Kockica po kockicu, cigla po ciglu, strpljivo i marljivo, gradimo sigurnu kulu svog samopouzdanja. Kao, uostalom, i ostale stvari i promene koje vrede, ni samopouzdanje ne može nastati jednim zamahom čarobnog štapića. Potrebno je malo više zamaha, malo više truda i strpljenja. A onda, još malo… i još malo. Ali, to je u redu, jer osećaj povodom ostvarenog cilja, pogotovo ovako važnog, ima neopisivu slatkoću.
No, počnimo od samog pojma i zapitajmo se šta se to zapravo podrazumeva pod samopouzdanjem. Neke od asocijacija koje nam se javljaju kada pomislimo na samopouzdanje jesu: sigurnost u sebe, uverenje da smo dovoljno dobri da nešto odradimo kako treba, vera da ćemo uspeti itd. Psiholozi na ovo dodaju da samopouzdanje predstavlja sveukupni osećaj samovrednosti. Odnosno, drugim rečima, ono na neki način predstavlja meru ili nivo do kojeg vrednujemo, cenimo i na kraju dana, volimo sebe. Kako je ekspert za ovu tematiku, Moris Rozenberg, još u prošlom veku rekao: „Samopouzdanje je stav prema sebi, bilo pozitivan ili negativan“.
Mark Twain nam poetski nudi svoju vizuru: „Nijedan čovek se ne može osećati ugodno, bez sopstvene dozvole“. Upravo je to ono što čini samopouzdanje. Ako sebe ne vidimo na pozitivan način, nema tih pohvala i priznanja drugih koji to mogu nadomestiti, prosto zato što im mi ne verujemo, jer ne prepoznajemo te stvari u sebi.
Stav prema sebi nije nešto konstantno, nepromenljivo i jednom stečeno. Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na nivo našeg samopouzdanja, od tipa ličnosti preko socijalnog i porodičnog okruženja, godina i zdravlja, pa do životnih iskustava. Isto tako, sa druge strane, naše samopouzdanje utiče na sve sfere našeg života: uspeh na fakultetu/poslu, socijalne odnose, romantične odnose, hobije itd. Pozitivan stav o sebi nas čini čvršćim i motivisanijim da krotimo nemani i spokojnijim da se opuštamo i uživamo u životu, te je zato važno da se trudimo da iznova gradimo svoje samopouzdanje. Hajde da vidimo i kako.
Počni od temelja
Kako bismo imali neku početnu tačku, prvu ciglu, od koje bismo mogli da krenemo, evo kratke samo-evaluacije trenutnog samopouzdanja, koju je napravio sam Rozenberg.
Kada popunite upitnik, imate uvid u količinu samopouzdanja koju posedujete, odnosno tačku A. Sledeće što nam je potrebno je cilj u pogledu samopouzdanja, odnosno tačka B. Nakon što to odredimo, možemo preći na konkretne korake i akcije kojima bismo sebe doveli od tačke A do tačke B. Svakako je bolje postaviti sebi manje, dostižne ciljeve, jer na taj način imamo veću kontrolu i postojaniju mogućnost rasta. Tako, recimo, ako nam je trenutni rezultat 20, možemo poželeti da nam samopouzdanje bude više, te zadati sebi cilj da u određenom vremenskom periodu dospe do 25, na primer. Kada odredimo destinaciju, možemo se pozabaviti koracima i akcijama kojima ćemo doći do nje. Nekoliko mogućih koraka sledi u nastakvu.
Osvrni se na pluseve
Ne postoji osoba koja nema nijedan kvalitet. To je naprosto nemoguće iz prostog razloga što smo do sada imali veliki broj iskustava koja su nas oblikovala i usmeravala na stvari koje nam se sviđaju. Kada se tako postavi, valjalo bi osvestiti svoje kvalitete i ono zbog čega se možemo osećati dobro povodom sebe. Na jednom papiru, izlistajte minimum 7 kvaliteta / osobina / sposobnosti na koje ste ponosni. Ova vežba će vam pomoći da iskristalizujete i svoje dobre strane koje naše niže samopuzdanje može zanemariti. Ono što isto možemo da uradimo, jeste da svaki dan na papir izdvojimo po 2 do 3 stvari koje smo dobro uradili ili rekli. Ovim postupkom će naš mozak, malo po malo, početi da se uči da nas posmatra i u pozitivnijem svetlu, te će nam i ovo u budućnosti postati jedna od navika i bez potrebe da nešto zapisujemo. Nije reč o tome da zapadnemo u nezdravo samopouzdanje koje se graniči sa egoizmom i narcizmom, već naprosto realno prikazivanje sebe kroz svoje dobre i loše aspekte. Ovde se fokusiramo na dobre, jer ako nam je samopouzdanje niže, to znači da nam je fokus pretežno bio na lošim stranama sebe, te ovime, pokušavamo da izbalansiramo tasove.
