U ovom odeljku saznajte više:
O razvoju karijere tokom studija – Zašto razvijati karijeru tokom studija?
O planiranju karijere – Vrednostima, ciljevima, mogućnostima, resursima, odlukama
O veštininama – Komunikacija, timski rad, rešavanje problema…
O RAZVOJU KARIJERE TOKOM STUDIJA
Studiranje podrazumeva ne samo učenje i odlazak na predavanja, praktičan rad tokom vežbi i pisanje seminarskih radova, već vaše dodatno usavršavanje kroz vannastavne aktivnosti. Verovatno nemate mnogo slobodnog vremena. Ipak, trebalo bi razmisliti o tome da bar jedan deo tog vremena iskoristite za razvijanje veštine koje će vam kasnije pomoći da se lakše zaposlite.
Postoje različiti načini da poslodavcima pokažete da posedujete kvalitete koji su im potrebni. Najbolji način je da se tokom studiranja dodatno angažujete i, zahvaljujući tome, usavršavate, postižete konkretne rezultate i steknete praktično iskustvo u radnom okruženju. Rad u studentskim udruženjima i nevladinim ili humanitarnim organizacijama, volontiranje ili stručna praksa, mogu učiniti da još više uživate u studentskom životu. Neke od ovih aktivnosti, mogu da doprinesu da se brže i lakše zaposlite.
Poslodavci su često zainteresovani za to kako provodite svoje slobodno vreme i koje ste rezultate postigli, kao i za to da li imate i druga interesovanja, osim onih koja su usko povezana sa vašim studijama. Odgovorne pozicije, kao što su predsednik nekog udruženja ili vođa tima, pokazuju da posedujete važne liderske veštine, kao što su odgovornost i posvećenost. Radno iskustvo i vannastavne aktivnosti su odličan način da ostavite pozitivan utisak i impresionirate poslodavca.
PLANIRANJE KARIJERE
Ako ne znate gde želite da budete, nikada nećete stići tamo.
Akcije koje preduzimamo mogu da donesu mnogo više koristi ukoliko ih planiramo i tačno znamo gde nas vode. Ako planirate korake u vašoj karijeri, sigurno ćete stići tamo gde želite da budete, i stići ćete tamo ranije nego kad ne planirate.
Planiranje može da donese uštedu na vremenu.
Kada radite u skladu sa planom, fokusirate se samo na ono što je bitno i što vas približava cilju. Ne morate da gledate sve ponude za posao ili prilike za usavršavanje, šaljete gomilu prijava, idete na treninge ili obuke koje vas ne interesuju i na kraju završite na poziciji ili u situaciji koja nije odgovarajuća za vas i koje donosi nezadovoljstvo i frustraciju.
Blagovremeno planiranje karijere veoma je važno za ostvarivanje profesionalnih ciljeva i postizanje ličnog zadovoljstva. Ono omogućava veću efektivnost zahvaljujući usmerenoj i sistematskoj akciji, čini nas kompetitivnijim na tržištu rada, obezbeđuje kontrolu u oblikovanju profesionalnog života ne prepuštajući ga slučaju i smanjuje osećaj straha, prepuštenosti, bespomoćnosti u suočavanju sa teškoćama vezanim za tržište rada.
Planiranje karijere je sastavni deo procesa koji se sastoji iz više faza i elemenata:
- Identifikovanje ličnih vrednosti i potreba
- Postavljanje cilja/ciljeva
- Analiza resursa i prepreka, mogućnosti i pretnji
- Donošenjeodluke i izvođenje akcije
IDENTIFIKOVANJE LIČNIH VREDNOSTI I POTREBA
Lične vrednosti i potrebe
Prvi korak koji treba da preduzmete jeste da razmislite o vašim vrednostima i potrebama kada je profesionalni život u pitanju. Obično se ljudi ne pitaju ko su oni sami, koje su njihove vrednosti i potrebe, što je jedna od najznačajnijih stavki u procesu planiranja karijere.
Voditi se ličnim i profesionalnim vrednostima i potrebama, znači smanjivanje šanse da se jednog dana nađete u situaciji da radite nešto što ne volite. Takođe, steći ćete samopouzdanje, sigurnost i jasnu viziju onoga što tražite u životu.
