nekom drugom projektu/predispitnoj obavezi? U skladu sa ciljevima usmerite temu i odaberite odgovarajuće informacije.

3. Koristite različite izvore informacija – knjige iz biblioteke, naučne članke, dokumentarce… (Neki od linkova za pretraživanje naše i strane literature literature http://scindeks.ceon.rs, http://kobson.nb.rs) Nemojte se previše oslanjati na internet, dobro proverite izvor informacija!

4. Pisanje beleški – najbolji način da se izbegne plagijatorstvo. Plagijatorstvo podrazumeva prisvajanje ili kopiranje tuđeg pisanog, umetničkog ili drugog kreativnog rada u svoj vlastiti, bilo delimično ili u celosti, bez navođenja izvornog autorstva, što znači da kada citirate nekog ili prepričavate ono što je rekao, morate navesti referencu (podatke odakle su te informacije potekle). Više o tome u odeljku „Navođenje literature”.

5. Organizujte informacije koje ste prikupili. Vaš rad treba da ima uvod, razradu i zaključak, dakle sve infomacije moraju biti logički povezane i hronološki poređane. Korisno je napisati strukturu rada, pre nego što počnete da pišete sam seminarski. Ta struktura može sadržati naslove, podnaslove, neke ključne informacije… Uobičajena struktura rada sadrži:

naslovnu stranu,
sadržaj,
uvod,
obradu teme rada (prikaz literature, prethodnih istraživanja, rezultata),
zaključak i/ili diskusiju,
spisak literature i
priloge ukoliko ih ima.

6. Napišite sa strane glavnu ideju rada. Ona treba da se provlači kroz ceo rad i posebno da se naglasi u uvodu i zaključku.

7. Pisanje! Da, tek sada. Ukoliko ste se dovoljno posvetili prehodnim koracima, nećete imati nikakvih poteškoća. Pratite strukturu rada, dajući dovoljno informacija za svaki odeljak. Odlično bi bilo navesti i praktične primere ukoliko ih ima. Posebnu pažnju posvetite pisanju zaključka – tu imate priliku da iskažete svoje mišljenje, osvrnete se na ceo rad i kritički ocenite informacije koje ste našli, izlistate pitanja koja su ostala otvorena… Takođe, možete navesti mesta gde niste našli dovoljno literature i gde je potrebno dalje istraživanje.

8. Što se tiče samog pisanja – vodite računa o izražavanju, mora biti naučno,sa stručnim izrazima, kratko i jasno formulisano. Ne zaboravite: ovo je naučni rad, ne sastav iz srpskog ili stranica dnevnika, što ne znači da treba zanemariti talenat za pisanje, već se truditi da ga uklopite u naučni tekst.

9. Navođenje literature podrazumeva pisanje referenci po abecednom redu na kraju vašeg rada. Pitajte profesora koji stil referenciranja je najbolji. Zašto uopšte citirati literaturu? Da bi se prikazale zasluge autora članka, da bi se čitaocima pokazao materijal na kome je bazirana analiza, diskusija ili zaključci i da bi znali kako mogu sami da dođu do materijala. Reference se pišu i u tekstu (u zagradi nakon navedenog teskta) i na kraju rada u odeljku Literatura.

Više informacija možete naći na http://unilib.libguides.com/content.php?pid=441025&sid=3611085.

10. Na kraju, (više puta) detaljno pregledajte svoj rad. Tražite slovne greške, ujednačite formatiranje teskta, proverite da li ste stavili naziv kod svake slike, grafika i sl. I što je najbitnije, da li su sve informacije logički povezane.

2. Novo društvo i okruženje

Orijentišite se!

Novi ste u gradu? Ništa strašno – zamislite da ste na eksurziji. Šta vam je sve neophodno da se snađete? Pre svega vam treba pomoć pri snalažnju u saobraćaju. Na sajtu https://www.planplus.rs/ možete ukucati bilo koju destinaciju i prikazaće vam kako možete do nje doći peške, kolima ili gradskim prevozom. Naravno, možete naći razne aplikacije za smart telefone sa sličnim funkcijama. Kada se polako naviknete na novo mesto, možete uživati u svemu što vam ono pruža.

Beograd je grad poznat po različitim dešavanjima, manifestacijama i, naravno, provodu. Iskoristite kvalitetno svoje slobodno vreme, pratite dešavanja u novom gradu. Ima više sajtova i fejsbuk grupa koji vam pružaju te informacije. Istažite internet i uživajte!

Obavezno pratite i dešavanja na sajtu svog fakulteta i Univerziteta u Beogradu http://www.bg.ac.rs/ gde pored ostalog, u odeljku Studenti, možete naći i više informacija o smeštaju za studente, ishrani, zdravstvenoj zaštiti, sportu… http://bg.ac.rs/sr/studenti/studenti.php.

