RADNO ISKUSTVO
Zašto je radno iskustvo tako bitno?
Kako do radnog iskustva?
Fakultetska diploma nije garancija za dobijanje dobrog posla. Poslodavci će tražiti od kandidata da poseduje određene veštine, iskustvo u radu i izražen potencijal za usavršavanje i napredovanje.
Šta se podrazumeva pod radnim iskustvom?
• Praktični ili istraživački deo vašeg diplomskog rada ili stručna prakse tokom studija;
• Profesionalno usavršavanje ili stažiranje;
• Istraživački rad sa mentorom;
• Rad na projektima;
• Honorarni posao;
• Sezonski posao;
• Volontiranje
Zašto je radno iskustvo bitno?
Poslodavci ga traže
Poslodavci žele da zaposle fakultetski obrazovane mlade ljude. Oni moraju biti snalažljivi, komunikativni i dobri u timskom radu. Očekuje se da ste u stanju da dobro organizujete svoje radno vreme i da dobro podnosite mogući pritisak koji posao nosi sa sobom; da se vešto snalazite u svakoj prilici i, naravno, da ste u stanju da uradite više nego što je na prvi pogled potrebno. Morate imati razvijene radne navike.
Razvijaju se nove veštine i stiče novo znanje
Dobićete priliku da upotrebite teorijsko znanje koje ste stekli tokom studiranja. Kroz praktičan rad možete razviti nove veštine i unaprediti vaše znanje.
Dobro izgleda u vašoj biografiji
Vaša biografija će izgledati ubedljivije ako navedete više primera kojima ćete dokazati da vladate određenim veštinama.
Mogućnost boljeg izbora profesije
Sticanjem iskustva u struci dobićete jasnu sliku šta biste želeli da radite u budućnosti, a šta ne.
Obezbedićete sebi posao u struci na vreme
Poslodavci često koriste radno iskustvo kao obaveznu stavku prilikom otvaranja konkursa. Ako ste bili u prilici da honorarno radite ili volontirate u nekoj firmi, šanse za dobijanje stalnog zaposlenja su vam mnogo veće nego šanse drugih kandidata.
I, na kraju… zarada!
Većina poslova koje biste mogli da radite je plaćena, makar i honorarno. No, nikako nemojte potcenjivati volonterski rad. Bićete na dobitku i tada, jer poslodavci odlično poznaju vrednost volonterskog rada i cene spremnost da se radi bez novčane nadoknade. Osim toga, poslodavci će prepoznati visok stepen motivacije, odgovornost i želju za napretkom.
Svako radno iskustvo je vredno
U slučaju da obezbedite stručnu praksu, imaćete priliku da upotpunite sliku o svojoj budućoj profesiji. Bićete u mogućnosti da razgovarate sa ljudima iz struke i ostvarite korisne kontakte. Ako niste našli gde ćete ići na praksu, možete, na primer, raditi preko leta u nekoj maloj inženjerskoj firmi. Koliko će vam to biti od koristi, zavisi od posla koji ćete tamo raditi, ali uvak možete preuzeti inicijativu. Predložite firmi u kojoj radite da osmislite i realizujete tromesečni projekat. To podrazumeva da učestvujete na projektu od početka do kraja i da snosite izvestan stepen odgovornosti za uspešan ishod projekta.
Naučićete mnogo
Najviše o podeli odgovornosti i poslovanju sa ljudima. Rad u kafiću, prodavnici ili trafici najverovatnije nema dodirnih tačaka sa vašom budućom profesijom. Ali zato može da poboljša vaše snalaženje u radu na više frontova u isto vreme. Bićete u prilici da svakodnevno komunicirate sa različitim ljudima, naučićete kako se vodi ili obučava osoblje, kako se posluje sa dobavljačima i slično.
Kako do radnog iskustva?
Nikad nije kasno za sticanje radnog iskustva. Ipak, što ranije počnete to bolje. Važno je da budete proaktivni, da stalno istražujete dnevnu štampu, stručne i druge časopise, internet, kao i da preuzmete inicijativu i umrežite se.
Razmislite dobro o tome kakvo vam je iskustvo potrebno i šta želite postići njime, kao i kako vam se posao uklapa sa redovnim studiranjem i vašim interesovanjima.