Šta je ono što vas pokreće, motiviše? Koje su vrednosti kojima se vodite u životu?
POSTAVLJANJE CILJA (CILJEVA)
Ciljevi, posmatrano uopšteno, predstavljaju presudan deo samoregulatornog sistema. Ukratko, oni upravljaju našim ponašanjem. Iako se ciljevi mogu usvojiti spontano, kao odgovor na prilike u okruženju (npr. kupovina tople jakne kada je hladno napolju), oni su češće formulisani proaktivno kao vizije budućih stanja i situacija koje teraju na akciju. U ovom tekstu fokusiraćemo se na ove razvojne ciljeve.
Pronaći ciljeve zapravo podrazumeva njihovu identifikaciju. Vi ih imate, iako možda niste svesni toga. Pokušajte da odgovorite na ova pitanja:
Zamislite da ne postoje ograničenja i prepreke u onome što radite. Isključite sumnju, mentalne blokade i izgovore. Šta biste učiniliu toj situaciji? Šta zapravo želite?
Šta biste promenili u svom životu kada biste dobili na lutriji? Šta zaista volite da radite?
Koji su vam najznačajniji ciljevi u ovom trenutku? Uzmite olovku i zapišite tri cilja. Ne razmišljajte predugo, zapišite ih spontano kako bi bili istiniti.
Verovatno imate mnogo ciljeva u životu (npr. karijernih ciljeva), koji su raspoređeni po određenoj hijerarhiji; ciljevi koji su postavljeni više na hijerarhijskoj lestvici su apstraktniji i odnose se na vaše celokupno biće, dok su ciljevi postavljeni niže na lestvici specifičniji i referiraju na određeno ponašanje. Kako bi bili efektivniji, preporučuje se da svako odredi svoje više ciljeve, kao i niže, koji pomažu u ostvarivanju onih viših.
Kako prevesti više ciljeve u one specifične pomoću kojih ćete dostići više? Jedna od metoda sa kojom ste se možda ranije sreli je postavljanje SMART ciljeva, a može da bude vrlo efikasna u ovom kontekstu.
Ispod su opisane karakteristike SMART ciljeva:
- Specific/Specifičan – Konkretan, jasan i precizno definisan
- Measurable/Merljiv – Merljiv na osnovu kvantitativnih ili kvalitativnih kriterijuma za procenu – količine, vremena, činjenica
- Attainable/Dostižan – Ostvarljiv, u granicama onoga što osoba može da se postigne; Naročito važno za motivaciju – ukoliko osoba postavi cilj koji dostižan, lakše će ga ostvariti i imaće više samopouzdanja;
- Realistic/Realističan – Postavljen tako da je njegov ishod moguć; Zahtevan ali ipak ostvarljiv, u skladu sa resursima sa kojima osoba raspolaže;
- Time-bound/Vremenski određen – Jasno definisan vremenski okvir potreban za dostizanje cilja;
Nije loše istaći da cilj ne treba da bude previse precizan, kao i da nije dobro biti previše striktan u dostizanju cilja. To znači da uvek treba da budete otvoreni za nove mogućnosti i pratiti da li promene koje se dešavaju u svetu mogu da utiču na vaš plan. Jednog dana može da se stvori nova mogućnost zbog koje ćete odstupiti od plana, ali ćete biti u prilici da steknete mnogo iskustva koje će vam omogućiti da se u budućnosti bolje pozicionirate. Razmislite da li treba da se držite zacrtanog plana ili da budete fleksibilni i na neko vreme odstupite od njega.
ANALIZA LIČNIH RESURSA
Bolje poznavanje sebe pruža vam osnovu za postavljanje karijernog cilja, koji će odgovarati vašim interesovanjima, veštinama, znanjima, ličnim karakteristikama itd.
O čemu treba da razmislite, na koja pitanja treba da date odgovor kada analizirate sopstvene resurse i nedostatke?
Evo nekih predloga:
- Interesovanja (Šta volim da radim najviše? Šta me interesuje i fascinira? Kakve aktivnosti biram u slobodno vreme?)