Takođe, posetite sajt Centra i odeljak Vodič za razvoj karijere tokom studija http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/vodic_za_razvoj_karijere_tokom_studija. Vodič sadrži korisne savete za sticanje navika uspešnih studenata, planiranje vremena, postavljanje ličnih i akademskih ciljeva i donošenje odluka. Pored toga vodič pruža niz saveta i preporuka o aktivnostima kojima se studenti mogu priključiti shodno godini studija i svojim interesovanjima. Bilo da ste prva, druga, treća godina, ili pri samom kraju studiranja, ovde možete pronaći korisne savete za mnoga pitanja i nedoumice.

O pisanoj i usmenoj komunikaciji sa profesorima

Kada želite putem imejla da pitate profesora/ku za termin konsultacija, kada šaljete seminarski rad, prijavljujete se za neku aktivnost ili pak samo odgovarate na nešto što su oni vama poslali, bitno je da imate odgovarajuću formu imejla.

Osnovni delovi mejla su:

Naslov (Subject) – naslov treba da sadrži sažet razlog vašeg obraćanja u par reči, kako bi onaj kome šaljete mogao da pretpostavi sadržaj pre nego što pročita mejl, takođe mejlovi bez naslova uglavnom završe kao spam, pa može da se desi da ga nikad ni ne pročitaju (npr. Poeni sa kolokvijuma)
Obraćanje – „Poštovani profesore…”
Razlog obraćanja – „Pišem Vam povodom…”
Ukoliko šaljete neki dokument ili sliku – „U prilogu se nalazi…”
Pozdrav – „Srdačan pozdrav, sa poštovanjem…”
Potpis – vaše ime i prezime, u nekim slučajevima je poželjno i broj indeksa (ukoliko šaljete seminarski rad ili se raspitujete za broj poena na ispitu)
Na kraju proverite pravopisne i slovne greške
Još jedan savet: Proverite kako vam glasi e-mail adresa. Ukoliko vam se čini neprimerenom (npr. iwanicaaa98@hotmail.com, lepidzoni@gmail.com), napravite novi nalog koji ćete koristiti za fakultet, pa i kasnije za prijavljivanje za prakse, posao…

Kako se usmeno obratiti profesoru? Isto kao i pismeno – sa uvažavanjem i uz izbegavanje žargona. Neki profesori zahtevaju da im se studenti obraćaju sa profesore, dok drugi više vole da ih oslovljavate imenom i podstiču opušteniju atmosferu na predavanjima. U svakom slučaju, persiranje je bitno bez obzira na preferencije i godine. Nekada komunikacija može da bude neposrednija, npr. pri grupnoj diskusiji na predavanju ili konsultacijama pred ispit, ali i tada vodite računa da ne „skliznete” u neprimerenu komunikaciju. Sa druge strane, nemojte se stideti da postavljate pitanja. Ako je trema prejaka, priđite profesoru nakon predavanja ili ga posetite u kabinetu. Ne ostavljajte gradivo nerazjašnjeno zbog stida.

O novom društvu, slobodi i izazovima

Došli ste i šta sad?! Svuda biste, sve biste, mnogo toga novog biste. Beograd, ne tako veliki grad, ali kad dođete iz unutrašnjosti za vas je ogroman, te je stoga poptuno očekivano da želite sve da probate i istražujete u njemu, jer čovek uvek istražuje kad je u novom, a vi sad itekako jeste. Međutim, kada se previše upustimo u nepoznato i mislimo da se baš nama ništa ne može desiti, možemo da pogrešimo. Zato samo polako! Istraživanje i oprobavanje u novim stvarima je sve oko čega, možda, sa posebnom pažnjom treba da se zamislite. I to je sve oko čega se potencijalne opasnosti okupljaju. To je samo način da naučite da vodite kvalitetan život tako što ćete sami da se borite za sebe i steknete naviku da sami uređujete svoju svakodnevicu, a ovde za to imate brojne korisne mogućnosti. Kulturne, sportske, muzičke manifestacije – sve vam je dostupno na svakom koraku. Događaje koje ranije niste imali vremena ili mogućnosti da posetite, sada vrlo lako možete, jer tu su, ulicu – dve, blok ili dva, iza ćoška. Iskoristite to.

Kada je u pitanju novo društvo, želećete da upoznate mnogo ljudi, želeće i oni isto, što je sjajna stvar , jer kako se kaže „čovek vredi koliko prijatelja ima“. Poznanstva u današnjem svetu znače puno, i to ćete posebno uvideti tokom studija. Potpuno je u redu da želite da se družite, budete prihvaćeni u društvu i da vam prosto drugari trebaju, samo treba biti pažljiv sa tim koliko se svakome od njih otvarate. Ima vremena! Neće svi koji se predstave na jedan način takvi biti i kasnije i neće vam svi odgovarati iako na početku može delovati kao da su svi super, „kul“ i zabavni. To je zbog toga što na početku svi delite istu ambiciju i entuzijazam, ali vremenom se pronađu oni koji zaista odgovaraju jedni drugima.