• Na sajtu Centra možete da se prijavite na mejling listu putem koje ćete biti blagovremeno obavešteni o otvorenim radnim mestima i prilikama za praksu i volontiranje tokom studija – posetite stranicu sa oglasima;
O KREATIVNOM TRAŽENJU POSLA
Nalaženje zadovoljavajućeg posla zavisi od ličnog angažmana, kreativnosti, entuzijazma i znanja o strukturi tržišta rada i njegovim principima i pravilima. Ne postoji jedan metod koji garantuje nalaženje posla, te zbog toga, što više načina traženja posla primenimo, veće su šanse da postignemo uspeh.
Tri osnovne strategije za traženje posla>>
- Javljati se na objavljene konkurse
- Biti proaktivan i umrežavati se
- Kontaktirati poslodavce koji trenutno nemaju raspisan konkurs
Vidljivo tržište rada:
Objavljeni konkursi
U dnevnoj štampi
Na internetu
Nacionalna služba za zapošljavanje
Agencije za zapošljavanje
Sajmovi zapošljavanja na fakultetima
Sajmovi zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje
Sajam prakse
Nevidljivo tržište rada – činjenice:
Nisu sva slobodna mesta oglašena!
Oko 60% slobodnih radnih mesta se ne oglašava. Zašto?
Oglašavanje je skupo.
Poslodavci često imaju veliki broj pristiglih prijava za zaposlenje u njihovoj firmi mimo raspisanog konkursa, mogu da saznaju za kandidata putem preporuke, ili da angažuju agenciju za ljudske resurse.
Kreativno traženje posla najbolji način?
Proaktivno, sistematsko, organizovano traženje pravog posla
Pod pretpostavkom da već znate šta imate da ponudite poslodavcu i šta želite od samog posla, možete da odredite oblast rada ili sektor,
Spremnost da se posvetite i uložite potrebno vreme
Internet – Zajedno sa razvojem informacionih tehnologiija, internet postaje sve češći i pristupačniji način traženja posla. Postoje broji specijalizovani portali koji sadrže informacije korisne kako poslodavcima, tako i potencijalnim zaposlenima. Tu možete naći informacije o trendovima na tržištu rada, metodama traženja (i nalaženja posla), posebne instrukcije, i ono što je najznačajnije – ponude za posao, praksu, usavršavanje.
Postoji šest osnovnih funkcija interneta pri traženju posla :
- Istraživanje oblasti, profesija, kompanija i određenih vrsta poslova
- Pronalaženje saveta o pisanju CV-ja, o razgovoru za posao i aktivnom traženju posla uopšte
- Umrežavanje i uspostavljanje kontakata sa drugim ljudima koji traže posao, kao i sa kompanijama i poslodavcima – ovo uključuje i korišćenje elektronske pošte
- Pronalaženje otvorenih konkursa za posao
- Postavljanje svog CV-ja na internet portale koji to omogućavaju
- Pristupanje testovima samoprocene, testovima ličnosti i sl.
Većina će koristiti neke od ovih funkcija i imati od njih koristi, pre svega 1, 2 i 3. Mnogi koriste i 4, 5 i 6. ali ima nešto manje koristi od toga, a vrlo je moguće i da će kroz neko vreme biti i razočarani zbog disbalansa očekivanja i realnosti.
Društvene mreže – Društvene mreže predstavljaju sjajnu bazu za poslodavce koji traže potencijalne kandidate. One su platforma koja omogućava kreiranje nečije profesionalne i lične slike.
Mnogi ljudi ne shvataju koliko je njihova „internet slika“ važna u razvoju karijere. Ona istrovremeno može da pomogne ali odmogne u poslovnoj situaciji. Poslodavci vole da li ste i na koji način prisutni na internetu – u kojim diskusijama i na koji način učestvujete, koja poznajete, čak i na koji način provodite slobodno vreme. Zbog toga je važno da budete svesni svih ličnih informacija o vama na internetu.
Poznanstva preko interneta mogu da budu sjajan način da steknete određena znanja, rešite problem ili dođete do odgovora na pitanja vezana za profesionalni razvoj, određenom poslodavcu i sl.
Individualni pristup poslodavcu – preporučljivo je poslati prijavu ili je lično odneti nekom poslodavcu iako nemaju trenutno raspisan konkurs za posao. Većina poslodavaca sakuplja prijave u svojoj bazi i u slučaju kada imaju upražnjeno radno mesto traže potencijalne kandidate iz baze. Osim toga, direktan kontakt sa kompanijom znači da je kandidat kreativan i aktivan u traženju posla što poslodavci naročito cene.