- Znanja i veštine (U čemu sam dobar? Kada radim u timu – šta mi dobro ide? Koja specifična znanja posedujem? Šta je za mene lak zadatak? Šta mi je teško? Da li uspešno rešavam probleme? Da li sam fleksibilan? Otvoren za nove ljude? Kako radim pod pritiskom?
- Lične karakteristike (Šta mi je važno? Šta volim kod sebe? Kako reagujem u svakodnevnim situacijama? Šta me pokreće?)
- Ograničenja (Šta su moje slabe strane? Koja znanja i veštine mi nedostaju?)
Jedan od korisnih metoda prilikom planiranja u biznisu predstavlja SWOT analiza. Ovaj metod je našao svoju uspešnu primenu i u procesu individualnog planiranja karijere. Lična SWOT analiza je metod za planiranje koji se koristi za analizu i evaluaciju snaga (Strenght), slabosti/nedostataka (Weakness), mogućnosti (Opportunities) i pretnji (Threads). Samoanaliza je jedna od najkomplikovanijih stvari, ali igra značajnu ulogu u našem ličnom razvoju. Lična SWOT analiza pomaže da se identifikuju sopstvene snage i nedostaci, mogućnosti i pretnje.
SWOT analiza ima dva plana – unutrašnji i spoljni. Unutrašnji plan se tiče ličnih karakteristika, resursa i prepreka, a spoljni – faktora koji leže van pojedinca.
DONOŠENJE ODLUKE I IZVOĐENJE AKCIJE
Donošenje odluka je pojam koji može da znači više stvari. U poslovnom kontekstu može da se odnosi na posebnu veštinu koja je potrebna u vođenju timova, postavljanju strateških ciljeva, usmeravanju poslovnih aktivnosti i odlučivanju o strategijama ostvarivanja rezultata. Ali, donošenje odluka je sastavni deo bilo kog posla, nešto sa čim se susreću svi profesionalci kada treba da odluče o načinima rešavanja radnih zadataka i strategijama rešavanja problema.
Donošenje odluka je nezaobilazan korak u procesu individualnog planiranja i razvoja karijere i usko je povezan sa postavljanjem karijernih ciljeva i preduzimanjem konkretnih akcija.
Danas se donošenje karijernih odluka ne shvata na način koji se shvatalo ranije – odlučiti o budućem zanimanju. Donošenje karijernih odluka je ličan i složen proces kroz koji prolazimo više puta u životu. Kao što odlučujemo o fakultetu koji ćemo studirati, izbornim predmetima koje ćemo pohađati, donošenje karijernih odluka se odnosi na svaku odluku koja ima veze ili utiče na našu karijeru – nastavak studija, promena fakulteta, traženje prakse ili posla, ili promena posla, pohađanje različitih kurseva, seminara, treninga i tako dalje.
Šta god da je predmet odlučivanja, ovaj proces uključuje sledeće: identifikovanje sopstvenih potreba i vrednosti, razmatranje mogućnosti/alternativa, utvrđivanje kriterijuma za procenjivanje alternativa, procenjivanje pozitivnih i negativnih aspekata svake od alternativa.
Svaka odluka u vezi sa karijerom podrazumeva neke kompromise i nosi izvestan stepen rizika i “cene koja treba da se plati”. Teško da ćete moći da donesete neku odluku sa kojom ćete u potpunosti biti zadovoljni, jer uvek postoje njene dobre i loše strane. Pored toga, donošenje karijernih odluka može da ima uticaja na sve ostale aspekte našeg života, pa mnogi ovaj proces doživljavaju kao naporan i neprijatan posao koji često nosi pretnju i strah od pogrešnog izbora i zbog toga se donošenje odluka odlaže ili izbegava, održavajući status quo.
Postoje brojne tehnike koje mogu da olakšaju proces donošenja odluka.
Dobro je znati:
Nijedna odluka ne mora da bude finalna i doživotna!
Niko ne može da donese odluku umesto vas!
Kakvu god odluku da donosite, vi treba da se osećate dobro sa njom – u pitanju je vaš život!
Ako ne možete sami, tražite pomoć – obratite se savetniku za karijeru!