Sa druge strane, neki će možda, biti nostalgični, nedostajaće im društvo iz srednje škole, osnovne iz kraja u kom su živeli ili i dalje žive, ali sada ne mogu da postignu da se viđaju sa svima. Možda neće biti raspoloženi za nova poznanstva. Polako, tek je početak, vremenom ćete se bolje organizovati i imati više prilika za nalaženje sa starim društvom. Takođe, dajte šansu novim ljudima! Iznenadićete se koliko mogu biti interesantni.

Mnogi počinju da žive u studentskim domovima, sa cimerima ili čak sami. Sada ste slobodni. Nema roditelja koji će da vas kontrolišu šta radite, opominju kad kasnite, podsećaju da jedete i ostale stvari koje vas često nerviraju. Ali to isto znači da morate više da brinete o stvarima za koje ste ranije mogli da se oslonite na njih. Morate pažljivo da organizujete svoje slobodno vreme, planirate ishranu, vodite računa o zdravlju i fakultetskim obavezama. Sa dobrim planom uvek ima prostora za druženje i zabavu!

Kao što smo rekli, ovo je verovatno jedan od najtežih perioda u životu, ali sa druge strane sigurno jedan od najlepših. Sad se osamostaljujete i gradite sebe. Zato ga iskoristite najbolje što možete i formirajte sebe onako kako mislite da je najbolje. Imate veću slobodu. Nju shvatite kao izazov. A sa izazovima naučite da se što hrabrije borite jer sigurno će ih biti. Na vama ostaje kako ćete na njih da odreagujete.

Neke od adresa za vaša pitanja…

Na fakultetu…

ODSEK ZA STUDENTSKE POSLOVE (STUDENTSKA SLUŽBA) rešava administrativna pitanja upisa godine, overe semestra, prijave ispita, izdavanja uverenja o redovnom studiranju i položenim ispitima. Tu se možete raspitati o konkursima za smeštaj u studentskim domovima, studentske kredite i stipendije i ostalim pitanjima studentskog standarda. Takođe, ukoliko želite da podnesete molbu u vezi sa umanjenjem školarine, priznavanjem ispita sa drugih fakulteta, mirovanjem prava i obaveza na studijama i slično, ovo je prava adresa.

STUDENTSKI PARLAMENT zastupa prava i interese studenata, organizuje vannastavne aktivnosti, informiše studente o reformama na fakultetu, sprovodi studentsku međufakultetsku saradnju. To su vaše kolege koje će vam pomoći u umrežavanju, uključivanju u studentsko organizovanje i projekte. Ukoliko želite da razvijate inicijativu tokom studija i učestvujete u analizi i poboljšanju kvaliteta nastave i studentskog života, priključite se!

PROFESORI su, sem na predavanjima i vežbama, otvoreni za vaša pitanja i na konsultacijama. Profesori su uz vas, nemojte to zaboraviti! Raspitajte se o terminu koji je rezervisan za konsultacije, postavite pitanja o dilemama i nejasnoćama koje imate u vezi sa gradivom i uspešno ga savladajte! Ukoliko ste posebno zainteresovani za neki predmet, raspitajte se o dodatnoj literaturi i angažovanju.

Na Univerzitetu…

CENTAR ZA RAZVOJ KARIJERE I SAVETOVANjE STUDENATA informiše i savetuje studente o prilikama za karijerni razvoj (prakse, volontiranje, obuke, stipendije), organizuje radionice, različite programe povezivanja studenata sa poslovnom zajednicom. Takođe, tu možete potražiti psihološku pomoć ukoliko imate teškoća u prilagođavanju na novu sredinu, učenju, motivaciji za studiranje, probleme sa tremom, samopouzdanjem, donošenjem karijernih odluka.

CENTAR ZA STUDENTE SA HENDIKEPOM pruža podršku i informacije u vezi sa adaptiranim studentskim domovima, prevozom, personalnom asistencijom i afirmativnim merama upisa za studente sa hendikepom, ali i ostale studente iz osetljivih društvenih grupa. Ovaj Centar vam može pomoći u procesima prebacivanja udzbenika u audio i elektronski oblik, prevođenja nastave na gestovni jezik i prilagođavanju nastave i ispita individualnim potrebama. Pišite nam ucsh@rect.bg.ac.rs

3. Upravljanje vremenom

Za mnoge studentske probleme ključ rešenja je dobra organizacija i planiranje vremena: kako se dobro spremiti za ispit, kako učiti redovno i izlaziti sa društvom, kako spremati više ispita odjednom, kako istovremeno trenirati i studirati… Kako se dobro organizovati i pridržavati sopstvenog plana?

Prvo razmislite na šta sve trošite vreme. Uzmite za primer prosečnu sedmicu za vreme trajanja nastave na fakultetu. Koliko vremena odlazi na predavanja, na društvene mreže, u kafićima, na volontiranja, na hobije, u prevozu ili pak na spavanje? Imajte u vidu da jedna nedelja ima 168 sati. Koliko vam ostaje za učenje i da li je to dovljno? Ukoliko nije, razmislite šta biste mogli da smanjite ili možda izbacite iz svog nedeljnog rasporeda. Budite iskreni prema sebi!

