Koliko puta vam se desilo da sedite satima ispred knjige bezuspešno u pokušaju da naučite gradivo, koliko puta upadate u potrebu da odložite učenje pod izgovorom da ćete kasnije to isto gradivo mnogo lakše naučiti ? A da li se i vama javio nekad osećaj dobro poznatog „ burnout -a“ tokom učenja, kada mislite da stvarno više ne možete? Ako vam je bar neka od ovih situacija poznata evo i 5 saveta kako da ih prevaziđete.
Pre nego što pređemo na konkretne savete kako bi oni bili uspešno primenjeni, jako je bitno da uočimo da je dosada uglavnom jedan od bitnijih faktora odlaganja ili bezuspešnog učenja pa je ključno napraviti pozitivnu asocijaciju na učenje nekog predmeta koji nam baš i ne ide ili ga smatramo dosadnim. To ćemo postići tako što će nam učenje predstavljati igru. Kako to? Pa tako što ćemo mozak tokom učenja koristiti aktivno a ne pasivno. Što se tiče onih koji su doživeli ili doživljavaju „akademski burnout“: biće neophodno da izađete iz sobe i da se socijalizujete jer je upravo taj momenat izolacije dok ste pod stresom najgori. Preterana izolacija vas uvodi u neproduktivno stanje, a onda doživljavate još veći stres jer ne možete da naučite ništa i tako u krug. Ali ne brinite, postoji jedna tehnika koju možete da primenite čak i tokom druženja.
1.Tehnika dobro postavljenih pitanja
Dobro postavljeno pitanje je već pola uspeha! Kod ove tehnike zabavićete se tako što ćete tražiti odgovore na sledeća pitanja – 1.o čemu poglavlje govori? (ovde je jako bitno da već sam naslov nekog poglavlja protumačite) 2.koja su tri ključna pojma iz ovog poglavlja? 3.kada se nešto desilo? 4.zašto se to desilo? Naravno ukoliko imate i pitanja od samih profesora to svakako dodatno pomaže, u tom slučaju ne zaboravite da svako krupno pitanje razdvojite na nekoliko sitnijih.
2.Tehnika crtanja
Poznato je da naš mozak mnogo bolje pamti u slikama pa kad god imate mogućnost da pojmove koji se dele na podgrupe pojmova nacrtate ili obeležite makar strelicama uradite to,biće vam zanimljivije a lakše ćete upamtiti gradivo. Po mogućstvu koristite i boje kako bi mozak povezao boju i pojam koji predstavljate. Ako vam ova tehnika zvuči zanimljivo, potražite detalje o Buzanovim „mapama uma“.
3.Tehnika povezivanja nepovezivog
Ova tehnika se primenjuje kada baš apsoluno nemate volje ni koncentracije i pomalo je neobična. Naime, zaključeno je da naš mozak pamti pojmove koji su za njega predstavljeni van okvira uobičajenog ili nečega na šta smo navikli. Evo primera. Recimo da učite ekonomiju i treba da zapamtite definiciju „Ekonomija je naučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodelila ih među njima“. Deo da je ekonomija naučna disciplina ćete zasigurno zapamtiti ali šta ćemo sa ostatkom? Izmislićemo jednu krajnje neobičnu priču i u realnosti nemoguću! Dakle, za oskudni resurs ćemo uzeti drveće ali to drveće ćemo zamisliti da raste u pustinji. Za pojam društva uzećemo eskime, njihov cilj će biti da iseku ta drva (upotreba) kako bi zapalili vatru i ispekli mančmelou (dobro) koji će kasnije prodavati (usluga), a ono što zarade i ono što ostane će podeliti među sobom (raspodela među njima). Dakle, poenta ove tehnike je spajati pojmove koji u realnosti nikako ne idu zajedno.
4.“Pomodoro“ tehnika
Vrlo je laka za primenu, i pomoću nje zaista možete učiti satima. Sastoji se od aktivnog učenja od 25 minuta i pravljenja pauza od 5 minuta između. Tako se prave tri kruga a nakon četvrtog puta pauza je 30 minuta. Pomodoro tehnika takođe podrazumeva da, ako vas nešto prekine ili pogledate u telefon, u bilo kom smislu skrenete pažnju sa učenja, od tog trenutka morate učiti još 25 minuta bez pauze. To će vas motivisati da ne dozvoljavate sebi distrakcije, jer se one „kažnjavaju“.
5.Tehnika „učenik i profesor“
Kada želite da izađete sa društvom u jedan produktivan izlazak primenite ovu tehniku, ona će definitivno najbolje proveriti naučeno. Dakle, ovde ćete se pretvarati da ste profesor a drug/drugarica vaš učenik, još je bolje ako on/ona nisu upoznati sa temom tako da ćete morati da im najjednostavnijim mogućim jezikom objasnite neki pojam ili lekciju.
Ne zaboravite da uvek uključujete igru, kako u učenju, tako i u drugim aktivnostima u životu. Sve može biti zabavno ako vi tako odlučite!
I za kraj SREĆNO!
Marija Ćirković, studentkinja agroekonomije i CzRK ambasadorka