Sprovođenje plana * Sastavljanje akcionog plana će vam omogućiti da redovno imate uvid u sopstveno napredovanje u sprovođenju odluka koje ste doneli. Akcioni plan predstavlja pokazatelj gde se trenutno nalazite i gde želite da budete. Akcioni plan se sastoji od koraka koji treba da se preduzmu i procenjenog vremenskog okvira sa svaki od njih. Sad je „samo“ potrebno da radite na postizanju svojih upisanih koraka i redovno proveravate u svom planu do kog ste koraka došli, da li previše odstupate od svog plana, da li se situacija neplanirano promenila usled uticaja šire ili uže okoline, da li imate dobar tempo u sprovođenju vašeg plana?
VEŠTINE
Veštine su naučene sposobnosti – stvari koje radimo dobro. Većina studenata ima mnogo više veština nego što ih je svesna, ali je sklona da svoje veštine uzima zdravo za gotovo – kao nešto što se podrazumeva.
Kada govorimo o veštinama, možemo da napravimo razliku između veština koje su zasnovane na stručnom znanju stečenom na fakultetu i prenosivih veština koje ne spadaju u domen usko stručnih veština i koje su primenljive na različite vrste poslova i nezavisne od konkretne materije. Nekada se ove veštine nazivaju i funkcionalne veštine. Poslodavci su posebno zainteresovani za njih. Prema rezultatima raznih stranih i domaćih istraživanja koja su ispitivala mišljenje poslodavaca o ključnim veštinama koje cene kod zaposlenih izdvojile su se upravo ove veštine. Poslodavci često ističu da kod diplomaca koji tek izlaze sa fakulteta neke od ovih veština nisu razvijene u dovoljnoj meri koja omogućava efikasno uklapanje i funkcionisanje u radnom okruženju.
Veštine koje ste stekli ili razvili kroz školovanje (formalno i neformalno), posao, volonterski rad je važno da prepoznate, pre svega, da biste bolje upoznali sebe – vaše jake i slabe strane. Veštine koje ste razvili govore o tome kakve vam aktivnosti odgovaraju, koji su to poslovi koje možete relativno lako da obavljate.
Veštine su usko povezane i sa vašim interesovanjima. Šta o vama govori činjenica da ste dugo godina bili kapiten fudbalskog tima? A šta činjenica da svirate u bendu? Ovakva iskustva govore o vašim interesovanjima, ali i o tome koje ste veštine razvili kroz ta iskustva.
Prepoznavanje veština je važno i zbog: nastavka školovanja, odabira karijere, upravljanja karijerom, lakšeg donošenja odluka.
U nastavku je dat opis nekih od veština i primeri kako se one razvijaju.
- VEŠTINE KOMUNIKACIJE
- INTERPERSONALNE VEŠTINE
- ORGANIZACIJSKE VEŠTINE
- VEŠTINE ISTRAŽIVANJA I ANALIZIRANJA
- VEŠTINE REŠAVANJA PROBLEMA
- LIDERSTVO
- KOMPJUTERSKA PISMENOST
- ZNANJE STRANIH JEZIKA
VEŠTINE KOMUNIKACIJE
Veštine komunikacije se nalaze u vrhu liste veština koje poslodavci traže i cene kod svojih (potencijalnih) zaposlenih. Praktično ne postoji posao za koji nisu potrebne ove veštine, bilo da je u pitanju rad u velikoj korporaciji, malom preduzeću ili sopstveni biznis. Veštine komunikacije predstavljaju možda najznačajnije veštine potrebne za uspešno obavljanje posla i funkcionisanje u timu. Njih najšire možemo da definišemo kao kreiranje i interpretiranja poruka drugih ljudi u različitim kontekstima.
- Pisana komunikacija
- Usmena komunikacija
- Prezentovanje i javni nastup
- Pregovaranje
Pisana komunikacija
Pisana komunikacija je neizostavni deo svakodnevnog funkcionisanja na poslu. Veštine pisane komunikacije omogućavaju da sa lakoćom izražavamo sopstvene ideje.