Pametni ciljevi

Za dobru organizaciju važno je postavljanje preciznih ciljeva. Postoje tzv. SMART ciljevi. Kakvi su oni?

S – specific: specifični (konkretni, jasni ciljevi, npr. „Naučiću prvu lekciju iz Psihologije“, a ne samo neodređeno – „Učiću danas”)

M – measurable: merljivi (oni koji se mogu oceniti/proceniti određenom merom, npr. „Naučiću 50 strana iz Psihologije” – vrlo lako ćete znati da li ste ispunili taj cilj, što ne biste mogli da ste rekli samo „Učiću Psihologiju”)

A – attainable: ostvarljivi – (oni za koje znate da ih možete ostvariti, npr. ne postavljate sebi cilj da naučite 100 strana ukoliko znate da imate i druge obaveze)

R – relevant: relevantni (oni koji su zaista bitni u datom trenutku, npr. u smislu da vam cilj ne bude učenje Matematike 1 ukoliko za pet dana imate kolokvijum iz Psihologije)

T – time bound: uvremenjeni (definisani u određenom vremenskom okviru, npr. do kraja nedelje, do petog novembra, do sutra uveče i sl.)

Dakle, jedan SMART cilj bi glasio: „Naučiću prvih 50 strana iz Psihologije do subote uveče.”

Bilo bi dobro pisati ciljeve kako biste pratili učinak. Takođe, osećaj olakšanja nakon precrtavanja završenog zadatka je sjajan!

Koristite rokovnike, planere, samolepljive papiriće, „to do” liste, aplikacije na telefonima – olakšajte sebi posao.

Pravilo „hitno-bitno”

Ono što može biti jako korisno pri pisanju „to do” liste i planera jeste pravilo „hitno-bitno”. Postoje stvari koje su hitne i bitne i one koje to nisu. Odredite prioritete!

1. Hitno i bitno	2. Hitno, a manje bitno
3. Bitno, a manje hitno	4. Ni hitno, ni bitno

Kako ovo uraditi? 1. Počnite od stvari koje su i hitne i bitne, kao što je npr. „Poslati seminarski rad večeras do ponoći”.2. Dalje, treba uraditi stvari koje nisu tako bitne ali jesu hitne, npr. „Plati račun za telefon”.3. Nakon toga, posvetite se onim stvarima koje su bitne, ali manje hitne kao što je npr. „Uči za kolokvijum (koji je za mesec dana)”.4. Na kraju, na red dolaze zadaci koji nisu ni hitni ni bitni, npr. „Usisaj sobu”.

Prokrastinacija – najveći neprijatelj studenta

Prokrastinacija podrazumeva izbegavanje, odnosno, odlaganje obaveza. Jeste li „uhvatili” nekada sebe da gledate serije, pričate telefonom satima ili čak sređujete sobu umesto da učite? Dobro došli u klub prokrastinatora! Odlaganje obaveza ne mora podrazumevati samo zabavne stvari u smislu gledanja TV-a i slično već se može odnositi i na učenje drugog predmeta umesto onoga iz koga za pet dana imate ispit, pisanje radova koji nisu hitni, pa čak i pisanje plana i „to do” liste koje traje u nedogled. Takođe, ne odnosi se samo na akademske obaveze nego na bilo koje obaveze koje ne želimo trenutno da obavljamo, zbog kojih se osećamo nelagodno ili koje su nam dosadne – sređivanje sobe, saopštavanje neke loše vesti, raskidanje sa dečkom/devojkom, poseta daljoj rodbini…

Koji su najčešći razlozi prokrastinacije? Nije lenjost, ako ste na to pomislili – lenji ljudi ne rade ništa, dok „prokrastinatori” rade druge stvari umesto one koja je neophodna/hitna.

Razlozi su uglavnom:

·strah od neuspeha („Ma neću ni da učim za ispit, pašću sigurno, ako učim i padnem još ću da ispadnem glup/a.”)

·strah od uspeha („Ako dobijem unapređenje, imaću više obaveza, manje vremena, smanjuje mi se verovatnoća da opet ponovim uspeh…”)

·perfekcionizam („Ne mogu da predam seminarski ovako, nisam pregledala slovne greške sedmi put.”)

Kako pobediti prokrastinaciju?

Pre svega, postavljanjem jasnih ciljeva. Takođe, osmišljavanjem nekog principa samonagrađivanja („Ako pređem celu knjigu do petka, izaći ću na žurku”, „Nakon 50 strana – gledam jednu epizodu serije” i sl. Nagrada može biti i učenje onog gradiva koje nam je zanimljivije od onog kojim moramo trenutno da se bavimo. Svako zna koja je najbolja i najefikasnija nagrada za njega). Korisno može biti praćenje procesa napretka: da znate tačno šta ste do sad uradili i koliko vam je još ostalo – na taj način možete motivisati sebe (malo preostalog gradiva je isto vrsta nagrade, a opet većina preostalog gradiva nas „tera” da se bacimo na posao). I ono što je najvažnije – ne poredite se sa drugima! Svako ima svoj tempo rada i nije bitno kome je koliko vremena trebalo, koliko je ko truda uložio, već ko je stigao do cilja.