RAD U MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA
Postoji nekoliko definicija malih i srednjih preduzeća. Gledano prema broju zaposlenih, postoje mikro (do devetoro zaposlenih), mala (od deset do četrdesetdevet), i srednja preduzeća (od pedeset do dvestačetrdesetdevetoro zaposlenih). U Republici Srbiji više od 99% svih preduzeća pripada jednoj od ovih kategorija. Firme koje ostvaruju veliki profit, sve više smanjuju svoje zahteve pri zapošljavanju. U isto vreme, sve više mladih ljudi dobija visoko obrazovanje, pa se može reći da će ovaj sektor u budućnosti zapošljavati sve više diplomaca.
Zbog čega bi trebalo da radim u tom sektoru?
Studenti često imaju pogrešan stav o malim preduzećima. Ipak, rad u tim preduzećima može vam pružiti priliku za razvijanje novih veština, za sticanje novih iskustava, ali i priliku da direktno utičete na uspešnost posla.
Ako postanete deo tima koji broji sedmoro ljudi, u roku od šest meseci možete imati bitan uticaj u donošenju odluka, a možda Vam se pružiti prilika i da rukovodite nekim projektom.
Ako ste zaposleni u malom ili srednjem preduzeću, veće su šanse da radite direktno pod rukovodstvom, ali i u direktnoj komunikaciji sa potrošačima, klijentima ili nabavljačima. Najverovatnije ćete već na samom početku imati veliku odgovornost i moći ćete da direktno doprinosite profitu firme. Takođe, imaćete priliku da steknete različita iskustva, kao i da ostvarite svoje ideje u praksi. U takvom okruženju biće Vam mnogo lakše da kontrolišete i usmeravate razvoj vaše karijere.
Kako da nađem malo ili srednje preduzeće?
Verovatno niste čuli za većinu preduzeća iz ovog sektora. Ta preduzeća često nemaju dovoljno vremena ili finansija da bi razvila temeljnu proceduru zapošljavanja i sisteme obuke diplomaca. Njihove potrebe su često takve da se hitno moraju zadovoljiti. U nekim sektorima zapošljavanja, srednja ili mala preduzeća imaju primarnu potrebu za kadrovima iz oblasti odnosa s javnošću, ekonomije, trgovine, veb dizajna, itd.
Da biste se što bolje upoznali sa poslodavcima iz grupe malih i srednjih preduzeća, ukoliko želite da istražite mogućnosti za početak rada u ovom sektoru ili za stručno usavršavanje, možemo vam dati nekoliko saveta:
razmislite o svojoj mreži prijatelja, kolega, poznanika koji rade u nekom preduzeću
na veb sajtovima i u dnevnim novinama potražite ponudu slobodnih radnih mesta
istražite veb sajtove i specijalističke časopise relevantnih poslovnih udruženja (Privredna komora Srbije, Privredna komora Beograda, Unija poslodavaca…)
Zapamtite!
Prednost rada u ovom sektoru jeste, pre svega, mogućnost sticanja iskustva u različitim poslovima. Kao »velika riba u malom jezeru«, verovatno ćete od prvog dana imati veliku odgovornost, ali time i velike mogućnosti za napredovanje. Posao u firmi gde ćete poznavati sve zaposlene i sva njihova zaduženja, čini ovu opciju vrednom istraživanja.
Nikako nemojte misliti da male kompanije pružaju male mogućnosti!
RAD U VELIKIM ILI MULTINACIONALNIM KOMPANIJAMA
Zvuči izazovno i uzbudljivo?
Multinacionalne kompanije se definišu kao kompanije koje posluju širom sveta. Multinacionalna kompanija je matično preduzeće čije je sedište u jednoj zemlji i koje u svom sastavu ima veliki broj preduzeća (filijala) koje su locirane u većem broju zemalja.
Bilo da su multinacionalne ili ne, velike kompanije su prepoznatljive na lokalnom ili svetskom tržištu, predstavljaju primere uspešnog poslovanja, i kao takve su naročito primamljive studentima i diplomcima. One predstavljaju dinamična okruženja u kojima radi veliki broj zaposlenih različitih obrazovnih profila, a često i ljudi koji dolaze iz drugih država ili kultura. Multinacionalne kompanije imaju jasnu, uređenu i čvrstu strukturu, organizaciju i hijerarhiju. Najčešće je posao podeljen po sektorima (marketing, finansije, ljudski resursi, IT… ). Hijerarhijska struktura je takođe nešto što je strogo i precizno definisano, od operativnog plana, ka srednjem do top menadžmenta.
Zašto raditi u velikim kompanijama?