Pisana komunikacija podrazumeva:
- jasno izražavanje precizno koristeći jezik
- razvijanje logične argumentacije
- vođenje beleški, selekcija, interpretiranje i sumiranje sadržaja
- pisanje izveštaja
- prilagođavanje stila različitoj publici
- izbegavanje žargona
Kako se razvija? Na primer:
- Pisanje članaka, i drugih pisanih sadržaja kao što su blogovi, magazini, webzini
- Pisanje različitih naučnih i stručnih radova, izveštaja i tekstova na fakultetu
- Pisanje i-mejlova, dopisa, molbi
Usmena komunikacija
Usmena komunikacija je sposobnost da se razgovara sa drugima kako bi se pružile i razmenile informacije ili ideje. Usmena komunikacija podrazumeva sledeće elemente:
- Precizno slušanje šta sagovornik priča;
- Sposobnost da se jasno izrazi sopstvena misao ili stanovište
- Sposobnost da se pojasni i sumira ono što sagovornik priča
- Prepoznavanje vrednosti i osećanja sagovornika
- Pomaganje sagovorniku da definiše problem
- Veštine telefoniranja /promišljanje šta želimo da kažemo, koja je svrha razgovora
Kako se razvijaju? Na primer:
- Pružanje informacija usmenim putem (sekretarski poslovi, javljanje na telefon…)
- Polaganje ispita na fakultetu usmenim putem
- Različite vrste aktivnosti usmerenih na pomaganje drugima ili pružanje usluga
Prezentovanje i javni nastup
Veštine prezentovanja predstavljaju poseban vid usmene komunikacije. One su ključne za izlaganje neke ideje, koncepta, sadržaja kako bi se privukla pažnja i publika zainteresovala. Bilo da je u pitanju formalno prezentovanje na nekom poslovnom ili naučnom skupu, držanje predavanja ili neformalno prezentovanje neke ideje na internom sastanku sa kolegama, ključno je privući i održati pažnju publike kojoj se obraćamo.
Za uspešnu prezentaciju potrebno je imati u vidu sledeće:
- Svest o ciljnoj grupi kojoj se obraćamo i njenim potrebama i karakteristikama
- Planiranje i strukturisanje prezentacije
- Fokus na glavne ideja ili informacije, bez zadržavanja na manje važnim ili suvišnim detaljima koji odvače pažnju
- Efikasno korišćenje neverbalne komunikacije – govor tela, držanje, visina i boja glasa, adekvatno oblačenje
- Korišćenje audio-vizuelnih pomagala – ne preterano, već samo onda kada mogu da pojačaju ono što usmeno izlažemo
Kroz koje aktivnosti se razvijaju? Na primer kroz:
- Prezentovanje rezultata seminarskog ili nekog drugog rada na fakultetu koje može da uključuje korišćenje ppt ili neke druge prezentacije
- Medijski nastupi (na radiju, televiziji), odnosi sa javnošću
- Asistiranje profesoru u nastavi
Pregovaranje
Pregovaranje označava sposobnost diskutovanja u cilju postizanja zajedničkog, kompromisnog rešenja, dogovora na uzajamno zadovoljstvo. Iako je pregovaranje potrebnije u nekim profesijama vezanim za prodaju i marketing, ono je važno i u svakoj drugoj poslovnoj situaciji kada treba da se dođe do zajedničkog dogovora ili usaglašavanja o načinu na koji će se raditi ili rešiti neki problem.
Neki od elemenata efikasnog pregovaranja su:
- Sposobnost ubeđivanja drugih, diskutovanje i pružanje argumenata
- Naglašavanje pozitivnih aspekata pruženih argumenata
- Razumevanje potreba osobe sa kojom se razgovara
- Spremnost na odgovaranje na prigovore vašim argumentima
- Taktičnost i diplomatija
Kroz koje aktivnosti se razvijaju? Npr.
- Sprovođenje ideja za koje je potrebno dobiti nečiju pomoć, podršku
- Promovisanje i prodaja proizvoda ili usluga
- Debate
- Zagovaranje, zalaganje za određenu ideju
INTERPERSONALNE VEŠTINE
Interpersonalne veštine predstavljaju skup veština koje su potrebne i neizbežne skoro u svim oblastima rada koje uključuju upućenost na druge ljude i saradnju sa njima. Posedovanje interpersonalnih veština olakšava komunikaciju i saradnju sa drugima, omogućava bolje razumevanje sopstvenih i potreba drugih ljudi, ciljeva i načina za njihovo postizanje.