4. Trema

Istina je da većina ljudi ima tremu. Kod nekih ljudi ona je više izražena spolja, kod drugih iznutra. Može se desiti da vi osećate kako su svi primetili da imate tremu, ali često se naša trema ne vidi tako jasno, upadljivo i izraženo spolja kako je mi osećamo iznutra.

Šta je trema zapravo? Strah od mogućnosti ostvarivanja negativnog ishoda u situacijama u kojima nas neko procenjuje ili kada mi sami sebe procenjujemo kao nedovoljno spremne ili nedovoljno sposobne za obavljanje određenih aktivnosti.

Zašto učiti o veštini upravljanja tremom a ne o veštini pobeđivanja treme?

Kao što verovatno znate trema ne mora biti loša. Pozitivna trema nas dovodi do stanja budnosti, spremnosti za akciju, optimalne uzbuđenosti, usmeravanja pažnje i održavanja koncentracije. Da nje nema, ne bi bilo ni motivacije. Ali trema koja nas sputava je negativna i može dovesti do blokade, odustajanja, preplavljenosti neprijatnim osećanjima, nemogućnosti koncentracije itd.

Kako god da utiče na vas, cilj vam nikako ne treba biti da je suzbijete, da ona ne postoji, već da upravljate njome – da je od negativne pretvorite u pozitivnu. Pozitivna trema pomoći će vam da postignete dobre rezultate. Kada pokušavamo da suzbijemo negativne emocije, one postaju još jače. Sa druge strane, mi postajemo sve slabiji, jer trošimo energiju pokušavajući da ih suzbijemo (da ih ne osećamo, da ih drugi ne vide i sl.), tako da nam je teže da se fokusiramo na aktivnosti koje obavljamo. Ako emocije (pa i tremu) prihvatimo i uspešno kanališemo (upravljamo njima, a ne one nama), one postaju umerenije, prirodnije, transformišu se u pozitivne i postaju naši saveznici, naši izvori energije.

Objasnimo to na primeru javnog nastupa: Ako Žika izađe pred publiku, želi da se predstavi kao neko ko tremu nema, međutim ona ipak poče da ga obuzima. Kreće drhtanje glasa, znoj, ljutnja na sebe, ljutnja na tremu koju oseća, a uz to panika oko toga kako će sve to drugi primetiti, pa mu se može desiti da mu mozak „blokira“ i da neslavno završi pokušaj nastupa. Emocije će u potpunosti njime ovladati i on će izgubiti kontrolu nad sobom. Ako, međutim, Žika oseti tremu, ali pomisli: „Ah, da, ovo osećanje je normalno, naročito na početku nastupa”, duboko udahne kako bi osnažio kapacitete svog organizma, podeli sa publikom kako oseća iskreno uzbuđenje što je danas tu sa njim (npr. „Veoma mi je drago što ste došli, a uzbuđenje verovatno možete osetiti i u mom glasu”), priupita ih šta očekuju da čuju ili nauče tokom njegovog nastupa i slično, time dajući sebi vremena da kanališe svoje uzbuđenje (npr. „Najpre želim da saznam vaša očekivanja od ovog skupa, te vas molim da ih podelite” ili „Kako bih uspešno zadovoljio vaša očekivanja danas, voleo bih da mi se ukratko predstavite” i sl.) i izvešće lep uvod u nastup koji će ga ohrabriti da ga uspešno i završi.

Dakle, nije cilj biti nadčovek i ne osećati tremu, takvim se prikazivati kod publike i slično, već biti prirodan i uspostaviti prirodan i iskren kontakt sa publikom. Ovakvi nastupi su publici često najsimpatičniji i dobijaju najbolje reakcije publike.

Naravno, postoje uvežbani predavači koji zaista tremu nemaju, ali potrebno je da to dođe spontano, a ne da mi to forsiramo.

Mehanizam nastanka pozitivne i negativne treme

Razmislite koje su to situacije koje kod vas izazivaju tremu. Usmeno izlaganje? Test sa negativnim poenima? Ograničeno vreme za rad? Nepoznata sredina? Takmičenje? Šta bi bilo zajedničko za sve te situacije i kako iz njih izvući maksimum? Setite se prijemnog ispita, stresne situacije koja utiče na vašu budućnost i u kojoj je očekivano osećati tremu. Kako ste izašli na kraj sa tim? Da li biste vašu tremu ocenili kao pozitivnu ili negativnu? Kako ste uspeli da je prevaziđete i uspešno upišete fakultet? Učite iz prethodnih iskustava.

