Најчешће правописне грешке које се јављају у било каквом писаном тексту нису само последица незнања и мањка образовања. Многи извори, попут превода страних садржаја на телевизији, па чак и превода одређених књижевних дела, поседују такве грешке за које читалац који није упућен мисли да су заиста тачан начин писања, те поверује да је такво изражавање правилно. Грешка је и што нема довољно лектора у телевизијским и радио програмима, што се штеди на језичкој култури иако је очигледно да је вештина правилног говорења од непроцењиве важности. У писању било каквог документа, радне биографије, мотивационог писма, пропратног писма од велике је важности да оставимо утисак да смо писмени, да умемо да се изразимо беспрекорно, јер то одаје утисак да је особа која пише одговорна и образована. Узгред, кад неко образован направи одређену правописну грешку, стиче се утисак да свеукупно образовање, барем на тренутак, пада у воду.
Пређимо на ствар, постоје одређене групе правописних правила и грешака које могу да се препознају у њима.
Спојено и одвојено писање речи
Одвојено:
Речца „не“ + глагол = „не идем“, „не слушајући“, „не видевши“;
Спојено:
Речца „не“ + придев = „невероватно“, а не „не вероватно“;
Глаголски прилог садашњи:
Треће лице једнине презента + наставак „ћи“
„Скачу + ћи“ = „скачући“, а не „скакајући“;
„Носећи“, а не „носајући“;
* Неки изузеци од поменутог правила:
Глаголи: „нећу“, „немам“, а не „не ћу“;
речца „ни“ + број = „ниједан“, а не „ни један“;
Суперлатив придева и прилога: „најлепше“, „најбоље“, „најједноставније“;
Речца нај- и компаратив приликом градње суперлатива пишу се увек заједно, чак и ако су „ј“ и „ј“ једно поред другог!
Везници, фразе, плеоназам
„И те како”, а не „итекако“;
Или „чак“ или „штавише“, а не „чак штавише“ (плеоназам);
Али, правилно је и „штавише“ и „шта више“ (прво је речца за истицање, ово друго само у дословном значењу);
„Мала торба“, а не „мала торбица“ (плеоназам);
Предлог + прилог
„Слева“, „здесна“, а не „с лева“ и „с десна“;
„Удвоје“, а не „у двоје“;
„Однедавно“, а не „од недавно“;
Предлог + инструментал личне заменице „ја“ у енклитичком облику
„Са + мном“ = „са мном“, а не „самном“;
„За + мном“ = „за мном“, а не „замном“;
„Преда + мном“ = „преда мном“, а не „предамном“;
Језичке конструкције из енглеског језика
Кафа „за + понети“
У питању је конструкција преузета из енглеског језика, није правилна у српском језику пошто у српском предлог не допуњује глагол, већ именске речи и понеке прилоге.
Тако да кафа може само „да се понесе“!
Глаголи и заменице који садрже слово „ј“ – најчешће грешке
„Који“, а не „кои“;
„Вијорити“, а не „виорити“;
* С друге стране, имамо и обрнуте случајеве – убацивања „ј“ тамо где му није место:
„Био“, а не „бијо“;
Помоћни глагол „јесам/бити“
Проблематичан је енклитички облик првог лица множине аориста глагола „бити“.
Правилно: Ми бисмо отишли на вечеру.
Неправилно: Ми би отишли на вечеру.
Именице
„Октобар“, а не „октомбар“;
„Маршрута“, никако „маршута“;
„Београђанка“ – искључиво „Београђанки“, а не „Београђанци“, само тај облик је правилан без обзира на значење:
зграда „Београђанка“ или женска особа која живи у Београду – нећемо рећи ни Чачанци ни Краљевчанци за њихове девојке, зар не? J
Гласовне промене
„Претходни“, а не „предходни“ – једначење сугласника по звучности;
„Преци“, а не „претци“ или „предци“ – губљење сугласника (уз једначење сугл. по звучности);
Одступање од гласовних промена
„Дрога“ – „дроги“, а не „дрози“;
„Вага“ – „ваги“, а не „вази“, јер се губи значење (уп. са именицом – „ваза“);
Компарација прилога и придева
„Радо“ – „радије“, „најрадије“, а не „рађе“ и „најрађе“;
„Висок“ – „виши“, „највиши“, а не „вишљи“, „највишљи“ или „височији“, „највисочији“;
Придеви са суфиксом -ски, -чки, -шки
Пишу се малим словом: „београдски“, „новосадски“, „српски“.
Изузетак од правила су властите именице код којих се у називу појављују придеви са суфиксом -ски, -чки или -шки, тако да у том случају мора да се и та реч великим поч. словом пише:
Идем у „Градску кафану“.
Идем у Карловачку гимназију.
Групе ДС, одступање од гласовне промене једначења сугласника по звучности
У писању звучно Д остаје неизмењено безвучним алтернантом Т испред безвучних С и Ш, и то у свим положајима у речи:
„одсуство“, а не „отсуство“;
„председник“, а не „претседник“ нити „прецедник“;
„средство“, а не „сретство“;
Глагол „требати“
Безличан је, увек у 3. лицу једнине (када тражи глаголску допуну):
Неправилно : правилно
Требамо да сачекамо – Треба да сачекамо.
Требао си да ме повезеш – Требало је да ме повезеш.
Не бисте требали да учествујете у томе – Не би требало да учествујете у томе.
Љ или Л
„Запаљење“, а не „запалење“;
„Одељење“, а не „оделење“;
Повратни глаголи
„Шетати“ – захтева прави објекат: „шетати пса“;
Али: „шетати се“, ако се ми шетамо (повратни глагол).
„Одмарати“ – захтева прави објекат: „одмарати руке, ноге, главу“;
Али: „одмарати се/себе“;
Треба: „дајте“, а не : „дај те“ – одвојено;
Ово су, наравно, само неке од недоумица са којима се сусрећмо у писаном тексту. Но, ко је вољан, може увек да учи и да буде у току са правописом и говорном културом, на много креативних и интересантних начина. Позивамо вас да се јављате у коментарима на страници ако имате било какве језичке недоумице. Велики поздрав до следећег правописног сусрета!
Извори и корисни линкови:
Дневна доза правописа: https://www.instagram.com/dnevna_doza_pravopisa/
Јокановић, Бојан, Инстаграм страница: bojan_jokanovic_ilustracije: http://skr.rs/9Y2
Јокановић Б, 100 Сизифових правописних правила, „Вулкан“: Београд, 2019.
Пешикан М., Јерковић Ј., Пижурица М., Правопис српскога језика, Матица српска:Нови Сад, 2013.
Сајт „Opšte obrazovanje“: http://skr.rs/9YD