U kineskoj mitologiji, jin i jang su rođeni iz haosa, kada je univerzum tek bio stvoren i veruje se da jin i jang harmonično postoje u centru Zemlje. Tokom stvaranja Zemlje, dostizanje njihove harmonije i balansa omogućilo je rađanje Pangua, prvog čoveka prema kineskoj mitologiji.
Koncept jin i jang postao je popularan kroz rad kineske Naturalističke škole. Predlagači ove teorije su verovali da je život prošao kroz 5 faza: vatra, voda, metal, drvo, zemlja – koji se neprekidno menjaju kroz princip jin i jang. Naturalistička škola promovisala je ideju o harmoničnom životu u skladu sa zakonima prirode. Jin i jang i Pet elemenata su tako postali sastavni deo kineske filozofije.
Simbol „taiđitu“ koji oslikava jin i jang pokazuje ravnotežu između 2 suprotnosti sa po malo suprotnog elementa u svakom delu. Jin u bukvalnom prevodu znači “mesto u senci” pa je u simbolu to crna strana sa belom tačkom. Dok jang označava “sunčano mesto” i to je bela strana sa crnom tačkom. Odnos između jina i janga se često opisuje kao sunčeva svetlost koja obasjava planinu i dolinu. Kako se Sunce kreće preko neba, jin i jang menjaju mesta.
Jin predstavlja nešto što je pasivno, popustljivo, hladno i difuzno; povezan je sa vodom, zemljom, mesecom, noću i ženskom energijom.
Dok je jang ono što je brzo, aktivno, čvrsto, toplo i fokusirano; povezan je sa vatrom, nebom, suncem, danom i muškom energijom.
Sve u prirodi i u nama samima je jin i jang. Ne postoji čovek bez vrline ili bez mane.
Nema svetlosti bez tame. Kiše bez sunca. Sve se skladno menja. Dan zamenjuje noć. I toplota smeni hladnoću.
U prirodi, kao i u životu ništa nije samo crno ili samo belo. Sve je energija koja harmonično menja svoj oblik.