Neke od prednosti rada u velikim ili multinacionalnim kompanijama jesu visina prihoda, redovna plata, prilika za profesionalni razvoj, visoki standardi kvaliteta, beneficije i sistemi nagrađivanja i tako dalje. Ipak, raditi u velikoj kompaniji, zbog podeljenosti posla, ne daje dovoljno prilike da se upoznaju svi aspekti posla i stekne uvidu u celinu, već se često događa da
Sve velike, multinacionalne kompanije imaju svoje vebsajtove. Na vebsajtovima može da se sazna mnogo o njima – koje su im vrednosti, misija, vizija, poslovna kultura i td. Obično ove kompanije imaju poseban deo veb sajta koji je namenjen ljudskim resursima. U tom delu mogu da se nađu informacije o treninzima i ulaganju u razvoj zaposlenih, o procesu selekcije i slično. Velike multinacionalne kompanije vole da zapošljavaju mlade diplomce bez mnogo radnog iskustva, a zatim i pružaju treninge i obuke, u sladu sa korporativnim potrebama. One pružaju opciju da pošaljete CV bilo kada, bez obzira na konkurs i , koji se čuva u njihovoj bazi kandidata.
Iskustvo stečeno radom u multinacionalnoj kompaniji može da bude dobra referenca u radnoj biografiji koja će olakšati dobijanje sledećeg posla. Ipak, ove kompanije su privlačne velikom broju potencijalnih kandidata, što proces selekcije čini teškim i dugotrajnim.
Velike kompanije nije teško naći, jer su mnoge od njih prilično prepoznatljivi brendovi koji investiraju mnogo novca u marketing i promociju.
UMREŽAVANJE
U ovom odeljku :
O umrežavanju
Mreža poznanstava i nalaženje posla
Odakle početi?
Ko mi može pomoći?
Kako da uspostavim kontakt?
Šta želim da postignem?
Kako da sačuvam uspostavljenu mrežu?
Koje su koristi od umrežavanja?
Umrežavanje / Networking / je proces tokom koga se upoznaju osobe koje, iz nekog razloga, mogu biti značajne za razvoj naše karijere. Sve osobe sa kojima uspostavimo značajan kontakt čine našu mrežu. Umrežavanje je proces, što znači da se ostvareni kontakti moraju održavati i da moramo stalno uspostavljati nove kontakte.
Osobe koje čine našu mrežu raspolažu informacijama koje mogu biti bitne za naš posao. Zahvaljujući informacijama koje dobijamo, možemo saznati više o slobodnim radnim mestima, kao i o mogućnostima daljeg napredovanja i usavršavanja. Kada se jednom uspostavi mreža, ona vrlo brzo širi, jer ćemo preko osoba koje već znamo steći nove profesionalne i lične kontakte.
Umrežavanje nam pomaže da upotpunimo svoja saznanja o razlititim smerovima kojima se može kretati naša karijera. Ono nam može znatno olakšati put do zaposlenja. Važno je znati da je za mnoge poslodavce prednost kada osoba koja konkuriše za posao ima širok krug profesionalnih poznanstava.
Vi već sigurno imate jednu mrežu ljudi koju možete direktno kontaktirati radi saveta u vezi sa karijerom ili radi dobijanja drugih korisnih kontakata. Tu mrežu čine vaši prijatelji, kolege, poznanici, rođaci, mentori, profesori, bivši poslodavci, komšije, članovi stručnih udruženja, doktori, zubari… Ako oni ne mogu da vam pomognu, uspostavite preko njih kontakte koji će biti korisni za razvoj vaše karijere i koji će postati značajan deo vaše mreže.
Mreža poznanstava i nalaženje posla
Mrežu poznastava možete koristiti kako biste dobili detaljne informacije o poslu koji vas zanima. Ako znate nekog ko radi posao koji i vi priželjkujete, razgovarajte s njim. Podaci koje dobijete pomoći će vam da steknete realnu sliku o tome šta određeno radno mesto podrazumeva, kao i da lakše odlučite da li je to karijera koja vas zanima. Postoji još jedan način da odredite da li je određeni posao za vas: posmatrajte zaposlene na njihovim radnim mestima. Dobićete mnogo informacija, i uočiti mnoge bitne stvari u vezi sa različitim funkcijama. Samim tim, lakše ćete se opredeliti za neku od opcija. Osim toga, postaćete mnogo sigurniji u sebe kada budete pozvani na intervju za posao.
Kao što i sami znate, ne objavljuju se svi konkursi za slobodna radna mesta u dnevnim novinama ili na internet stranicama.
Korišćenjem tehnike umrežavanja možete otkriti i iskoristiti sve prednosti skrivenog tržišta rada.