Reci STOP perfekcionizmu
Ne postoji način da budemo samopouzdani, ako su naša očekivanja nerealno visoka, jer na taj način mi nikad zapravo ne dostižemo svoje ciljeve i standarde, a ako toga nema, nema ni goriva koje nam je potrebno da nastavimo dalje. Perfekcionizam nije dobra osobina, jer nudi iluziju savršenstva koja je prosto nedostižna i, stoga, konstantno izgladnjujuća. Samopouzdanje je tako ugroženo, jer usled nepostizanja ciljeva, imamo utisak da ni u čemu nismo (dovoljno) dobri, ma uspeli i da se popnemo na Kilimandžaro, jer nam je ideal Mont Everest. Takvi „neuspesi“ se nižu i snižavaju naše samopouzdanje. Iako objektivno ne postoji razlog za to, subjektivno gledano, sve ima obeshrabrujući ton. Zato, hajde da spustimo kriterijume i „zadovoljimo“ se i usponom na Kilimandžaro, jer je i to iziskivalo mnogo truda i rada i zaslužuje veliku samo-pohvalu. A onom unutrašnjem savršenom čovečuljku reći ćemo „Stoj, ja sada vodim glavnu reč“.
Ne poredi se sa drugima
Blisko prethodno rečenom, savršenstvu treba stati na put ne samo u nama, već i prilikom idealizacije drugih ljudi. Tuđi životi, uspesi i ciljevi nikada ne mogu biti dobri za nas, osim u slučaju da nas malkice poguraju, ali bez onog gorkog uskusa koje ostavlja uverenje da nismo dovoljno dobri. Ako sebi nametnemo nešto tuđe, to je kao da pokušavamo da uguramo kocku u otvor trouglastog oblika. Naši ciljevi i uspesi su produkt naših života, a tuđi su proistekli iz njihovih života. Jedino sa čime se možemo porediti, a što neće ugroziti naš razvoj, jeste naše prošlo-ja, jer je ono i bilo deo naših života. Kreiramo li autentične ciljeve i životne tokove, uspesi će tada sigurno doći i to samo kao naši i lični, te još vredniji. Na, kraju dana, jedino na šta možemo da utičemo i menjamo smo mi sami, pa bi valjalo na to se i fokusirati, namesto na ideale koji nas sputavaju i čine da se osećamo loše povodom sebe, a koje pritom ne možemo u potpunosti razumeti niti na njih uticati.
Imaj upornosti i strpljenja
Imati zadovoljavajuć nivo samopuzdanja (po sopstvenim, ali realnim merilima) nije lako i zahteva, moguće, mnogo vremena. Zato je važno biti strpljiv, pre svega prema sebi, i uporan, imajući u vidu da će se često dešavati da pokleknemo i vratimo se na pređašnji, niži nivo. Ali to nas ne mora obeshrabriti, jer ukoliko se na sve to još i pokolebamo, to može dodatno ugroziti naš razvojni put ka većem samopouzdanju. Sasvim je prirodno, naročito u početku rada na nečemu što želimo da promenimo, povesti se pređašnjim obrascima koji su dobili status navike i sigurne zone. Ključ je u tome da se takvi momenti sve ređe i ređe dešavaju, a da pri tome ne zameramo sebi to što smo ponovo pomslili da nismo dovoljno dobri ili umešni. Namesto toga, možemo osvestiti momenat kada smo umanjili svoj značaj ili kvalitete i reći: „U redu, izgleda da sam ponovo obezvredio/la sebe i svoj rad. Ništa zato, ovog puta sam to i prepoznao/la i bravo za mene! Ako istrajem, sledeći put će biti još manjeg intenziteta i učestalosti“.
Uživaj u napretku
Lični razvoj je prelepa stvar. Omogućava nam da upoznamo nove aspekte i kutke sebe, ali i sveta oko nas, kada progledamo novim, unapređenim očima. Naš komparativ stupa na snagu kada širimo svoje polje iskustava i sigurnosti. Sama mogućnost da svakim trudom i vežbom možemo postići svoje ciljeve, ma kojim tempom i sa ma koliko stranputica, treba da nas uveseljava i da nam daje osećaj poleta i ponosa. Zato bi možda bilo dobro da sa svakim pomakom, ma koliko mali bio, odamo sebi iskreno priznanje. Ne samo da ćemo na taj način posmatrati svoj razvoj iz pozitivne perspektive, već ćemo dati sebi još veći podstrek za nastavak i bićemo još motivisaniji da radimo na svom samopouzdanju, kada jednom okusimo slast pobede. Na kraju dana, užitak je i u procesu, kao i u konačnom cilju.
A ako vam zatreba dodatna inspiracija, pogledajte jednu od naših Zoom kafica sa psihoterapeutkinjom Anom Janković Barović, upravo posvećenoj samopouzdanju.
Srećna gradnja, do stabilne i zadivljujuće kule!