Trema ima tri komponente:

Telesnu – simptomi mogu biti drhtanje glasa, ruku, celog tela, lupanje srca, znojenje, otežano disanje, nedostatak vazduha, mučnina, crvenjenje…
Kognitivnu – automatske misli (o negativnom ishodu, potencijalnim greškama, osuđivanju od strane drugih…)
Ponašajnu – može se ispoljiti kroz brzopletost, blokadu, neadekvatne reakcije, nekontrolisan smeh….

Ove tri komponente su u interakciji. Unutrašnji dijalozi, odnosno automatske misli, predstavljaju prvi korak u stvaranju treme. Moćniji su nego što ponekad ume da deluje. Mislima poput „ja ovo ne mogu, izblamiraću se, ispašću glup/a”, utičemo na jačanje treme, brige i straha. Ove misli odražavaju se na naše telo i emocije, usled čega sve više jačamo tremu koja nas na kraju može blokirati. Ponavljajući ove misli stvaramo emotivne i telesne simptome koji učine da se ostvari baš ono čega smo se plašili. Ovaj fenomen se naziva samoispunjavajuće proročanstvo. Dakle, zamišljanjem određenog ishoda, usmeravamo svoje misli na njega, više primećujemo stvari koje idu u prilog tom ishodu, ponašamo se u skladu sa njim i samim tim izazivamo taj ishod, što nam daje lažan osećaj da smo bili upravu. Prednost je ta što se sve ovo odvija u našoj glavi, tako da mi to možemo i promeniti!

Uverite se u ovo kroz praktičnu vežbu. Uzmite list papira i podelite ga na dva dela. Zamislite neku stresnu situaciju, recimo prvi ispit. Na jednoj polovini nacrtatajte/napišite najbolji scenario koji može da se desi, a na drugoj najgori scenario. Završili ste? Sada presavijte papir na pola. Čitajte jednu stranu, koncentrišite se na sadžaj – koje misli vam se javljaju? Koje emocije? Isto tako sada sa drugom stranom. Da li osećate kako različite misli i očekivanja deluju na tremu i usmeravaju je?

Saveti za transformaciju negativne treme u pozitivnu:

Dobra priprema pruža osećaj sigurnosti i samopouzdanja.
Odustanite od perfekcionističkih zahteva i očekivanja od sebe! Ništa nije savršeno.
Ne „lovite“ svoju tremu – ne trošite pažnju i energiju na to!
Odustanite od „čitanja misli“ drugih ljudi.
Realno pozitivan „unutrašnji govor“ – bodrite sebe! Šta to znači? To ne znači: „Biću sjajan, savršen!” (jer prevelika očekivanja mogu pojačati tremu), već npr. „Biću zadovoljan rezultatom”, „Verujem u sebe”, „Dobra priprema će se isplatiti”…
Vizualizacija – zamišljajte pozitivan ishod u slikama.
Oslobodite se napetosti relaksacijom i pravilnim disanjem –pomozite svom organizmu da što bolje radi za vas i pomogne vama.
Setite se da niste jedini – skoro svi će imati tremu, ali se različito nose sa njom, pa je kod nekih manje vidljiva.
Nikad ne izbegavajte situacije koje izazivaju tremu. Iskustvo je od velikog značaja za efikasno upravljanje tremom.

5. Samopouzdanje

Svi ste čuli rečenice kao što su “Ona će da nas predstavlja, baš ima samopouzdanja“, „On stalno ima neku devojku, jer ima stav, ima dovoljno samopouzdanja“ ili „Nemojte da ona bude lider našeg tima, ima problema sa samopouzdanjem“. Šta to zapravo znači?

Visok nivo samopouzdanja znači da osoba vrednuje sebe pozitivno i da veruje u svoje sposobnosti.

Osoba koja vrednuje sebe, koja veruje da može dostići različite ciljeve, veruje da i drugi ljudi to mogu i nema potrebu da se poredi sa njima, komentariše njihovo ponašanje, nipodaštava ih i slično. Sa druge strane, osoba koja ima potrebu za ovako nečim, koja mora poniziti druge da bi se osetila dobro, ima lažno samopuzdanje i arogantan stav. Dakle, samopouzdanje kod osobe možete prepoznati po iskrenom poštovanju sebe, ali i drugih ljudi. Takođe, osoba zrači autentičnošću, prijatno joj je u svojoj koži nezavisno od toga gde je i sa kim je, uvek je verna sebi, ne prilagođava se tuđim očekivanjima, optimistična je i kroz život korača verujući da će postići ono što želi i u šta ulaže.

Dešava se nekada da osetimo nedostatak samopouzdanja koji doživljavamo kao osećaj neuspešnosti ili neadekvatnosti na određenim mestima, u društvu određenih ljudi, a ponekad i sve vreme, čak i kada smo sami sa sobom. Razmišljamo negativno, nesigurni smo u pogledu svojih sposobnosti, često smo u strahu da se nećemo snaći pred izazovima.