Kontaktirajte direktno kompaniju u kojoj biste želeli da radite ili čiji konkursi za posao nisu javno objavljeni. Tako možete sebi obezbediti razgovor za posao u manje konkurentnoj atmosferi.
Mnoge kompanije nastoje da privuku sposobne studente koji su pred diplomiranjem ili su tek diplomirali. Ako prisustvujete prezentacijama tih kompanija, dobijate priliku da se bolje upoznate sa njihovim poslovanjem, da uspostavite značajne kontakte, ali i da obezbedite sebi razgovor za posao.
Odakle početi
Ako poznajete nekog ko radi posao za koji se vi zanimate,
pokušajte da od te osobe dobijete savete i povratnu informaciju o vašoj biografiji.
Otkrite da li postoji mogućnost da u svojoj struci steknete prvo radno iskustvo.
• Prikupite sve bitne informacije o tom poslu.
Odredite prioritete i prema njima definišite svoje ciljeve:
• Da li vam je potreban savet i informacija u vezi sa izborom karijere?
• Ili vam je potrebna pomoć u nalaženju posla?
^vrh
Ko mi može pomoći
Možda imate osećaj da nemate sa kim da se “umrežite”? To sigurno nije tačno. Svako od nas to može da uradi. Niste ni svesni koliko osoba već poznajete, a koje vam mogu pomoći na neki način. Preporučujemo vam da:
• Napravite spisak rođaka, kolega, prijatelja i poznanika sa kojima ste bili ili ste još uvek u kontaktu. Kako oni zarađuju za život, čime se bave?
• Razmislite o svim osobama na koje ste bili upućeni prilikom ranijeg školovanja i druženja.
• Ako oni ne mogu pomoći, pitajte ih da li poznaju nekog ko bi mogao da vam pomogne.
• Obnovite kontakte koje ste imali sa kolegama koji su završili iste studije. Znate li gde su se zaposlili?
• Razmislite o osobama za koje ste čuli preko medija, a za koje smatrate da vam mogu pomoći. Pokušajte da dobijete ili da nađete njihove kontakte (email, telefon).
• Razmotrite mogućnosti umrežavanja na konferencijama, prezentacijama, skupovima, kursevima, radionicama…
• Širom otvorite oči! Nikada ne možete biti sasvim sigurni kada će se pojaviti prava osoba koja može odigrati ključnu ulogu u razvoju vaše karijere.
Kako da uspostavim kontakt
Možda ćete se na početku osećati nelagodno. Neka vaš prvi razgovor bude sa osobom koju poznajete ili sa osobom koju vam je preporučio zajednički prijatelj.
Saveti kojih bi trebalo da se pridržavate jesu:
• Napravite plan razgovora koji uključuje sva pitanja koja želite da postavite.
• Pozovite se na osobu koja vas je uputila: „Dragan Ilić mi je sugerisao da bi bilo korisno da popričam sa vama…“.
• Slobodno pohvalite osobu sa kojom razgovarate. Laskanje je dozvoljeno, ali vodite računa da ne preterate: „Mislim da ste baš vi idealna osoba za ovaj razgovor zato što…“ „ Ubeđena sam da mi baš vi možete pomoći, jer…”.
• Budite profesionalni i sažeti: „Imate li deset minuta, samo toliko mi je potrebno da…“.
• Uvek ostavite bar jedna vrata otvorena: „Vidim da ste sada prezauzeti, mogu li da vam se javim sledeće nedelje…“.
• Izaberite kako vam najviše odgovara da komunicirate: pismo, elektronska pošta, faks, ili direktan kontakt.
• Obavezno se zahvalite na pomoći i vremenu koje je posvećeno vama
Šta želim da postignem
Razmišljajte o krajnjem ishodu umrežavanja – šta je to što želite da postignete na sastanku sa nekom osobom. Da li želite da saznate kako određeni posao zapravo izgleda? Želite li da otkrijete postoji li negde mogućnost obavljanja stručne prakse ili volontiranja? Možda vam je potreban stručan savet u vezi sa izborom karijere koja bi vam najviše odgovarala?
• Saznajte što više možete o osobi sa kojom želite da uspostavite kontakt. Koristeći sve raspoložive izvore informacija.
• Formulišite ključna pitanja. Neka budu kratka, precizna i jasna.
Navešćemo par mogućih primera:
• Možete li mi opisati jedan Vaš tipičan radni dan?
• Šta vam najviše prija, a šta vam najviše smeta u poslu koji obavljate?
• Ispričajte mi kako se vaša karijera razvijala. Da li mislite da je to tipičan sled za uspešne ljude u ovoj struci?