Interpersonalne veštine obuhvataju različite “mini-veštine”, a neke od njih smo opisali detaljno.
- Timski rad
- Rešavanje konflikata
- Savetovanje/ Pomaganje drugima
Timski rad
Timski rad je mnogo više od popularne fraze. Veštine rada u timu sa razlogom spadaju u najcenjenije prema oceni poslodavaca. Rad u timu je naročito važan kada su u pitanju složeniji i kompleksniji zadaci u kojima postoji velika međuzavisnost. Naravno, nisu svi zadaci pogodni za rad u timovima.
Tim nije isto što i grupa ljudi. Tim ima zajednički zadatak, cilj, definisane i podeljene uloge. Prednosti i benefiti timskog rada postoje kako za samu organizaciju tako i za članove timova. Neki od benefita su: izražena kreativnost, inovativnost u rešavanju problema, kvalitetnije odlučivanje, unapređeni radni procesi, bolja komunikacija među zaposlenima i povećanje morala zaposlenih.
Elementi timskog rada:
- Efektivna razmena ideja u grupi
- Slušanje drugih mišljenja
- Preuzimanje svog dela odgovornosti u grupi
- Asertivnost – pre nego pasivnost ili agresivnost
- Prihvatanje i učenje iz konstruktivne kritike i pružanje pozitivnog, konstruktivnog fidbeka
- Prepoznavanje snaga i slabosti – sopstvenih i drugih članova tima
- Saradnja na postizanju zajedničkog cilja
Kako se razvijaju?
Npr. Bilo koja aktivnost na fakultetu, praksi, volontiranju koja podrazumeva zajednički rad i podelu poslova radi postizanja nekog cilja!
Rešavanje konflikata
Konflikti su sastavni i nezaobilazan deo u bilo kom odnosu, bilo da je privatan ili profesionalni. Do konflikata dolazi zbog razičitih potreba, interesa ili ciljeva. Konflikti mogu biti kamen spoticanja, ali i zamajac za unapređivanje rada. Ukoliko se ne rešavaju, dovode do negativne atmosfere na poslu i ugrožavaju produktivnost. Veštine rešavanja konflikata su važne naročito za ljude koji se nalaze na menadžerskim i liderskim pozicijama, ali su one potrebne svim profesionalcima kako bi u svom radnom okruženju održavali zdrave i funkcionalne odnose.
Osnovni elementi rešavanja konflikata uključuju sledeće:
- Sposobnost prepoznavanja i odgovaranja na potrebe saradnika
- Prevazilaženje sopstvenog stresa
- Asertivnost – izražavanje sopstvenog mišljenja na jasan i direktan način uz uvažavanje mišljenja i potreba sagrovornika
- Spremnost za traženje kompromisa
Kako se razvijaju? Na primer:
Kroz svakodnevnu komunikaciju i rad sa ljudima sa stalnom samorefleksijom
- Vežbanjem izražavanja sopstvenog mišljenja i potreba
- Vežbanjem aktivnog slušanja
Savetovanje/ Pomaganje drugima
Veštine savetovanja se tradicionalno vezuju za profesije koje su umerene na pomaganje ljudima – u kliničkom, terapeutskom i obrazovnom kontekstu. Veštine savetovanja imaju za cilj da sagovornik oseti podršku, razumevanje kako bi prevazišao neki problem ili razrešio dilemu koju ima. Iako se ove veštine koriste pre svega u savetodavnom radu, one mogu biti izuzetno korisne u bilo kom organizacionom kontekstu i poslu koji je vezan za timski rad sa ljudima i pružanje pomoći ili usluga. Veštine savetovanje sve češće postaju jedna od komponenti u radu menadžera koji, koristeći ih, mogu da unapređuju svoj i rad svog tima.