Jako je bitno shvatiti da ne postoji osoba koja zauvek ima zdravo samopouzdanje ili nedostatak istog – postoje periodi u životu, situacije, događaji tokom kojih naše samopouzdanje manje ili više varira.

Šta može biti to što dovodi do niskog samopouzdanja? Različiti faktori u sredini, u porodici, u nama samima. To može biti pripradnost nekoj grupi prema kojoj postoje predrasude u društvu ili neuklopljenost u to isto društvo, školu, fakultet. Nisko samopuzdanje može biti posledica zanemarivanja i kažnjavanja ili pak nedostatka topline među najbližima. Dešava se i da nepravedno krivimo sebe za tuđe probleme ili se osećamo kao da nismo ispunili svoja ili tuđa očekivanja, što takođe može dovesti do problema sa samopuzdanjem. Ponekad se samo usled prevelikih obaveza zamorimo i počnemo da pravimo greške, ništa nam ne ide od ruke…

Međutim, najbitnije je to da se samopouzdanje gradi i da na njega možete uticati! Ali prvo treba prepoznati da nam je ono poljuljano. Kako se to manifestuje?

Setite se nekog trenutka kada ste osetili pad samopouzdanja. Razmislite kako ste se osećali, koje misli su vam prolazile kroz glavu, šta ste radili…

Negativno razmišljanje možete prepoznati u sledećim i sličnim rečenicama: „Trebalo bi to malo bolje“, „Nisam loše uradio, ali nije to onako kako bih ja voleo“, „Ispao sam glup, smotan…“, „Možda ću lupiti ali mislim da treba…“, „Za sve sam ja kriv“, „Verovatno je do mene…“, „Ne mogu ja to uraditi“, „ Za mene je to nemoguća misija“, „Kako ona tako smireno priča pred publikom, ja to nikad ne bih mogla…“, „Znam da sam zgodna, ali baš mi je kriv nos“, „Čoveče, celo veče su pričali o politici, a ja se u to ni malo ne razumem, kao debil, nisam smeo da progovorim…“ Ako tom prilikom još primetite da ste se savili u leđima, skupili, da vam je telo „u gardu“, ili da ste se izveštačeno ispravili trudeći se da ostavite sliku samopouzdane osobe, a zapravo ste u grču, verovatno vam je samopouzdanje poljuljano. Emocije koje tada možete osetiti najčešće su strah, osetljivost, stid, ljutnja na sebe ili zavist i ljutnja na druge…

Kada ovo uočite, već ste na pola puta do rešavanja problema! Prvi i najvažniji korak je prepoznati da se problem javio. A zatim, usvojite ove savete:

1. Promena uverenja – ukoliko u nekim situacijama negativno vrednujete sebe, imate loše mišljenje o određenim svojim osobinama ili ne verujete u svoje sposobnosti pokušajte da ubedite sebe u suprotno! Možda vam se čini teško, ali nije, samo pokušajte da nađete što veći broj argumenata u svoju korist (situacije u kojima ste bili sjajni, trenuci u kojima ste ispoljili svoje najbolje osobine, testovi na kojima ste pokazali sve svoje sposobnosti – evo najskorijeg primera – uspešno položen prijemni ispit). Evo kako bi to moglo da izgleda:

Nisam dovoljno dobar!	Dobar sam baš ovakav kakav jesam!
Uprskao sam!	Ova greška je važna lekcija za moj dalji razvoj.
Moram biti savršen!	Mogu da se opustim i budem ono što jesam. Dovoljno je da budem sebi savršen.
Nervira me ta moja osobina!	Prihvatam je i radiću na tome da je poboljšam.
Ne mogu da uspem.	Ako se dovoljno potrudim, doći ću do uspeha.
Pao sam ispti – glup sam.	To što sam pao jedan ispit ne govori ništa o mojoj inteligenciji u celini.

Bitno je da prihvatite svoje slabosti i radite na njima, ali je još bitnije da se fokusirate na svoje jake strane!

2. Podrška – prihvatite pomoć kada vam je potrebna i nemojte se stiditi da je zatražite. Oslonite se na vaše prijatelje, porodicu, kolege… I naravno, na Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu (pozovite nas na 011/3207419 ili kontaktirajte preko sajta).

3. Nemojte se porediti sa drugima – nije bitno koliko vam je trebalo vremena ili truda, bitno je da stignete do cilja! Jer jedina osoba od koje treba da budete bolji jeste ona osoba koja ste bili juče. Radite na sopstvenom razvojnom putu.

4. Izađite iz zone komfora – bez preuzimanja rizika nema iskustva. Isprobavajte, grešite, pokušavajte i uspećete!

5. Nikad ne odustajte od svojih ciljeva.

6. I zapamtite – samopouzdanje ne podrazumeva da vas drugi vole, već da se osećate dobro i kada nije tako. Opustite se i budite ono što jeste! Ako se drugima to ne dopadne – nije važno! Bitno je da vi volite sebe! A tako ćete i privući prave ljude oko sebe.

