Da li ti se nekada desilo da, nakon nekoliko sati sedenja za ekranom i pretraživanja interneta i društvenih mreža, imaš glavobolju, gubiš fokus, osećaš nemir, promene raspoloženja, nemogućnost da zaspiš, zamagljenje vida ili čak i mučninu? Zapravo, velika je verovatnoća da jeste, jer postoji reč kojom bi se sve navedeno moglo opisati – brain rot (u bukvalnom prevodu: truljenje mozga) – a koja podrazumeva negativne efekte nastale preteranim konzumiranjem irelevantnih ili trivijalnih informacija sa interneta i društvenih mreža, a koji najviše pogađaju kognitivne sposobnosti i mentalno zdravlje.
Pre svega je važno istaći da brain rot nije poremećaj, niti o navedenim manifestacijama možemo govoriti kao o simptomima. Brain rot je termin skovan da bi se opisao osećaj sa kojim se suočava veliki broj ljudi – toliko veliki da je brain rot proglašen terminom godine od strane Oksfordskog rečnika (Oxford University Press, 2024). Učestalost korišćenja ovog termina porasla je za 230% u periodu od 2023. do 2024. godine, što znači da je reč o fenomenu koji postaje zabrinjavajuće dominantan, a posledice na koje se odnosi u svom iskustvu prepoznaje sve veći broj ljudi. Iako je bukvalan prevod reči brain rot truljenje mozga, adekvatniji termin možda bi bio mentalna iscrpljenost (nastala specifično ekscesivnim korišćenjem društvenih mreža). Najbliže povezana sa ovim terminom bila bi i reč doomscrolling – nekontrolisano, besciljno i pasivno prelistavanje vesti, objava, fotografija i video-snimaka na internetu, a najčešće se odnosi na višesatno gledanje kratkih video-sadržaja na TikToku ili Instagramu. Iako brain rot pogađa sve ljude koji aktivno koriste društvene mreže, najugroženiji su mladi, posebno učenici i studenti, jer nekontrolisano praćenje onlajn sadržaja može imati dugoročne posledice na kognitivne kapacitete, pažnju i sposobnosti učenja.
Pre svega, preterano konzumiranje onlajn sadržaja ima izuzetno loše efekte na započinjanje učenja; umesto da počnemo na učimo, često to odlažemo, gledajući samo još jedan video ili proveravajući samo još jedno obaveštenje, jer, dok učenje zahteva trud, posvećenost i kritičko razmišljanje o gradivu, sadržaj sa društvenih mreža ne zahteva nikakve kognitivne napore, a čini nam se da smo uvek u toku sa najnovijim vestima i dešavanjima, iako najčešće nakon nekoliko minuta zaboravimo šta smo videli ili pročitali. Pauze od učenja koje, da bi zaista bile korisne, treba da budu iskorišćene za kratak predah, šetnju ili kratku fizičku aktivnost, najčešće izgledaju tako što student/kinja odmah proverava telefon, gleda obaveštenja i najnovije objave na društvenim mrežama. U tom trenutku je naš mozak opterećen prilivom ogromnog broja informacija, te umesto odmora, svoj mozak suočavamo sa najnovijim vestima, reklamama za novi proizvod, nadolazećim sniženjima, objavama ljudi koje pratimo, oglasima. Neretko taj vrtlog informacija učini da se petominutna pauza pretvori u jednočasovno upijanje irelevantnih informacija. Tako iscrpljeni, učenje nastavljamo bez mogućnosti da se fokusiramo, često zaboravljajući pasus koji smo upravo pročitali, nekoliko puta se vraćamo na isti deo teksta, tokom preslišavanja shvatamo da veći deo gradiva nismo ni razumeli ni zapamtili. Ali sve ovo se nastavlja, jer onlajn sadržaje na ovakav način konzumiramo i pre spavanja, čim se probudimo, dok doručkujemo, dok se spremamo, čekamo u redu, čak i dok razgovaramo sa prijateljima. Posledica ovakvih navika koje praktikujemo svakog dana može biti zamor, netrpeljivost, anksioznost, problemi s vidom i glavoboljom, smanjen raspon pažnje i nemogućnost da se „udubimo“ u bilo koji sadržaj koji od nas zahteva koncentraciju, vreme i trud. Iz svega ovoga je jasno da brain rot obesmišljava našu svakodnevicu; pažnja je naša moć, kao i sposobnost da posmatramo stvari, da uočavamo veze između njih, da kritički promišljamo o svemu što nas okružuje. Zapravo, čini se da je za brain rot najadekvatniji prevod mučenje mozga – osoba je možda u toku sa svim najnovijim informacijama, trendovima i dešavanjima, ali su njene sposobnosti za pravo učenje, analitičko promišljanje, dugoročno pamćenje i povezivanje sadržaja drastično smanjene.