Neki elementi veština savetovanja su:
- Aktivno slušanje
- Osetljivost za potrebe sagovornika/Prepoznavanje potreba sagovornika
- Postavljanje otvorenih pitanja
- Parafraziranje
- Sumiranje
- Reflektovanje osećanja
- Empatičnost
- Davanje fidbeka
- Neverbalno ponašanje
- Prihvatanje, a ne osuđivanje
Kako se razvijaju? Na primer:
- Rad sa ljudima koji ima za cilj pomaganje pojedincima ili grupama
- Kursevi, treninzi i edukacije namenjeni učenju ili unapređivanju veština savetovanja
ORGANIZACIJSKE VEŠTINE
Veštine organizacije predstavljaju standardni repertoar veština menadžera.
Šta obuhvataju veštine organizacije?
- Postavljanje i postizanje ciljeva (koji su dostižni i merljivi)
- Planiranje aktivnosti
- Prepoznavanje koraka potrebnih za dostizanje cilja
- Realizovanje zadataka uz poštovanje rokova
- Efikasno upravljanje vremenom
- Korišćenje listi i tabela
- Sposobnost rada pod pritiskom/ stres menadžment
- Multitasking
Kako se razvijaju? Na primer:
- Učestvovanje u organizaciji različitih događaja
- Učestovanje u realizaciji projekata na fakultetu
- Pravljenje planova, tabela
- Obuke, treninzi namenji razvoju organizacijskih veština
VEŠTINE ISTRAŽIVANJA I ANALIZIRANJA
Istraživanje i analiziranje znači sposobnost da se koriste različiti izvori informacija kako bi se sagledale opcije i rešavali problemi ili zadaci. Veštine istraživanja i analiziranja predstavljaju najznačajnije veštine potrebne tokom studija, bez obzira na nivo ili vrstu studija. One podstiču kritičko mišljenje, omogućavaju da ocenjujemo različite izvore informacija i zauzimamo stav prema njima . Evo šta istraživanje i analiziranje obuhvata:
Sistematično prikupljanje informacija kako bi se uspostavio princip ili pravilo
Pojašnjavanje prirode problema pre donošenja odluke o akciji koju treba preduzeti
Prikupljanje, klasifikacija i sumiranje podataka
Sposobnost efikasnog korišćenja prikupljenih rezultata pomoću teksta/grafikona/slika
Formulisanje pitanja
Kreativnosti i inicijativa u kreiranju alternativnih rešavanja problema
Prepoznavanje kontradiktornosti u zaključivanju
Analiza faktora koji utiču na problem – sposobnost prepoznavanja ključnih
Razlikovanje praktičnih i nepraktičnih rešenja.
Kako se razvijaju? Na primer:
- Pretraga i selekcija informacija na Internetu, iz štampanih i drugih izvora u svakodnevnom životu
- Pretraga različitih izvora za potrebe pisanja fakultetskih radova
- Sprovođenje manjih istraživanja na fakultetu
- Učestvovanje u sekcijama u školi ili na fakultetu
VEŠTINE REŠAVANJA PROBLEMA
Bilo šta da radimo, susrećemo se sa problemom koji treba rešiti. Česte situacije sa kojima se srećemo tokom studija u kojima treba da rešimo neki problem uključuju: pružanje argumentacije kada se piše neki esej, praktični zadatak na fakultetu, debagovanje nekog kompjuterskog programa itd. Rešavanje problema uključuje analitičke, kreativne i veštine kritičkog mišljenja. U zavisnosti od vrste problema, koriste se više jedne, druge ili treće.