Kad se sve sabere i oduzme… Šta bi bio ključ uspešnog studiranja?

Nije lako u par rečenica sumirati sve izazove, emocije, dešavanja i novine koje donosi studentski život, još manje uputiti jedan savet za uspešno snalaženje. Međutim, ukoliko bismo to pokušali, kao najkorisniji i najobuhvatniji savet dali bismo:

Aktivirajte se – Pokažite proaktivnost!

Šta znači biti proaktivan?

Proaktivna osoba veruje da naše ponašanje najviše zavisi od naših izbora, manje se osvrće na prethodna iskustva i spoljašnje prepreke. Proaktivnost podrazumeva želju i mogućnost da se uradi nešto povodom nastale situacije. Osoba sama bira kako će se ponašati u tim situacijama, njene reakcije koje ne zavise od prethodnih iskustava, niti nužno od spoljašnjih okolnosti. Dakle, proaktivnost podrazumeva spremnost na preuzimanje odgovornosti za sebe i svoj život. Neko ko je proaktivan sam pokušava da reši problem, ne čekajući da mu drugi reše, ali prihvatajući neophodnu pomoć.

Ideja da su naše reakcije određene našim prethodnim iskustvima naziva se determinizmom. Tako ljudi koji se vode ovim mišljenjem, reaktivni ljudi, često govore stvari kao što su „Ma ja sam takav, tako su me vaspitali”, „To je genetika! Ne mogu ja to da menjam.” ili „Pao sam ispit zbog lošeg sistema bodovanja, nema šta tu da se priča…” Naravno, i proaktivni ljudi su pod uticajem okruženja, genetike i bliskih ljudi, ali oni su svesni da je njihova reakcija njihov izbor. Nekada je prosto važnija naša reakcija na događaje od samih događaja. Teška iskustva i neuspesi se uvek mogu iskoristi kao prilika za dalje usavršavanje svoje ličnosti.

Proaktivnost se može uvideti i u samom govoru, ne samo kroz ponašanje osobe:

Reaktivni jezik	Proaktivni jezik
Prošao je rok za prijavu za program, gotovo sad.	Sagledaću alternative, sigurno postoji program koji nudi nešto slično.
Šta ću, ne umem ja drugačuje.	Pokušaću sa drugačijim pristupom.
Ne mogu da smršam, genetika je to.	Raspitaću se kod nutricioniste.

Na kraju, studije pokazuju da je proaktivnost povezana sa akademskim/profesionalnim uspehom i što je još važnije, da se može „trenirati” i usavršavati. Znači, proaktivno izgrađujte proaktivan stav!

Proaktivni pristup može biti od velikog značaja za snalaženje na fakultetu:

Centralna stvar proaktivnog studiranja jeste autonomno učenje. Autonomno učenje zapravo podrazumeva preuzimanje inicijative, samostalno taženje literature (učenje izvan onoga što piše na sajtu fakulteta, što je profesor rekao, što „mora” da se uči…). Dakle, preuzimanje odgovornosti za sopstveni napredak. Naravno, autonomno učenje je veština koja se stiče, niko ne očekuje od brucoša da odmah budu eksperti u tehnikama učenja.
Pored autonomnog, jako je bitno i isprobavanje različitih tehnika učenja. Postoje različiti načini pisanja beleški, ponavljanja naučenog, mnoge strategije pretraživanja literature i pisanja seminarskih radova i ostalih predispitnih obaveza. Isprobajte što više kako biste otkrili šta vam najviše leži! Pričaj o tome i sa kolegama, napravite odličnu gurpu za učenje i pisanje predispitnih obaveza.
Organizujte se – Jasno određeni ciljevi završavaju pola posla pri organizaciji! Dalje, sređeni folderi i fascikle, „to-do” liste, korišćenje rokovnika, samolepljivi papirići i obeležen kalendar vam omogućavaju da znate: šta sve radite, kada šta radite, znate šta je hitno, a šta bitno, znate sa kime radite, štedite vreme i maksimalno koristite svoju energiju.
Istražujte! Nađite i iskoristite sve resurse podrške.
Ne čekajte da vam kažu šta da radite. Nemojte čekati da vam profesor da literaturu – počnite sami da tražite! Nemojte čekati da objave datume kolokvijuma – počnite da učite na vreme!
Pitajte ako vam nešto nije jasno, nemojte čekati da napravite grešku da biste tražili pomoć.
Jačajte samopouzdanje prihvatajući i stvarajući nove izazove, ne izbegavajte ih plašeći se grešaka, jer – koliko grešaka toliko lekcija!
Nemojte čekati da vam starije kolege predlože studentske organizacije u koje možete da se učlanite – samostalno ih nađite na internetu!
Istražite Beograd – nudi vam bezbroj mogućnosti za razonodu! Ali ne zaboravite na napravite balans između razonode i obaveza.
Nemojte dozvoliti da vam se nagomilaju problemi – dođite u Centar za razvoj karijere, posavetujte se!

Srećan početak studija!