Iz perspektive mladih ljudi, kojima su digitalni uređaji i prisustvo na onlajn mrežama neizbežni, rekla bih da je pojavu brain rot-a nemoguće sprečiti, već samo ublažiti. Stepen prisutnosti te pojave zavisiće samo od lične odgovornosti i preuzimanja kontrole nad time kako provodimo vreme na digitalnim uređajima. Ne možemo kriviti osnivače društvenih mreža, one koji se bave marketingom ili bilo koga drugog, jer sami imamo izbor da odlučimo koliko ćemo vremena provesti na mrežama i kakav ćemo sadržaj pratiti.
Stoga se u nastavku nalazi nekoliko kratkih i realnih saveta, jer, ma koliko delovalo trivijalno, promena navika koje se tiču kontrolisanog korišćenja digitalnih uređaja i sadržaja na njima zahteva mnogo vremena i ne može se desiti preko noći.
1. Pre svega, smatram da je najvažnije izbegavati korišćenje telefona ujutru, odmah nakon buđenja. Nakon osam sati sna, kada ustanemo odmorni i kada je mozak najaktivniji, poslednje što nam je potrebno je da odmah ugledamo pedeset novih poruka, najnoviju tragičnu vest ili reklamu koja je stigla na mejl.
2. Dalje, smatram da se dosada ne rešava korišćenjem telefona, posebno kada je reč o kratkim čekanjima, u pošti, banci ili na autobuskom stajalištu. Čini mi se da je sve ređe videti ljude koji, dok čekaju, umesto korišćenja telefona jednostavno posmatraju okolinu i ljude oko sebe ili se prepuštaju svojim mislima.
3. Kako se anksioznost neretko javlja nakon preteranog provođenja vremena na društvenim mrežama, ono što je najvažnije jeste da te iste mreže učinimo prostorom koji nama odgovara i na kome zaista možemo videti nešto korisno ili inspirativno, jer su one pre svega zbog toga i kreirane. Iako danas početne strane društvenih mreža najčešće izgledaju kao izlog i preplavljene su reklamama, uvek možemo da otpratimo sve ljude i sadržaje koji šire paniku, objavljuju samo negativne vesti ili iz bilo kog razloga čine da se osećamo neprijatno ili nesigurno.
4. Iako je važno „biti u toku“ sa svime što se dešava u svetu, a posebno kod mladih postoji potreba da prate sve sadržaje kako bi mogli da komuniciraju sa vršnjacima, nije nužno pratiti baš sve; postoje teme koje jednostavno nekoga ne zanimaju ili mu/joj nisu interesantne, a takođe nije uvek važno znati svaki novi termin ili najpopularnija dešavanja nedelje. Trebalo bi normalizovati to da, ako nešto nismo ispratili, kažemo „ne znam, nisam upućen/a, trenutno nemam vremena za to“, umesto da pritiskamo sebe i onda kada je našem mozgu potrebna samo tišina i odmor.
Na kraju, najlakše je reći da je sve navedeno problem svih ljudi, slika današnjeg društva, i samo nastaviti sa skrolovanjem. Smatram da svako od nas treba da bude pojedinac koji će u svom krugu društva ukazivati na sve navedene posledice i menjati sopstvene navike, jer ne treba da dozvolimo da budemo mladi ljudi koji imaju sve potencijale da budu obrazovani i osvešćeni, ali radije biraju da svoje vreme provode pasivno, upijajući besmislene i nepotrebne informacije sa mreža, umesto da svoju energiju usmere u proučavanje sadržaja koji ih istinski zanima i kreiranje života i sveta koji zaista ima smisao i svrhu.
autor: studentskinja Filozofskog fakulteta, Sara Petrović