• Koje su sposobnosti, kvalifikacije i veštine neophodne za uspešno obavljanje posla?
• Da li ste naišli na neke prepreke i kako ste ih prevazilazili?
• Kako se vaš posao menjao, razvijao?
• Koji su najveći izazovi sa kojima se suočava vaša kompanija?
• Možete li me uputiti na neke izvore informacija? Želeo bih da saznam nešto više o ovom poslu.
• Kakvo radno iskustvo mi može olakšati razvoj karijere u tom sektoru?
• Da li možete da pogledate moju biografiju i date mi Vaše mišljenje o njoj?
• Poznajte li nekog sa kim mislite da bi trebalo da razgovaram o…?
Kako da sačuvam uspostavljenu mrežu?
• Strpljivo gradite uzajamno poverenje.
• Ne zaboravite da je u pitanju dvosmerni odnos – i vi ste deo nečije mreže!
• Budite u kontaktu kako biste pratili promene u životu drugih ljudi (selidbe, promene posla…).
• Pronađite osobu koja može postati vaš mentor – osobu kojoj možete verovati i kojoj se možete obratiti za savet; osobu na koju možete računati i čiju ćete podršku uvek imati.
• Budite spremni da rizikujete.
• Usavršavajte tehnike umrežavanja (telefoniranje, razgovaranje, pisanje pisama).
Koje su koristi od umrežavanja?
Pronalaženje posla koji odgovara vašim interesovanjima, sposobnostima i talentima može biti mukotrpan proces.
Umrežavanje vam omogućava da prikupite više podataka o poslu za koji se zanimate, kao i da doneste odluku koja se zasniva na informacijama kojima raspolažete. Kada koristite umrežavanje kao metod pronalaženja posla, poslodavci u vama vide zrelu osobu koja je spremna da se angažuje i da „uzme stvari u svoje ruke”. Preuzimanje inicijative uvek je bolje i pre će vas dovesti do cilja nego pasivno čekanje da se posao pojavi sam od sebe. Nemojte čekati da se oglas za posao pojavi u novinama. Kontaktirajte poslodavca, ali tek kada prikupite dovoljno informacija o njemu.
Ukoliko su vam potrebni dodatni saveti i informacije o umrežavanju, dođite u Univerzitetski centar za razvoj karijere i savetovanje studenata.
Možete zakazati razgovor sa savetnikom za razvoj karijere ili konsultovati literaturu koja se nalazi u skriptarnici Centra.
PREDUZETNIŠTVO I SAMOZAPOŠLJAVANJE
Bilo da želite da radite kao freelancer, osnujete svoje preduzeće, start ap kompaniju ili agenciju, znači da u vama leži preduzetnički, proaktivni duh koji ima inicijativu. To takođe znači da imate dobru ideju koju želite da sprovedete u delo.
Biti samozaposlen može imati i prednosti i nedostatke. Neke od prednosti ovakvog vida radnog odnosa su: mogućnost da sami definišete radne sate, nezavisnost i slobodu u isprobavanju novih ideja i povećano zadovoljstvo poslom. Kada ste sam svoj gazda, vi ste ti koji odlučuje o celokupnoj strategiji razvoja posla. kada ćete ići na odmor, kada ćete moći da odsustvujete sa posla zbog bolesti ili nekih drugih razloga.
Sa druge strane, postoje i manje privlačne činjenice u vezi sa samozapošljavanjem. Neki od njih su: preuzimanje rizika i odgovornosti za sopstveni posao i zaradu, nedostatak sigurnosti i izvesnosti kada je zarada u pitanju. Najverovatnije je da ćete u početku morati da radite bez ikakvih primanja dok gradite i razvijate posao. U prvoj fazi je moguće da ćete se susresti sa nedostatkom slobodnog vremena, jer ćete sve poslove morati da radite sami.
Šta je potrebno znati ako se odlučite na ovaj potez?
Pravna i finansijska pitanja i regulativa – Dokumentacija potrebna za registraciju preduzeća, agencije ili start ap kompanije u Agenciji za privredne registre, dokumentacija potrebna za otvaranje računa u banci, uplaćivanje poreza, doprinosa, zdravstvenog i socijalnog osiguranja, vođenje knjiga
itd.
Istraživanje tržište – prikupljanje informacija o postojećim sličnim preduzećima, agencijama, uslugama ili proizvodima koje nude, potencijalnoj konkurenciji i šta oni nude/kako oni rade?