Rešavanje problema podrazumeva preduzimanje nekoliko koraka:
- Procena problema – objašnjavanje prirode problema, formulisanje pitanja, prikupljanje relevantnih informacija i organizovanje podataka, sumiranje i postavljanje željenog cilja
- Upravljanje problemom – raščlanjivanje problema na nekoliko manjih delova, brainstorming i lateralno razmišljanje (usmereno ka proizvođenju različitih ideja i opcija), analiziranje opcija, definisanje koraka koje je potrebno preduzeti u pravcu dostizanja cilja
- Donošenje odluka – odabir među mogućim opcijama, prikupljanje dodatnih informacija pre preduzimanja akcije, odlučivanje o potrebnim resursima potrebnim za rešavanje problema
- Rešavanje problema – preduzimanje akcije, delegiranje i podela zadataka, praćenje napretka
- Razmatranje rezultata – praćenje ishoda preduzetih aktivnosti, revizija problema i procesa njegovog rešavanja kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti
Kako se razvijaju? Na primer:
- Rad na projektima ili praktičnim zadacima tokom studija
- Rad sa “teškim” ljudima, klijentima, mušterijama…
LIDERSTVO
Liderstvo možemo da definišemo kao vrstu socijalnog uticaja na druge ljude u cilju njihovog angažovanja radi postizanja određenih radnih ciljeva ili izvršavanja zadataka. Liderske veštine predstavljaju skup veština koje su naročito potrebne na upravljačkim, menadžerskim i svim drugim pozicijama koje podrazumevaju vođenje tima saradnika. Iako se od početnika ne traži da poseduju ove veštine na početku karijere, svaki poslodavac želi da u svom timu ima osobu koja ima liderski potencijal. Liderski potencijal je privilegija malog procenta ljudi, pa je zbog toga važno razvijati ga. Početnici u poslu mogu da zadobiju i privuku pažnju saradnika preuzimanjem inicijative u izvršavanju zadataka i obaveza.
Šta obuhvataju liderske veštine?
- Donošenje odluka
- Motivisanje drugih
- Delegiranje zadataka
- Evaluacija obavljenih zadataka
- Rešavanje problema
- Supervizija/upravljanje
- Postavljanje ciljeva
- Preuzimanje inicijative
- Fleksibilnost – spremnost da se ciljevi prilagođavaju u skladu sa menjanjem uslova
- Prihvatanje odgovornosti za greške i pogrešne odluke
- Zauzimanje pozitivnog stava u slučaju neuspeha
- Istrajnost
Kako se razvijaju? Na primer:
- Voditi tim kolega na fakultetu
- Biti aktivista u studentskoj organizaciji
- Pokretanje volonterskih akcija, voditi volonterski tim
KOMPJUTERSKA PISMENOST
Teško da danas ima nekog posla za koji nije potrebna kompjuterska pismenost. Ako vam kompjuteri i informatika nisu profesija, potrebno je da znate da radite i snalazite se u osnovnim programima za obradu teksta i tabela.
Najčešći programi koji se traže od Vas da ih poznajete i koristite jesu programi za obradu teksta (Word, Notepad), programi za rad sa tabelama (kao što je Excel, Access ), programi za pravljenje različitih prezentacija (Powerpoint ili slično), programi za obradu slike itd.
Kompjuterska pismenost je teško zamisliva bez sposobnosti korišćenja interneta. Internet predstavlja značajan izvor najrazličitijih informacija, i zbog toga su veštine pretraživanja i snalaženja na internetu sve važnije. Pretraživanje interneta znači istovremeno i sposobnost analiziranja i brzinu prepoznavanja informacija u moru dostupnih i prepoznavanje onih koje zaista mogu da nam budu korisne.
Kompjuterska pismenost podrazumeva takođe i sposobnost korišćenja informacionih tehnologija kako bi se komuniciralo (e-mail client), a za neke poslove i sposobnost korišćenja društvenih mreža.
ZNANJE STRANIH JEZIKA
O važnosti poznavanja stranih jezika danas nema potrebe naročito govoriti.
Poznavanje jednog stranog jezika (najčešće engleskog) je nešto što se podrazumeva.
Znanje engleskog jezika je neophodan uslov za većinu poslova danas. Ali, ne samo za obavljanje određenih poslova, već i za nastavak studiranja u inostranstvu.
Mogućnosti za učenje stranih jezika su brojne.
Bilo da učite sami, preko Interneta, korišćenjem e-materijala, e-servisa, bilo da upisujete neki kurs u školi stranih jezika ili provodite neko vreme u inostranstvu (zbog studiranja, letnje škole ili prakse) ili sve to zajedno, znanje stranih jezik može vam otvoriti vrata ka brojnim mogućnostima za rad, usavršavanje, dalje studiranje.