Korisni linkovi
https://www.kakopedija.com/12652/kako-vrsiti-istrazivanje-
trzista/
https://www.mojafirma.rs/baza-znanja/sta-je-i-zasto-se-radi-
istrazivanje-trzista/
http://inkubator.biz/alati-za-istrazivanje-trzista-prvi-korak-za-
testiranje-vase-ideje/
Kapital koji potrebno investirati – Bez ulaganja nema ni dobiti, rekli bi preduzetnici i privrednici. Ukoliko ne raspolažete sa kapitalom koji bi mogli da uložite, postoje krediti za start ap kompanije, fondovi koji dodeljuju novac za pokretanje sopstvenog biznisa, preduzetnički krediti i slično.
Korisni linkovi
https://fondzarazvoj.gov.rs/cir
http://inovacionivauceri.ebrd.rs/sr/pocetna/
http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-
posao/programi/subvencija_za_samozapo_ljavanje.cid255
https://belgrade.impacthub.net/pravo-iz-sveta-biznis-andjela-
saveti-eksperata/
https://startit.rs/da-li-moze-da-se-kreira-aktivna-scena-
poslovnih-andjela-u-srbiji/
Biznis plan – Biznis plan je važan za bilo koje preduzeće, bez obzira da li je malo, srednje ili veliko. Biznis plan predstavlja dokument plan vizije preduzeća, put od želja do stvarnosti. U njemu su postavljeni ciljevi, analizirane osnovne slabosti i najznačajnije prednosti planiranih aktivnosti i u skladu sa tim utvrđena osnovna strategija njegovog sprovođenja. Standardni elementi biznis plana su: cilj, profil kompanije, ocena tržišne pozicije, marketing plan, plan razvoja, finansijski plan.
Pročitajte više – Pregled BIZNIS plana:
http://edukacija.rs/poslovne-vestine/menadzment/uputstvo-za-
izradu-biznis-plana-prvi-deo
Korisni linkovi
https://www.entrepreneur.com/article/247574
https://www.forbes.com/sites/alejandrocremades/2018/07/24/how-to-create-a-Business-plan/#6a2dd15f7391
Besplatan softver za fakturisanje i praćenje kupaca koji čuva podatke i dostupan je sa svakog mesta i u svako vreme.
https://akord.rs/Account/LogOn/START
Korisni saveti – kako lakše da preživite neuspeh i kako do njega da ne dođe https://japreduzetnik.rs/2018/12/20/epski-padovi/
Biznis inkubatori, programi edukacije za razvoj sopstvenog biznisa pri privrednim komorama, fondovi koji dodeljuju kredite za preduzetnike, predstavljaju važne resurse u pružanju podrške i podsticanju mladih koji se odlučuju za ovaj potez.
Korisni linkovi
http://www.mena.rs/kakopoceti/sredstvazapocetak.html
http://www.bitf.rs/cms/item/home/sr.html
http://www.fondzarazvoj.gov.rs/
O SAJMOVIMA ZAPOŠLJAVANJA/PRAKSI
U ovom odeljku:
Kako se uspešno predstaviti i preporučiti na sajmu
Šta činiti pre sajma, tokom sajma i posle sajma
Sajmovi koje ne bi trebalo propustiti
Kako se uspešno predstaviti i preporučiti na sajmu
Sajmovi zapošljavanja / praksi su događaji koji su zamišlljeni tako da povezuju veliki broj poslodavaca sa velikim brojem studenata/kandidata. Predstavnici poslodavaca učestvuju na ovakvim događajima da bi se upoznali i porazgovarali sa zainteresovanima za posao/praksu, prikupili biografije i promovisali njihovu kompaniju/organizaciju.
Za studente/kandidate, sajmovi su sjajna prilika za: upoznavanje više poslodavaca na jednom mestu, razgovor za predstavnicima kompanija umesto slanja biografije i konkursne dokumentacije i-mejlom, umrežavanje i stvaranje kontakata.
Velika razlika između sajmova zapošljavanja/praksi i drugih sajmova je u tome što se na njima ne predstavljaju samo izlagači već i posetioci.
Ako niste došli samo da biste razgledali, onda je potrebno da se pripremite. Vodite računa, poseta sajmu zapošljavanja/praksi lako može da se pretvori u razgovor za posao!
Najuspešniji kandidati na sajmovima su oni koji se pripreme!
Pre sajma, tokom sajma i posle sajma
PRE SAJMA
• Pripremite Vašu biografiju (koju ste još jednom pregledali i uverili se da nema nikakvih greški). Odštampajte više primeraka!
• Pročitajte vodič za sajam, ustanovite koje kompanije nastupaju i napravite izbor onih koje želite da posetite na njihovom štandu. Pogledajte da li se održava neko predavanje koje biste voleli da čujete.
• Istražite kompanije/organizacije koje želite da posetite na sajmu da biste mogli da se pripremite za razgovor sa njihovim predstavnicima! Kada istražujete neku kompaniju/organizaciju, potrudite se da naučite barem osnovno o misiji kompanije, proizvodima/uslugama, poziciji u industriji, prilikama za posao/praksu, kulturi kompanije itd. Nemojte gubiti vreme da pitate ono što možete jednostavnom Internet pretragom da saznate!
• Pripremite kako ćete da se predstavite za 30 sekundi – 1 minut. Vežbajte!
• Razmislite o tome šta bi oni mogli Vas da pitaju.
• Pripremite pitanja kojima ćete pokazati da ste uložili određeno vreme u istraživanju njihove organizacije, i tražite dodatne informacije (trening programi, tipični karijerni putevi, mogućnosti za napredovanje, kvaliteti i iskustvo koje traže za specifične pozicije).
NA SAJMU
• Obucite se prikladno! Ne žvaćite žvaku, ne nosite hranu i piće u ruci! Imajte na umu da ćete odećom i stavom ostaviti određeni utisak o sebi – obucite se u skladu sa utiskom koji želite da ostavite!
• Isključite telefon kada prilazite nekom izlagaču!
• Pripremite olovku i mali blok/svesku da biste mogli da zapišete značajne informacije.
• Rukujte se, gledajte sagovornika u oči, predstavite se tako što ćete reći Vaše ime i prezime, fakultet koji ste završili (ili koji studirate) i godinu kada ste diplomirali.
• Budite spremni na kratko predstavljanje koje treba da sadrži
Vaše dosadašnje iskustvo, kvalifikacije, glavne veštine i jasno izrazite prilike za koje ste zainteresovani (nije dobro da delujete nesigurno, neodređeno ili „pogubljeno”).
• Ponudite Vašu biografiju (nemojte da čekate da Vam je poslodavac traži).
• Postavljajte “prava” pitanja! U razgovoru sa poslodavcem isplatiće Vam se ako ste se dobro pripremili i dobro informisali.
Ako preskočite površne stvari to znači da ćete verovatno doći do informacija koje nisu uključili u prezentaciju ili flajer.
Pitanja koja bi mogli da razmotrite:
• Kakva je bila Vaša prva godina u kompaniji? Da li je iskustvo bilo u skladu sa očekivanjima?
• Kakvo radno iskustvo i kvalifikacije volite da vidite u biografiji kandidata?
• Koje biste Vi reči iskoristili da opišete kulturu u kompaniji u kojoj ste?
• Koje su ključne promene ili trendovi u ovoj industriji/profesiji?
Pitanja koja treba da izbegavate:
• Čime se bavi Vaša kompanija?
• Koliko zarađujete? / Kolike su plate?
• Zašto bi trebalo da se prijavim?
• Šta imate da mi ponudite?
• Na kraju, zahvalite se sagovorniku na razgovoru i brošurama/promotivnim materijalima koji su podelili; raspitajte se o sledećim koracima.
• Vodite računa o ljudima koji takođe čekaju iza Vas; poslodavci ponekad vole da se obraćaju grupi, i nemojte da Vas to nervira.
POSLE SAJMA
• Pogledajte beleške koje ste napravili o kompanijama/pozicijama i ljudima sa kojima ste pričali.
• Pošaljite zahvalnicu onima za koje ste ozbiljno zainteresovani i želite da ostanete u kontaktu.
Sajmovi koje ne bi trebalo propustiti
Job Fair – Sajam poslova za studente i diplomce tehničko – tehnoloških fakulteta Univerziteta u Beogradu koji predstavlja najveći projekat u organizaciji studentskih udruženja EESTEC i BEST. Organizuje se u novembru u zgradi tehničkih fakulteta.
WWW.JOBFAIR.RS
Career days – Sajam edukacija, praksi i poslova. Sajam sa najdužom tradicijom i jedan od sajmova sa najvećim brojem učesnika. Organizuje AIESEC u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Organizuje se u aprilu, dok se prateće edukativne radionice održavaju mesec dana ranije.
WWW.CAREERDAYS.RS
Sajmovi zapošljavanja NSZ – Organizuje ih Nacionalna služba za zapošljavanje. Održavaju se u celoj Srbiji. Više o ovim sajmovima i kalendaru održavanja pogledajte na sajtu NSZ.